Dečiji program strave i užasa

Grozni monstrumi, tripozne fantazmagorične bajke, brzi rezovi – sve su to elementi koji su govoto uvek prisutni u reklamama za filmove za decu. Većina tih stvari uopšte nije, kako bi se to lepo izrazila nemačka administracija, podesna za prikazivanje pred decom. I u Nemačkoj se specijalne komisije bave određivanjem starosne granice ispod koje prikazivanje filmova nije podesno. Na roditeljima je da te granice poštuju. Poslednja anketa instituta „Forsa“ pokazala je da se toga, doduše, pridržava 79 odsto roditelja. No, petina ispitanih pušta da mala deca gledaju filmove za odrasle. Da se samo majke pitaju, još bi se znao red i moral, ali očevima kao da je svejedno da li njihovo dete gleda sunđera Boba Kockalonea ili „Ramba“ – važno je da se deca umire kada na ekranu ugledaju mravinjanje. Pri čemu su najgori takozvani kanali sa programima za decu i njihovi crtaći. Jer, kada Bob Kockalone, recimo, ostane bez vode i počne da se suši, ljupki lik se pretvara u spodobu iz horor-folmova. I to je normalno. Naravno da jeste, jer Bob je bezazlen kao Bambi u poređenju sa Iks-patkama koje izgledaju kao moroni, žive u đubretu, žderu samo naručene pice i pri svakoj svađi vade jedna drugoj oči ili mozak, uz sve prateće vizuelne i zvučne efekte.

Bioskop nije za trogodišnjake

Na televizji su se davno pomrsili konci, ali starosne granice nisu više sveto pismo ni za roditelje koji idu u bioskop. Oni su važni jer su spremni da mrdnu sa decom iz kuće, a ne da sve vreme sede uz čips i nove epizode „Autopsije“. Dakle, 47 odsto ispitanih roditelja smatra da je dete između tri i pet godina dovoljno staro da ide u bioskop. Medijski pedagozi smatraju uglavnom da dete od tri godine u bioskopu nema šta da traži, a za ostalu decu traže pauze za vreme projekcije, kakve postoje uglavnom u specijalizovanim dečjim bioskopima. Žderači čipsa, međutim, obično ne znaju ni da postoje takvi bioskopi. 41 odsto ispitanih još nikada nije povelo svoje dete u bioskop. Za decu nije „Vrisak“ – nego Bob Kockalone i Iks-patke.