Deset činjenica o Severnoj Koreji | Politika | DW | 08.09.2017
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

U fokusu

Deset činjenica o Severnoj Koreji

Provokacije ne prestaju, broj nuklearnih proba sve je veći. Zabrinutost je velika, a situacija ne baš uvek najjasnija. Saznajte 10 najvažnijih činjenica o Severnoj Koreji, zemlji koja je u centru pažnje svetske politike.

Poslednja komunistička diktatura na svetu trenutno je u centru pažnje svetske politike. Severna Koreja nalazi se na korejskom poluostrvu i graniči se na severu s Kinom i nešto malo Rusijom. Južna granica definiše se kao „demilitarizovana zona“. Još od Korejskog rata pedesetih godina prošlog veka, oko 250 kilometara duga i oko četiri kilometra široka linija granice razdvaja dve zemlje – Severnu i Južnu Koreju.

Kakve veze ima Korejski rat sa aktuelnim konfliktom?

Korejski rat od 1950. do 1953. još uvek je prisutan u kolektivnoj svesti Severnokorejaca zato što Pjongjang sve čini da se to sećanje održi. Propaganda Severne Koreje protiv Sjedinjenih Američkih Država veoma je efikasna, između ostalog i zato što su savezničke sile vodile Korejski rat bez imalo obzira prema civilima. Tokom tri godine borbi SAD kontinuirano su bombardovale Severnu Koreju, pri čemu je stradala petina stanovništva. Vrhovni komandant savezničkih snaga, američki general Daglas Mekartur, u to vreme je čak predlagao da se na Koreju baci „30 do 50“ atomskih bombi, ali za tadašnjeg predsednika SAD Dvajta Ajzenhauera to je bila isuviše drastična solucija. Ljudi i danas osećaju posledice rata i može se reći da on nikada i nije završen. Prekid vatre pre 64 godine samo je zamrznuo sukob. Oko 30.000 američkih vojnika stacioniranih u Južnoj Koreji i redovne vojne vežbe sa južnokorejskim trupama, izolovani severni sused doživljava kao neprekidnu pretnju.

Kako je u Severnoj Koreji običnim građanima?

Symbolbild Nordkorea Sklavenarbeit

Poljski radovi u Severnoj Koreji

Višegodišnja izolacija ostavila je vidljive posledice po privredu Severne Koreje. Građani zbog toga i danas ispaštaju. Početkom devedesetih, oko 300.000 ljudi umrlo je od gladi. Prema izveštajima Ujedinjenih nacija, trećina stanovništva hronično je neuhranjena, a sanitarne i medicinske usluge u zemlji imaju velike nedostatke. Oštra i ekstremna klima sa poplavama i sušnim periodima otežava poljoprivredne aktivnosti. Zemlja je orijentisana na uvoz. Međutim, zbog zategnutih spoljnopolitičkih odnosa i sankcija, Severna Koreja trguje samo s nekim partnerima, recimo sa Kinom ili Iranom. Međunarodne humanitarne organizacije pokušavaju da Severnoj Koreji dopreme pomoć, a Svetski program za hranu trenutno podržava Severnu Koreju sa preko dve milijarde evra.

Da li se režim zaista ponaša iracionalno?

Nema sumnje u to da je Kim Džong Un (33) nesavesni i nasilni vladar, čovek koji po svaku cenu želi da zadrži vlast u poslednjoj komunističkoj diktaturi na svetu. Ipak, on nije neuračunljiv: ponaša se bezobzirno, ali ima strategiju. Učvrstio je svoju moć u državi, partiji i vojsci, a potencijalne rivale, poput polubrata ili teče Janga Songa Teka, potisnuo je u stranu. Njegov atomski i raketni kurs je racionalan i dosledan, iako je njegov osnovni cilj: održavanje sistema. Kimu nuklearno oružje nije potrebno kao sredstvo za vođenje rata, već kao sredstvo odvraćanja. Kada su u pitanju pregovori, on želi da bude ravnopravan sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Symbolbild Rakentest in Nordkorea Kim Jong-un

Prioritet Kina Džonga Una: razvoj raketnog programa

Kako susedna Južna Koreja vidi situaciju?

Južnokorejski ustav iz 1987. predviđa mirno ujedinjenje dve Koreje, bazirano na slobodi i demokratiji. Ali čak ni takozvana „sunčana politika“" Kima Daea Junga početkom 21. veka, niti strožije držanje njegovih prethodnika, nisu doveli do napretka u približavanju dve zemlje. Nakon političkih previranja u Južnoj Koreji, Mun Je je u maju 2017. imenovan za predsednika. On se zauzima za politiku razumevanja zasnovanu na sporazumima sa Severnom Korejom i najavljuje distanciranje od Sjedinjenih Američkih Država. Severna Koreja do sada nije reagovala na pozive Južne na pregovore. Proizvoljna politika Sjedinjenih Američkih Država na Korejskom poluostrvu otežava posao južnokorejskom predsedniku. Mun se sve više trudi da njegova zemlja, zbog sukoba na međunarodnom planu, ne postane politički zarobljenik.

Kako bi izgledao vojni sukob?

Uz dva naoružana dela Koreje stoje saveznici iz Korejskog rata – a oni su i sami među sobom rivali: Severnu Koreju podržava Narodna Republika Kina, a Južnu Sjedinjene Američke Države. U sukob bi verovatno bili uključeni i Japan, Rusija, a preko NATO i – Nemačka. Ukoliko bi došlo do rata između Severne i Južne Koreje, u veoma kratkom vremenu stradalo bi oko milion ljudi i to bez da se upotrebi atomsko oružje. Južnokorejska prestonica Seul u kojoj živi deset miliona stanovnika, samo 60 kilometara je udaljena od granice sa Severnom Korejom – dakle u dometu je artiljerijskog oružja. Severna Koreja imala je na raspolaganju decenije da vojne objekte ukopa i obezbedi. Čak ni vojna sila poput SAD ne bi bila u stanju da svu njihovu artiljeriju pravovremeno neutrališe. Pored atomskog, Kim poseduje i tone hemijskog i biološkog oružja. Dugoročno gledano, Severna Koreja ne bi mogla da dobije rat, ali bi celo poluostrvo u slučaju sukoba doslovno bilo sravnjeno sa zemljom.

Südkorea: Grenze zu Nordkorea (DMZ) bei Paju

Severnu i Južnu Koreju decenijama razdvaja „demilitarizovana zona“

Kako je Donald Tramp promenio odnos SAD prema Koreji?

Američka politika kada je u pitanju Severna Koreja znatno se promenila nakon inauguracije predsednika SAD Donalda Trampa. Upravo s početkom njegovog mandata, sudbina američkog mladića Ota Varbira – koji je zato što je uzeo jedan poster završio u zatvoru u Severnoj Koreji – izazvala je veliku uznemirenost. Nakon što je mladić iz severnokorejskog zatvora prebačen u SAD, tragovi fizičkog zlostavljanja bili su očigledni. On je preminuo samo par dana nakon dolaska u SAD. A na najnovije provokacije sa lansiranjem raketa, Trampova reakcija bila je žestoka. Reagovaćemo „vatrom, besom i silom“ ukoliko Severna Koreja nastavi sa raketnim probama, rekao je američki predsednik koristeći retoriku sličnu onoj koju koristi i Kim Džong Un. Obe strane su se umirile nakon međunarodnih apela. Ipak, nakon samo nekoliko dana, Sjedinjene Američke Države izvele su vojnu vežbu sa Južnom Korejom. Gotovo istovremeno, Severna Koreja navodno je testirala hidrogensku bombu.

Zašto Kina okleva da izvrši pritisak na Severnu Koreju?

Zapad očekuje od Kine da pooštri sankcije Severnoj Koreji. To se pre svega odnosi na isporuku nafte. Kineske vlasti to odbijaju i nastavljaju da isporučuju naftu i hranu, definišući to kao „humanitarnu pomoć“. Kina je ipak prihvatila sankcije UN koje, između ostalog, zabranjuju isporuke uglja. Inače, nejasno je koliko Kina zaista ima uticaja na Severnu Koreju. Uprkos upozorenjima Pekinga, Pjongjang je izveo brojne nuklearne probe. Kina se plaši promene režima u Severnoj Koreji, posebno ako bi to bilo povezano s ponovnim ujedinjenjem sa Južnom Korejom. Tada bi korejsko poluostrvo u potpunosti potpalo pod uticaj SAD, a američki vojnici bili bi direktno na kineskoj granici. To bi za vlast u Pekingu bila prava noćna mora.

 Infografik Reichweiten nordkoreanischer Raketen DEU

Domet severnokorejskih raketa

Da li je Rusija više od samo mirnog posmatrača?

Stav Moskve jeste da ispaljivanje balističkih raketa predstavlja ozbiljnu pretnju za brodove i avione u regionu, a to je i pretnja civilima. Rusija deli oko 17 kilometara granice sa Severnom Korejom. S druge strane, Rusija upozorava Sjedinjene Američke Države na opasnost od vojne akcije i ne želi da se sukob na korejskom poluostrvu rešava oružjem. Kada su u pitanju sankcije Severnoj Koreji, Kremlj se još drži po strani. Ipak, suspendovana je sva ekonomska saradnja s Pjongjangom, u skladu s rezolucijom UN. U Moskvi ipak postoji spremnost da se, ukoliko je to potrebno, severnokorejski režim osnaži. Jedna ruska turistička agencija je krajem avgusta nudila putovanja u Severnu Koreju. Pri tom su u jutarnjem programu ruske televizije cele sedmice prikazivane reportaže koje su predstavljale lepote Severne Koreje.

Šta rade Ujedinjene nacije?

Proteklih godina Ujedinjene nacije predlagale su opsežnu strategiju za saradnju sa Severnom Korejom u narednih pet godina. U saradnji s Kimovom vladom, želi se da se zemlja definiše kao „razvojni cilj“ UN, a sve kako bi došlo do njenog društvenog i privrednog napretka. Po svemu sudeći, stav međunarodne zajednice prema režimu Severne Koreje nakon poslednjih provokacija veoma je složen. Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija doneo je početkom avgusta Rezoluciju kojom su pooštrene sankcije toj zemlji. Zabranjen je izvoz uglja, gvožđa, kao i ribe i morskih plodova, a povučena joj je i dobit od izvoza u vrednosti od oko milijardu američkih dolara. Pored toga, brojne organizacije stavljene su na „crnu listu“ UN, između ostalih i severnokorejska banka za spoljnu trgovinu.

Kakve izglede ima diplomatija?

Diplomatski odnosi sa Severnom Korejom su sami po sebi izazov. Još tokom pregovora šest zemalja, Severna Koreja pokazala se sposobnom da vodu skrene na svoju vodenicu. Sa Kinom, Rusijom, Sjedinjenim Američkim Državama, Japanom i Južnom Korejom već šest godina se pregovara o obustavljanju atomskog programa. Eksperti razmatraju takozvano „dvostruko zamrzavanje“: Severna Koreja bi zamrzla, odnosno obustavila, atomske i raketne probe, a Sjedinjene Američke Države i Južna Koreja odustale bi od zajedničkih vojnih vežbi. Seul i Vašington su to do sada odbijali. Obustavljanje atomskog programa svakako bi bilo skupo za Pjongjang. Moguća cena: bilateralni dogovor sa Sjedinjenim Američkim Državama o mirovnom sporazumu koji bi zamenio Sporazum o prekidu vatre iz 1953. Problem je u tome što bi Južna Koreja zauzvrat u svom ustavu morala da prizna Severnu Koreju. Vašington više ne bi imao pravo da angažuje američke trupe u Južnoj Koreji, pa bi dominantna uloga Sjedinjenih Američkih država u azijsko-pacifičkom području znatno oslabila.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama