Danska – uzor za Evropu? | Evropa | DW | 01.04.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Danska – uzor za Evropu?

U mnogim evropskim zemljama ponovo raste broj novih infekcija korona-virusom. Uprkos tome, ponegde se ublažavaju ograničenja, recimo u Danskoj. Da li to može dobro da završi?

Promišljeni dugoročni plan s ciljem ublažavanja mera protiv korone? Nemci o tome trenutno mogu samo da sanjaju. Umesto toga: konsultacije vlade s pokrajinskim premijerima koje traju satima i rezultiraju nepromišljenim odlukama, a dan nakon toga moraju da budu povučene. Nacionalna perspektiva? Nema je. Umesto toga: pojedine pokrajine, gradovi i opštine žele da se oprobaju u ublažavanju mera i da posluže kao model, uprkos porastu broja novih slučajeva zaraze.

Situacija je drugačija u susednoj Danskoj. Tamo se socijaldemokratska vlada pod premijerkom Mete Frederiksen složila s gotovo svim drugim parlamentarnim strankama o dugoročnom planu postupnog ukidanja mera ograničenja.

Premijerka Danske Mete Frederiksen

Premijerka Danske Mete Frederiksen

Vakcina za sve preko 50 godina do kraja maja

Nakon Uskrsa frizeri i drugi zaposleni u sektoru uslužnih delatnosti mogu da otvore svoje radnje širom zemlje. Osnovnim školama do četvrtog razreda već duže vjeme omogućeno je da nastave rad u školama, a i učenici viših razreda sada bi, korak po korak, trebalo da se vrate u školske klupe i to s nastavom u smenama. Svakih 14 dana bi trebalo da usledi novo ublažavanje mera: od 21. aprila bi se otvorili restorani i kafići koji imaju terase i stolove napolju, kao i muzeji i biblioteke. Od 6. maja na red bi došli prostori unutra: barovi, pozorišta i bioskopi.

-pročitajte još: Koliko je efikasan policijski čas?

Okvirni sporazum takođe predviđa: čim svi stanovnici stariji od 50 godina dobiju priliku za vakcinaciju, javni život bi u velikoj meri trebalo da se odvija bez ograničenja, uz nekoliko izuzetaka. Ako vladin plan vakcinacije bude uspeo, tako nešto bi moglo da se dogodi do kraja maja. To znači povratak u normalan život za dva meseca. Da li će Danska uskoro postati uzor za Evropu?

„Bili smo spremni za treći talas“

Pogled na broj infekcija u Danskoj, zemlji koja ima šest miliona stanovnika, pokazuje sledeće: iako je broj slučajeva korone u decembru i januaru izuzetno porastao i povremeno iznosio više od 3.000 novih infekcija dnevno, vrednosti su nedavno smanjene na nekoliko stotina na dan.

„Bili smo u strogom lokdaunu tokom januara i februara, jer smo znali da će mutant B.1.1.7 doći i u Dansku“, kaže za DW Vigo Andresen, stručnjak za matematičku epidemiološku procenu sa Univerziteta u Roskildeu. „Dugo smo se pripremali za treći talas.“

Pogledajte video 03:04

„Korona nas neće brzo napustiti“

Incidencija u Danskoj trenutno je oko 90, što je nešto niže nego u Nemačkoj koja je nedavno ponovo premašila vrednost od 100 zaraženih na 100.000 stanovnika za nedelju dana, ali je i dalje na uporedivom nivou. U poređenju sa Evropom, međutim, Danska ima jednu od najnižih stopa smrtnosti povezanih sa kovidom 19.

Širenje britanske, zaraznije varijante virusa B.1.1.7, još uvek nije dovelo do naglog rasta broja zaraženih kao na primer u Njemačkoj. Udeo virusnih mutanata u Danskoj iznosi 93 odsto, a u Nemačkoj više od 70 procenata. Stručnjaci to s jedne strane pripisuju opsežnom sekvenciranju, tj. genetskoj potrazi za mutantima. Teško da se neka druga zemlja time toliko bavi kao Danska. Tamo na taj način mogu precizno da prate širenje varijanti virusa.

-pročitajte još: Infekcija posle vakcine? Moguće, ali vakcine spasavaju život!

Međutim, mnogi stručnjaci u danskoj strategiji testiranja vide možda najvažniji faktor u borbi protiv pandemije. „U mogućnosti smo da testiramo pet do osam odsto populacije svakoga dana“, kaže za DW Jens Lundgren, profesor za infektivne bolesti na Univerzitetu u Kopenhagenu. „Kada otkrijemo manja žarišta krećemo vrlo agresivno i masovno da testiramo stanovništvo na tom području, u onom mestu gde žarište izbije.“ Poređenja radi, dok se u Danskoj svakodnevno obavi više od 300.000 testova (polovina PCR, a druga polovina brzim antigen-testovima) na šest miliona stanovnika, u Nemačkoj koja ima više od 80 miliona stanovnika samo 1,3 miliona ljudi obavi PCR-test – nedeljeno.

Matematičar Andresen kaže: „Ako mnogo testiramo, otkrićemo pozitivne slučajeve pre nego što počnu da šire virus oko sebe.“ Pored toga, „posebno pogođene zone tako se odmah identifikuju i dolaze pod specijalni nadzor“. On naglašava da škole ne bi smele da se otvaraju u područjima gde je broj novozaraženih suviše visok. Dakle, u narednim sedmicama sve će da zavisi od toga da li će danska vlada dosledno i brzo da deluje ako brojke porastu. A s tim se mora računati. „Naša strategija nije da se potpuno zaustavi porast broja infekcija“, kaže Andreasen. „Zvanični plan je da dozbolimo mali rast u idućih nekoliko nedelja.“

I U Danskoj se protestovalo protiv mera koje je uvela vlada

I U Danskoj se protestovalo protiv mera koje je uvela vlada

Kritike iz Nemačke

Kritike na danske planove otvaranja stižu od nemačkog političara i epidemiologa Karla Lauterbaha (SPD), koji je poznat po odbacivanju ranog ublažavanja mera. On je na Tviteru optužio vladu u Kopenhagenu da pravi „spektakularnu grešku“ i dozvoljava širenje zaraze po zemlji, ako ukine mere samo zato što je završila vakcinaciju populacije od 50 godina pa naviše. To bi, smatra, moglo da ima fatalne posledice, posebno imajući u vidu mlade ljude. Rizik da kod njih dođe do težeg oblika bolesti je doduše manji, ali ni oni nisu imuni na dugotrajne posledice koje izaziva korona.

Profesor Lundgren, savetnik danske vlade u suzbijanju pandemije, smatra da je prerano govoriti da je to greška. „Nećemo mi da zažmurimo i da se nadamo najboljem. Ali potreban nam je plan za otvaranje“, kaže naučnik. „Suočavanje s pandemijom nije samo praćenje broja infekcija – koje jesu naravno presudne. Morate da vodite računa da mere budu srazmerne problemu.“ Vakcinacija svih starijih od 50 godina, a zatim ublažavanje mera praktično će eliminisati rizik od preopterećenosti zdravstvenog sistema, odnosno bolnica, smatra danski stručnjak, „čak i ako je posledica toga povećan broj infekcija kod mlađih ljudi. Zbog toga otvaranje mora da se uradi sa merom.“

Nada u vakcine i lepo vreme

Vigo Andresen se slaže da „danska vlada rizikuje“, ali smatra da „to nije ludački rizik“. On veruje da je Danska, s obzirom na sveobuhvatnu strategiju testiranja, u prednosti. „S obzirom na to da imamo ovako jak intenzitet testiranja, očekujemo da ćemo moći da otkrijemo sve veći broj žarišta epidemije u roku od dve nedelje.“ Dosledan pristup u suzbijanju manjih erupcija epidemije u kombinaciji sa ubrzanom kampanjom vakcinisanja i efektima toplijeg vremena, mogu da pomognu da se u ranoj fazi zaustavi širenje infekcije i moguće povećanje broja zaraženih.

No, Jens Lundgren, uprkos svemu, upozorava da se ne bi trebalo razmetati: „Niko ne može da tvrdi da ima ispravnu strategiju. Mislim da se svi mi trudimo da uradimo sve da smanjimo neželjene socijalne posledice ove pandemije.“

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Reklama