Delimičan bojkot Nikolića | Politika | DW | 12.06.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Delimičan bojkot Nikolića

Baš kao što je i najavljeno, niko iz hrvatskog državnog vrha nije prisustvovao svečanoj inauguraciji Tomislava Nikolića. Ipak, među celokupnim diplomatskim korom našao se i hrvatski ambasador u Beogradu.

Odlaskom hrvatskog ambasadora na Nikolićevu inauguraciju, očigledno se želelo naglasiti da zvanični Zagreb neće zatezati odnose zbog Nikolićevih izjava nakon pobede na izborima, već će pomno pratiti istupe novog čelnika Srbije i odlučiti kako se prema njemu postaviti.

Tomislav Nikolić izjavio je da će tokom svog predsedavanja voditi politiku mira, stabilnosti i saradnje u susedstvu i da će u interesu Srbije sarađivati sa svima, i na istoku i na zapadu. Rekao je i da neće dopustiti da različiti pogledi na pojedine događaje iz prošlosti ugroze našu zajedničku budućnost.

„Nema razlike između Nikolića i Tadića“

Tonino Picula

Tonino Picula

Takve izjave za bivšeg šefa hrvatske diplomatije Tonina Picule odraz su i činjenice da je ceo region kao spojena posuda povezana Dejtonskim sporazumom, ali i drugim brojnim nitima. Baš kao i činjenicom da su oči Brisela, Zagreba i regiona uperene u Beograd kako bi se videlo da li će se prekinuti sa politikom koja je u prošlosti dovela do strašnih stradanja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, ali, na kraju, i u samoj Srbiji.

Istoričar Ivo Banac za DW kaže da je pomalo začuđen zbog zvaničnih reakcija na Nikolića jer „ovo što Nikolić govori zapravo nije ništa novo. Recite mi u čemu je razlika kada Boris Tadić kaže: 'prijatelji dragi, znamo da je Ruđer Bošković ipak bio Srbin'. Nije rekao da je Vukovar srpski grad, ali je rekao nešto dosta slično.“ Za Banca nema neke naročite bitne razlike između te dvojice političara, „s obzirom na to da sam vrh politike Srbije zastupa teze koje su još uvek u kontinuitetu sa velikosrpskim zamislima“, te su krajnje kompromitujuće za stabilnost u ovom delu svijeta. Zbog toga Banac predlaže da se čeka promena situacije, a dotle nastavi sa približavanjem ljudi, privreda, neometanom trgovinom itd, ali i da se pazi da nikada, ni jedna politička koncesija, ne krene u smeru dozvoljavanja velikosrpskih interesa.



Budući odnosi u znaku EU

I Banac i Picula pozdravili bi „stvarnu transformaciju četničkog vojvode u tolerantnog demokratu“, odnosno konverziju političara i političkih elita, koji su u svojim različitim periodima zagovarali dijametralno suprotne političke stavove. „Meni se čini da sve njegove konverzije na neki način svedoče i o zemlji u kojoj je politički delovao“, rekao je Picula o Nikolićevim promenama.

Što se tiče hrvatsko-srpskih odnosa, oni su bili delikatni i u vremenima kada nije bilo ovako velikih globalnih kriza, nastavio je za DW Picula i izrazio nadu da se ti odnosi više neće vraćati u kameno doba.

Što se tiče same Hrvatske, sagovornici DW smatraju da ona mora da sledi sopstvenu politiku, čiji je neodvojivi deo i pomaganje onima, koji još uvek nisu deo Evropske unije, da postanu članica saveza što pre.

Autorka: Gordana Simonović, Zagreb
Odgovorni urednik: Ivan Đerković