„Demokratiju ne treba nametati“ | Politika | DW | 11.02.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

„Demokratiju ne treba nametati“

Diplomatski napori kako bi se zaustavilo krvoproliće u Ukrajini i mirovni proces pokrenuo sa mrtve tačke, u punom su jeku. „To je veoma važno, jer postoji opasnost od većeg rata“, smatra politikolog Mihael Brzoska.

Dojče vele: Da li, u svetlu sukoba u Ukrajini, idemo u susret kraju dugog perioda mira u Evropi?

Mihael Brzoska: Posle završetka Hladnog rata, imali smo ratove na Balkanu i u Gruziji, ali ovaj u Ukrajini ima drukčiju dimenziju. On je, u većoj meri nego raniji sukobi, deo šire konfrontacije Zapada i Rusije – što ne sluti na dobro. Znači, da ulazimo u opasniji period u kome će možda biti novih sukoba u Evropi. Ukoliko se u Minsku ne postigne nekakav dogovor, najveća opasnost je u mogućnosti da pobunjenici u Ukrajini ostvare kopnenu vezu sa Krimom koji je trenutno izolovan. To bi dovelo do velikog rata u Ukrajini i nisam siguran da bi Zapad mogao da se drži po strani – tako da bi to značilo i veliki rat u Evropi.

Kakva je uloga Evropske unije? Ima li ona ispravnu strategiju?

Evropska unija trenutno nije u prvom planu – ona je ostala manje ili više ekonomska organizacija. Kada je reč o bezbednosti i miru, važan je NATO. Evropska unija može da podrži Ukrajinu, ali to nije organizacija koja može da se stara o miru i bezbednosti u Evropi. Osim NATO, tu je i OEBS koji je slaba organizacija, ali bi mogla da dobije na važnosti. NATO je organizacija čiju podršku traže baltičke države i Poljska, organizacija koja brine Rusiju. NATO je glavni – i za Ruse. Odnosi između Rusije i Zapada su u velikoj meri odnosi Rusije i NATO.

Prof.Dr. Michael Brzoska, Leiter des Instituts für Friedensforschung und Sicherheitspolitik in Hamburg

Mihael Brzoska

Zalaganje za mir, demokratiju i ljudska prava: da li je to bio pravi put?

Demokratija i ljudska prava su veoma važni, staranje o njima i oni bi trebalo da budu prioritetni ciljevi Zapada. Ipak, moramo shvatiti i da ih ne možemo nametati vladama i društvima u kojima će to dovesti do negativnih reakcija. Greška prošlosti je u tome što se smatralo da demokratija i ljudska prava mogu da se uvezu iz drugih zemalja, umesto da proisteknu iz samih društava. Moramo polagati više na unutrašnje procese koji imaju podršku spolja, ali oni ne smeju biti nametnuti spolja – ima već dovoljno primera za neuspeh takve strategije.

Sankcije Zapada su pogodile Rusiju, ali predsednik Vladimir Putin kao da nije impresioniran njihovim posledicama…

Rusija u ovom trenutku pruža dvostruku sliku. Privreda joj je u lošem stanju, iako ne treba potceniti potencijal te zemlje. Ona ima velika prirodna bogatstva i neće tako brzo doživeti slom. Njena slabost zbog strukturalnih problema i cene nafte jeste nešto što može da se kompenzuje pokazivanjem snage spoljnom svetu, demonstriranjem sile u spoljnoj politici.

Šta tačno hoće Rusija?

Rusi žele da budu priznati i poštovani kao regionalna sila. Rusko vođstvo ima svoju geopolitičku sliku sveta, u kojoj Rusija nije samo važna i snažna država, već je uz to okružena državama koje su neprijateljski nastrojene ili u najboljem slučaju neutralne. Ne smatram da Rusija želi da proširi svoju teritoriju van aktuelnih granica, uključujući i Krim. Ali, ona želi da bude sigurna da će zemlje poput Ukrajine ili Gruzija ostati bar neutralne.

Šta bi kompromis oko Ukrajine morao da sadrži – iz ruskog ugla gledanja?

Zvanično Rusija traži da Ukrajina ostane celovita, sa izuzetkom Krima, te da Lugansk i Donjeck budu autonomne oblasti. Mislim da se aktuelni pregovori i vrte upravo oko pitanja: šta se tačno podrazumeva pod tom autonomijom. Rusima je stalo i da Ukrajina ne postane članica NATO, kao i da se održi neki vid evropske bezbednosne arhitekture u kojoj učestvuju i NATO i Rusija, i to ne kao ovakve usijane glave, već kao strane koje pregovaraju na ravnoj nozi. Da bismo izbegli sukobe, moramo postići nekakav međunarodno dogovor te vrste na evropskom nivou: OEBS bi mogla da bude organizacija koja bi se postarala o tome.

Nemačka, zajedno sa Francuskom, ima vodeću ulogu u mirovnim pregovorima oko Ukrajine. Da li Berlin upravo definiše svoju novu međunarodnu ulogu?

Najnovije inicijative nemačke kancelarke i ministra spoljnih poslova, kao i spremnost Nemačke da preuzme predsedavanje OEBS-om sledeće godine, ukazuje da je nemačka u stanju da preuzme mnogo važniju ulogu u pitanjima mira i sukoba. Nemačka je na dobrom putu da postane vodeća sila u Evropi pokušavajući da reši aktuelne probleme i vrlo je korisno što ona to čini zajedno sa Francuskom.

Mihael Brzoska je naučni direktor Instituta za istraživanje mira i bezbednosti (IFSH), nezavisne organizacije koja radi u sklopu Univerziteta u Hamburgu. Taj politikolog je, između ostalog, specijalizovan za istraživanje sukoba, kontrole naoružanja i razoružanja, te primene političkih i ekonomskih sankcija.