Desničari ponovo prete | Evropa | DW | 17.09.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Desničari ponovo prete

Pokret PEGIDA se, nakon nedavnog nasilja na protestima u Lajpcigu, ponovo vraća na naslovne strane novina u Nemačkoj. Da li će se nasilje nastaviti s dolaskom novih izbeglica?

Pokret PEGIDA (Evropske patriote protiv islamizacije Zapada) ove sedmice ponovo zauzima naslovne strane novina, nakon što su mirne demonstracije u ponedeljak (14.9.) u Lajpcigu, na istoku Nemačke, prerasle u nasilje. Gradska policija izvestila je da je nekih 500 članova LEGIDE (PEGIDA u Lajpcigu) krenulo protiv gotovo hiljadu demonstranata koji su pokušali da im blokiraju put i spreče demonstracije. Do nasilja je došlo kada su desetine huligana iz redova LEGIDE probili policijski kordon. Dva policajca su povređena u napadu flašama i petardama koje su bacali desničarski demonstranti, a policija je upotrebila i vodene topove protiv kontra-demonstranata.

Skoro godinu dana nakon što je PEGIDA održala prve demonstracije u Drezdenu, razgovaramo sa Marselom Novickim, jednim od osnivača pokreta NO LEGIDA u Lajpcigu.

Dojče vele: U poslednjih 12 meseci, članovi PEGIDE su na demonstracijama jasno izražavali svoje stavove, pozivajući izbeglice da napuste Nemačku. Da li mislite da bi izbeglička kriza u Evropi mogla pruži povod LEGIDI za nove akcije?

Rechte Proteste gegen das Flüchtlingslager in Freital

Mnogi na demonstracije u Lajpcigu dolaze iz okolnih gradova

Marsel Novicki: Nisam siguran, jer vesti o izbjeglicama i o njihovom sve većem broju više nisu ništa novo. Ono što se promenilo jeste slika koju smo videli u Minhenu. Njihova poruka „Folkstod“, što znači „smrt ljudima“, čista je desničarska paranoja koja postoji decenijama iz straha od sve većeg broja izbeglica. Ipak, mislim da LEGIDU trenutno „podgreva“ osećaj viktimizacije. Osećaju se žrtvom jer se u odnosu na druge gradove u Saksoniji, poput Hemnica ili Drezdena, LEGIDA ovde u Lajpcigu suočava s jakim otporom. Taj otpor ne potiče samo od aktivista levice, već ima i značajnu podršku javnosti. Ono što mi radimo jeste da ih jednostavno nerviramo. Moj je utisak da nas, iako sve radimo u zakonskim okvirima, oni vide kao aktiviste koje plaća Vlada da protestuju i bore se protiv njih.

Policija je u ponedeljak bila primorana da upotrebi silu i vodene topove nakon što je došlo do nasilja. Zašto je, prema vašem mišljenju, došlo do takvog preokreta, budući da su slične demonstracije ranije uvek bile mirne?

Iako se to nije toliko potenciralo u izveštajima, uvek je postojala opasnost od nasilja na protestima LEGIDE. Ljudi koji su na tim demonstracijama izazvali nerede, bili su tu i ranije, tako da to nije ništa novo. Ono što se promenilo, jeste retorika LEGIDE, koja je i dovela do nasilja – ta kombinacija osećaja žrtve, ideje da se bore za državu i nastojanja da se otarase svega što predstavlja naše otvoreno društvo. To je ono čime se rukovode pobornici nasilja.

Deutschland Asylbewerberin in Rosenheim

Nemačka policija preokupirana je zbrinjavanjem izbeglica tako da nema dovoljan broj ljudi za obezbeđivanje demonstracija

Koliko uspešno se policijske snage i lokalne vlasti nose sa izbegličkom krizom?

Nakon što je Nemačka u nedjelju (13.9.) zatvorila granicu prema Austriji, u tom pravcu su upućene i vojne snage da pomognu u njenoj kontroli. Iste te snage često pomažu policiji u obezbeđivanju demonstracija LEGIDE. Upravo zbog toga je obezbeđenje protesta u ponedeljak bilo slabije nego inače, a sama policija nije mogla da obezbedi onoliko veliko područje koliko su želeli. Interesuje me kako će se grad i policija s tim problemom nositi u narednim danima, budući da su snage bezbednosti koje mogu da se odupru LEGIDI u slučaju novih okupljanja i protesta, znatno redukovane.

Na internetu su se pojavile fotografije članova rasformirane navijačke grupe „Scenario LOK“ (navijači lokalnog fudbalskog kluba Lokomotiva Lajpcig, poznati po ekstremno desnim stavovima) kako nose parole LEGIDE na demonstracijama u ponedeljak. Da li ste zabrinuti zbog prisustva huligana?

Trećinu LEGIDE obično su činili nasilnici, ali to se promenilo. Mislim da sada čak polovinu LEGIDE, ako ne i više, vidno čine nasilnici. Često su to ljudi zbog kojih biste, da ih sretnete, prešli na drugu stranu ulice. „Scenario LOK“ okupljao je navijače Lokomotive iz Lajpciga, ali im je taj klub zabranio da dolaze na stadion. Što se samog kluba tiče, oni ne mogu da učine mnogo više i to je sada u nadležnosti policije.

Uskoro će godina dana od prvih protesta PEGIDE u Drezdenu. Očekujete li nove demonstracije ove jeseni?

LEGIDA nikada, zapravo, nije bila bazirana u samom Lajpcigu. Demonstracije su obično u gradu, ali većina demonstranata dolazi iz drugih, manjih gradova. Relativno malo članova LEGDE živi u Lajpcigu. Ipak, ko zna šta se može desiti u narednim sedmicama ili mesecima. Uvek postoje mogućnosti za sve.

dresden pegida islamgegner polizei demonstranten flüchtlinge semperoper

Prvo šatorsko naselje za izbeglice u Drezdenu našlo se početkom marta na udaru demonstranata

Otkud otpor PEGIDI u Drezdenu i Lajpcigu?

Drezden je poseban na mnogo načina. Mnogi u tom gradu spremni su da protestuju protiv PEGIDE. Ako se osvrnete na aktivnosti PEGIDE, gotovo sve vesti o napadima na izbegličke centre stižu iz Frajtala, Majsena, Hajdenaua, dakle manjih gradova u okolini Drezdena. U njima je baza PEGIDE, a ne u Drezdenu. Mnogo je više građana Drezdena koji su protiv PEGIDE. Tu se radi o mentalitetu ljudi iz tog grada, o tome kako se ponašaju i kako misle da bi trebalo da se ponašaju. Ne osećaju baš svi da bi trebalo da se odupiru PAGIDI i to je jedini razlog zašto je ona jaka na tom području.

Kakvi su vaši utisci o Drezdenu danas?

Bio sam jedanput u Drezdenu u poslednjih nekoliko meseci. Tada su demonstranti bacali flaše i petarde na šatori koji su bili pripremljeni za izbeglice. To se dogodilo kada sam poslednji put bio u Drezdenu. Da budem iskren, nemam želju da se tamo vraćam.

Marsel Novicki je jedan od osnivača pokreta NO LEGIDA. Taj 33-godišnjak rođen je u Lajpcigu, gde radi kao IT-tehničar.