Desničari u naletu: Zašto je AfD toliko jaka?

Ulrih Zigmund stoji na pozornici. Slika selfi i drži mikrofon u ruci. „Pišemo istoriju. Uzimamo svoju zemlju nazad“, viče, a masa iza njega kliče.

Alternativa za Nemačku (AfD) na otvorenom je proslavila Prvi majkao „porodični festival“.

Gostima su na raspolaganju bile igraonice za decu, sladoled, a sve to nadgleda Zigmund, glavni kandidat AfD u saveznoj pokrajini Saksonija-Anhalt, gde se u septembru održavaju izbori za pokrajinski parlament.

AfD se promoviše kao stranka koja je uz narod. U anketama za ovu pokrajinu uživa podršku od čak 41 odsto – nedostaje još malo pa da stranka sama vlada u Magdeburgu.

Premijer i glavni kandidat Hrišćansko-demokratske unije (CDU) Sven Šulce zna da nema mnogo vremena ako želi da ostane na položaju. No njegova stranka zaostaje 15 odsto za Alternativom.

Šulce kaže da ne želi da pokrajinski izbori postanu najava onoga što bi moglo da se dogodi i u Berlin. No istovremeno jasno daje do znanja gde vidi krivce: „Ljudi su ovde nezadovoljni onim što dobijaju iz Berlina, i iskreno govoreći, i ja sam.“

Ova kritika ide u smeru kancelara – koji je ujedno šef Demohrišćana. Jer Fridrih Merc i njegova vladajuća koalicija sa Socijaldemokratama u anketama stoje vrlo loše.

Merc je hteo da prepolovi AfD – sada ona vodi

To pokazuju i istraživanja javnog mnjenja: samo 13 odsto Nemaca zadovoljno je radom savezne vlade, slično važi i za zadovoljstvo radom kancelara. To su istorijski loše vrednosti.

Merc, upitan o Saksonji-Anhalt, kaže: „Mi kao CDU se borimo, pobeđujemo zajedno, gubimo zajedno.“ Svenu Šulceu će se pomoći svim snagama, obećava.

Kancelar podseća na izbore pre pet godina u istoj saveznoj pokrajini kada je na kraju ipak pobedio dugogodišnji kandidat CDU Rajner Hazelof.

No sada se ne usuđuje da prognozira. Možda je ipak nešto naučio. Jer s prognozama je jednom već pošlo po zlu. Godine 2018. Merc je hteo da postane predsednik CDU. U Berlinu je još na vlasti bila njegova ljuta unutarstranačka rivalka Angela Merkel.

Merc je tada sanjao o Demohrišćanima u staroj snazi i obećavao da će rešiti problem jačanja AfD: „Mislim da mogu da učinim to da prepolovim broj birača AfD.“

Tada je AfD podržavalo oko 14 odsto birača. Prema poslednjem istraživanju Dojčlandtrend, AfD je sada ubedljivo najjača snaga sa 27 odsto. Unija je iza sa 24 odsto.

AfD cilja na „emocionalne potrebe“ birača

Kako se objašnjava ovaj uspeh? Sociolog Matijas Kvent sa Visoke škole „Ernst-Abe“ u Jeni kaže da AfD uspeva pre svega da oslovi emocionalne potrebe ljudi. „Nesigurnost, brigu, strah, frustraciju i takođe bes.“

Govori o bespomoćnosti u vremenima globalnih kriza. Trenutno opipljivo, na primer, na benzinskim pumpama zbog rekordnog skoka cena goriva.

Kvent podseća na obećanja koja je Merc u opoziciji davao da će sve učiniti drugačije. „A sada savezna vlada mora da uvidi da je složenost izazova ipak veća.“

Kancelar na čelu nemirne koalicije

I manji partner u vladi Fridriha Merca, Socijaldemokratska partija Nemačke, muku muči zbog slabe podrške birača. Nekada najveću stranku u Nemačkoj podržava svega 12 odsto ljudi.

„Ovi rezultati nisu ni na koji način zadovoljavajući“, kaže Dirk Vize, jedan od vodećih ljudi u poslaničkom klubu SPD. „Sada treba zasukati rukave kako AfD ne bi došla u situaciju da uđe u rad neke vlade, jer to tada udara i na same temelje ove demokratije.“

Vize podseća da je AfD u poslednje vreme uvek gubila izbore za gradonačelnike ili načelnike okruga. Ali, ti izbori imaju drugi krug u kojem svi mogu da se ujedine protiv kandidata AfD.

Vize potcrtava da raspoloženje u anketama ima veze sa slikom koju Savezna vlada ostavlja od dolaska na vlast pre godinu.

On misli da bi vlada mnoge sukobe trebalo da rešava interno, a ne u javnosti.

Sociolog Kvent kaže da politika mora da daje uverljive ponude građanima. I tu vidi mnogo prostora za napredak. Potrebni su, kako kaže, upornost i konkretne strategije.

„No tu trenutno, nažalost, ne mogu da prepoznam uverljive i perspektivne odgovore u političkom centru.“

Tome se dodaje činjenica da je AfD na istoku zemlje, gde se ove godine održava nekoliko izbora za pokrajinske parlamente, odavno snažno ukorenjena i deo normalnosti.