DDR - pogled u ogledalo istorije | Mozaik | DW | 17.10.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

DDR - pogled u ogledalo istorije

Nemačka važi kao zemlja koja je umela da se suoči sa svojom mračnom prošlošću. A u tom procesu se uvek moraju prelaziti granice – i bukvalno i u prenesenom značenju. To je neizbežno – i korisno.

Spionage Günter Guillaume (picture alliance/F. Rust)

Vili Brant i - čovek sa tamnim naočarima, Ginter Gijom, njegov bliski saradnik i špijun DDR-a.

Naziv zvuči pomalo rogobatno: Savezna fondacija za proučavanje i obradu perioda diktature SED. No, kakva tema, takav i naziv: reč je o suočavanju sa 44-godišnjom komunističkom diktaturom koja je počela 1945. i okončana tek nakon pada Belrinskog zida 1989. godine.

SED je oznaka Jedinstvene socijalističke partije Nemačke koja je nastala 1946. u sovjetskoj okupacionoj zoni i to prinudnim spajanjem Socijaldemokrata (SPD) i Komunista (KPD). Nemačka Demokratska Republika (DDR) je proglašena 1949. i od prvog dana je bila diktatura po uzoru na Sovjetski Savez.

Informacije na 14 jezika

„Naš zadatak je sećanje" – piše Fondacija na svom internet-portalu. Reč je o „opsežnom suočavanju s uzrocima, istorijom i posledicama diktature u Sovjetskoj okupacionoj zoni Istočnoj Njemačkoj (DDR). Fondacija želi da održi sećanje na nanetu nepravdu i žrtve kojima je ona naneta, kao i da podstiče i učvršćuje opšteprihvaćen antitotalitaran stav u društvu, kao i demokratiju i unutrašnje jedinstvo Nemačke."

Erich Mielke – Meister der Angst von Regisseur Jens Becker und Maarten van der Duin (BStU)

Erih Honeker i Erih Milke

Fondacija na internet-portalu ima mnoštvo raznovrsnih sadržaja: tu su foto-galerije ili setovi postera koji mogu da se naruče. Na njima su slike iz svakodnevice jedne iščezle države, uz prateće tekstove istoričara. Takav, na prvi pogled nespektakularan, uvid u život u DDR može da doprinese razumevanju diktature i više od nekih akademskih ili socioloških rasprava. No, fondacija organizuje i takve rasprave, kako bi sa svedocima starog vremena i generacijama rođenim posle njega razgovarala o temama kao što je: „Pad zida – davno je to bilo?" A teme su deo projekata mladih ljudi koji se tiču istorije „anifašističkog štita", kako se u žargonu SED zvala granica između dve Nemačke.

No, i pored Zida i bodljikave žice, nemogućnosti da putuju i nedostatka luksuznih dobara, 17 miliona građana DDR je pokušalo da nađe neku svoju ličnu sreću. I svemoć SED je imala svoje granice. Mirna revolucija iz 1989. je pokazala koliko je taj sistem zapravo bio lomljiv. Tada je nestala diktatura koja je 7. oktobra još slavila 40-godišnjicu postojanja države – nepunih godinu dana kasnije, Nemci su slavili svoje ponovno ujedinjenje.

Jedna od najvažnijih pokretačkih snaga" fondacije je Markus Mekel, poslednji i jedini slobodno izabrani ministar spoljnih poslova DDR. On kaže da je u Nemačkoj dugo odlaganje suočavanja sa posledicama nacističke diktature imalo mnogo „problematičnih posledica". I da je zato važno da suočavanje sa prošlošću DDR bude brzo i sveobuhvatno.

Štazi na Istoku – i Zapadu

Jedna od najvažnijih tema je, naravno, Štazi (Stasi), ozloglašena tajna služba Ministarstva za državnu bezbednost, koja je stalno nadzirala građane, ali i budnim okom pratila šta radi klasni neprijatelj preko granice. Ruka Štazija je sezala do Zapada i to duboko, što se najbolje vidi na primeru Gintera Gijoma, špijuna koji je uspeo da postane lični referent zapadnonemačkog kancelara Vilija Branta (SPD). Kada je Gijom 1974. raskrinkan, u Zapadnoj Nemačkoj je došlo do krize vlade koja je okončana Brantovom ostavkom. Tako je Štazi zapravo srušio baš čoveka koji je svojom politikom popuštanja zategnutosti omogućio prve korake u zbližavanju Istoka i Zapada u Nemačkoj i Evropi.

Ko je bio Erih Honeker?

Mladi ljudi danas ne znaju ko je bio dobitnik Nobelove nagrade za mir Vili Brant, ili ko je bio šef SED i istočnonemačke države Erih Honeker, žali se Markus Mekel. Pri tome je važno „da se naša prošlost poznaje kako bismo mogli bolje da razumemo sami sebe".

Jedno od težišta rada fondacije u 2018. je i Praško proleće, a objavljena je i zbirka „Muzeji i spomen-parkovi sećanja na žrtve komunističke diktature. U sredu (17. oktobar) se u Berlinu održava svečanost povodom 20 godina postojanja Fondacije, na kojoj će govoriti i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama