Deca vojnici – i žrtve i počinioci | Politika | DW | 12.02.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Deca vojnici – i žrtve i počinioci

Deca ratuju u skoro svim delovima sveta, što ima teške posledice na njihovu psihu i na društva u kojima žive. „Dan crvene ruke“ (Red Hand Day) podseća na sudbinu dece, koja to nikada nisu bila.

Bosko je imao samo šest godina, kada su mu pobunjenici u Ugandi pod vođstvom Džozefa Konija, doneli mačetu i naredili mu da ubije svoju mlađu sestru, priča psihološkinja Elizabet Kajzer. Ona je specijalista za traume dece vojnika i u okviru svoje humanitarne organizacije „Vivo“ radi i pomaže deci u Ugandi. Bosko joj je detaljno ispričao o trenutku ubistva svoje sestre Džuli. Ona je tada imala pet godina i morala je da umre, zato što nije mogla da izdrži marš, koji su forsirali pobunjenici.

Deca su jeftini borci kojima je lako manupulisati

Deca su jeftini borci kojima je lako manupulisati

„Onda je komandant cev svoje puške uperio u mene i rekao. Zakolji je i to brzo“. Pomislio sam: 'Daj Bože da umrem', a onda sam čuo zviždanje metaka direktno iznad moje glave. Bio je to trenutak, kada mi je srce stalo i kada sam znao da ću to uraditi. Podigao sam ruku da zamahnem i u tom trenutku, čuo sam sestru kako plače. I ja sam počeo da plačem. Rekao sam joj: 'Džuli oprosti mi, moram to da uradim'. Komandant me je potapšao po ramenu, podigao sam ruku i zabio mačetu u vrat svoje sestre.“

„Jeftini borci“

Ujedinjene nacije (UN) procenjuju da razne vojske i pobunjenici u sukobima angažuju 250.000 dece – u svim krajevima sveta. U najnovijem izveštaju UN, nalazi se lista sa 52 naoružane grupe iz 23 zemlje koje zloupotrebljavaju decu kao borce, špijune, kurire ili nosače, objašnjava Ninja Šarbone iz Unicefa. Ima izveštaja, prema kojima se i u Siriji, i to na obe strane, dakle i opozicija i režim, zloupotrebljavaju deca u sukobima. Deca žive u stalnom strahu, da će ih, ako ne budu slušali naređenja, ubiti njihove vođe. Mnoga deca su mučena i silovana.

„Nažalost, korišćenje dece u oružanim sukobima ima mnogo 'prednosti'. Deca su jeftini borci kojima je lako manupulisati. Da bi im slomili volju često ih drogiraju – što drogama, što propagandom“, kaže Ninja Šarbone za DW. „Pre svega su deca i siročad koja su ostala bez roditelja u ratu, u opasnosti da budu regrutovana. Ponekad je to jedina šansa da prežive. Dakle, da se pridruže nekoj jakoj grupi, vrlo često oružanoj“.

Deca, koja su sve te muke preživela, pa i kao invalidi, najčešće su teško traumatizovana

Deca, koja su sve te muke preživela, pa i kao invalidi, najčešće su teško traumatizovana

Mnogu decu jednostavno kidnapuju i prisiljavaju da nose oružje. Bosko je ceo svoje detinjstvo moralo da provede sa pobunjenicima.

Težak povratak u normalan život

Deca, koja su sve te muke preživela, najčešće su teško traumatizovana, postaju veoma depresivna, zavisna od droga ili oboljevaju od psihosomatskih bolesti, kaže traumatološkinja i terapeutkinja Elizabet Kajzer. Mnoga od njih izvršavaju samoubistvo. Ona koja to ne učine nisu u stanju da vode normalan život. Takođe, vrlo često, oni se od žrtve pretvaraju u počinioca i zlostavljaju sopstvenu decu.

„Ima nekih sela u kojima je preko polovina ljudi mentalno bolesna i to razbija kompletnu strukturu ljudske zajednice. Mnogi ponovo odlaze u rat, i to onda kada shvate da nisu u stanju normalno da žive. Naročito je teško devojčicama, koje su kao deca vojnici bile silovane i ostale u drugom stanju. Jednom kada se vrate u selo, njih više niko neće. Osuđene su na život u samoći i siromaštvu“, kaže Elizabet Kajzer.

Kritike i na račun Nemačke

Do sada je 150 zemalja potpisalo dodatni protokol Konvencije UN o deci. Taj dodatak stupio je na snagu 12. februara 2002. godine i od tada se obeležava „Dan crvene ruke“ (Red Hand Day). Drugim rečima, tog dana se u mnogim državama sveta, crvenim otiscima dlana podseća na sudbinu dece, koja su bila primorana da nose oružje.

Ninja Šarbone kritikuje i Nemačku jer se nedovoljno pomaže deci koja su nekada bila u ratu, a koja stižu u Nemačku

Ninja Šarbone kritikuje i Nemačku jer se nedovoljno pomaže deci koja su nekada bila u ratu, a koja stižu u Nemačku

I Nemačka je potpisnica tog protokola. Uprkos tome, nevladina organizacija „Nemački savez dece vojnika“ u kojoj se, pored UNICEF-a, nalazi još desetak organizacija za zaštitu dečjih prava, kritikuje Nemačku zbog nedovoljnog angažovanja protiv zloupotrebe dece u oružanim sukobima. „Nedostatak vidimo u tome, što se nedovoljno pomaže deci, koja su nekada bila u ratu, a koja stižu u Nemačku. Tako se recimo strah od regrutacije, ne priznaje kao razlog za azil“, kaže Ninja Šarbone.

Takođe se kritikuje regrutacija 17-godišnjaka u Nemačkoj za Bundesver, kao i reklame nemačke vojske kojima se animiraju mladi, a koje mogu videti i u školama. Osim toga, Nemačka spada u najveće izvoznike oružja u svetu, pa se nameće pitanje u čijim rukama završava oružje malog kalibra proizvedeno u Nemačkoj. Možda i u rukama dece vojnika.

Autori: Kristina Ruta / Jakov Leon
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama