„Defektna demokratija“ na Zapadnom Balkanu | Evropa | DW | 24.01.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

„Defektna demokratija“ na Zapadnom Balkanu

U najnovijoj studiji fondacije Bertelsman, stručnjaci tvrde da je demokratija u jugoistočnoj Evropi „defektna“, da vlade zloupotrebljavaju svoju moć, a da nezadovoljstvo građana raste.

„Po drugi put za redom, situacija se pogoršala“, navodi se u Bertelsmanovoj studiji i dodaje da je do takvog raspleta okolnosti u centralno-istočnoj i jugo-istočnoj Evropi, došlo zbog problema u samoj Evropskoj uniji. „U mnogim državama, centralno-istočne i jugo-istočne Evrope raste nezadovoljstvo i razočaranje radom vladinih institucija. Ali dobra vest je da nijednoj zemlji u tom regionu ne preti opasnost od autokratije“, piše dalje u analizi te fondacije. Po drugi put se od 2012. godine, može zaključiti da je taj region u domenu političke i ekonomske transformacije zakazao, kao i da je učinak vlada, većine zemalja ponovo lošiji.

Taj ishod navodno je usko povezan sa krizom unutar Evropske unije, prouzrokovanom globalnom tržišnom i finansijskom krizom. Istovremeno, članstvo u EU, građanima u tom regionu, još uvek nije donelo blagostanje ili brži ekonomski oporavak. „Zbog toga jačaju evropskepticizam i one političke snage koje akumuliraju nezadovoljstvo građana i populističko raspoloženje.“ To se posebno može videti na primeru Bugarske i Rumunije, koje su EU pristupile 2007. godine. Dok se u Bukureštu i Sofiji uočava usporavanje političke transformacije, odnosno njeno nazadovanje - u Mađarskoj (članica EU od 2004.) slabe finansijske i tržišne institucije. I u Srbiji su, stručnjaci Bertelsman fondacije konstatovali „defektnu demokratiju“. Ti nedostaci su vidljivi pre svega u oblasti „političkog predstavljanja, samoorganizovanog civilnog društva i slobode medija.“

Crna Gora ipak napredovala?

Crna Gora ostvarila „manja poboljšanja“

Crna Gora ostvarila „manja poboljšanja“

U jugoistočnoj Evropi, jedino je Crna Gora u okviru priprema za pristupanje Evropskoj uniji, u sve tri analitičke oblasti, ostvarila „manja poboljšanja“. Ipak, tome bi trebalo dodati rezultate u borbi protiv korupcije u Hrvatskoj i Srbiji, koju su podstakle evrointegracije. Međutim, taj napredak nije doprineo dalekosežnijim demokratskim impulsima, a ni privrednim reformama. „Etno-politički sukobi otežavaju političku i ekonomsku transformaciju u Bosni i na Kosovu, mada su Beograd i Priština i dalje u dijalogu, a potpisan je i sporazum o integraciji kosovsko-srpskih struktura u institucije Kosova“, dodaje se u studiji.

Sve je uočljivija je i razlika između zemalja jugoistočne i centralno-istočne Evrope. Naime, politička transformacija i politički menadžment na jugoistoku starog kontinenta, znatno su lošiji nego u istočnom delu Evrope. Fondacije Bertelsman govori i o problemu zloupotrebe moći, navodeći kako je „demokratija u dvanaest zemalja tog regiona u protekle dve godine propatila“. Dva suštinska problema vode ka takvom trendu: nepoštovanje ustavnih načela, što je uglavnom slabost same vlasti i političke većine, ali sve veće nepoverenje u demokratiju, na koju ukazuje raspoloženje samih građana. To je posebno slučaj u Albaniji, Makedoniji, Rumuniji i Mađarskoj.

Pravosuđe i dalje pod pritiskom

Pod pritiskom Evropske unije, u pojedinim državama jugoistočne Evrope koje teže članstvu, sprovode se reforme pravosuđa. Ključni problem je kako osigurati nezavisnost sudstva. „U Srbiji je Ustavni sud na funkcije vratio sudije, koje je prethodna vlada u sklopu reformi otpustila, zahtevajući da se utvrdi njihova kompetentnost“, podseća se dalje u analizi.

Ekonomske poteškoće sustigle su gotovo sve zemlje evro-zone, a države jugoistočne Evrope su, s obzirom na tendencije ka intenzivnim trgovinskim integracijama sa EU, ostale zavisne od Zapada. Jer za gotovo sve države regiona, EU je najvažniji trgovinski partner. Zbog niskog privrednog rasta u zoni evra, većina zemalja je imala u poslednje tri godine, imala ograničen pristup kreditima. Ipak, efekti privredne krize bili su od države do države različiti. Naročito Hrvatska, Srbija, Slovenija, Češka i Mađarska, morale su dobro da zasuču rukave u borbi protiv recesije. Za razliku od ostalih, Albanija, Kosovo, Rumunija i Srbija, imale su i znatno manji priliv sredstava od emigranata koji žive i rade u Zapadnoj Evropi.

Posledice privredne krize u Evropi komplikuju i upravljačku transformaciju u pojedinim državama. Doduše, najkompleksniji problem ostaje korupcija. I zbog toga na videlo sve češće izlaze detalji o raznim korupcionaškim skandalima, koji neretko izazivaju i masovne proteste.

Briselski dijalog: Ostvaren napredak u prevazilaženja konflikata

Briselski dijalog: Ostvaren napredak u prevazilaženja konflikata

Dok su Poljska i Slovačka ostvarile napredak na tom planu, države poput Mađarske i Slovenije, ali i Bugarske, Litvanije i Srbije, suočavale su se, ne samo sa korupcionaškim aferama, već je u nekima od njih došlo i do smene vlasti. U Mađarskoj, ali i u Letoniji, nacionalisti su iskoristili nepovoljnu privredne okolnosti i sve veći problem siromaštva među građanima, ne bi li promovisali anti-demokratske ideje.

Nastaviti sa podrškom srpsko-albanskom dijalogu

Napredak je zasigurno ostvaren u pogledu prevazilaženja konflikata, pre svega u odnosima između Kosova i Srbije. „Beograd, zajedno sa Moskvom, i dalje odbija da prizna nezavisnost Kosova. I pet članica EU ima isti stav, ali su to do juna 2013. godine, 103 države, članice UN, ipak učinile, uključujući većinu zemalja EU, kao i SAD“, navode autori studije. Brisel je uspeo da izdejstvuje, ne samo zajedničko kontrolisanje granice, već i Zajednicu srpskih opština i enklava na Kosovu sa visokim stepenom autonomije.

Evropska unija bi ubuduće, perspektivom pristupanja Uniji, mogla da pomogne u sprovođenju reformi i normalizaciji odnosa u jugoistočnoj Evropi, posebno u kosovsko-srpskim odnosima. Nakon što je Hrvatska postala članica EU, a pregovori sa Crnom Gorom o članstvu započeti, i Srbija je nastavila putem evrointegracija. Uostalom, i Kosovo nakon potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji. Ali kakvi su dalji izgledi, za sada je neizvesno. Isto kao i za Albaniju, BiH i Makedoniju.

Pri tome, članstvo u Evropskoj uniji, ne samo da ne predstavlja „nikakvu garanciju protiv eventualne dekonsolidacije demokratije, već može dovesti i do skidanja okova sa ruku dezorijentisanih političkih elita, koji su ih sami sebi svojevremeno i okačili, kako bi ispunili zahteve za pristupanje Uniji.“

*Stručnjaci fondacije Bertelsman analizirali su 129 zemalja u razvoju i tranziciji. Studija je sprovedena na osnovu standardizovanih pitanja, kao na primer: o mogućnosti slobodnih izbora, o stepenu slobode izražavanja ili poštovanja ljudskih prava. Takođe, pod lupom su se našli i sistemi socijalne zaštite, ekonomski uspeh i borba protiv korupcije. Na kraju su rezultati evaluirani i predstavljeni pozicijom neke zemlje pod rubrikama: demokratija, tržišna privreda i kvalitet vlasti.

Autor: Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama