Dan za danom - najtopliji dan

Na izmerenih 39 stepeni, na Trgu Kralja Milana, glavnom gradskom trgu u Nišu, gotovo da nema nikoga. Iako je to mesto gde se okupljaju mladi, gde se nalaze i stajališta za sve gradske i prigradske autobuse, ovo mesto tokom dana zvrji prazno. Na ulicu izlazi samo ko mora.

Upravo na tom trgu, čekanje autobusa traje celu večnost. Kada je Sunce u zenitu, ne pomažu ni lepeze, ni šeširi, ni razni drugi trikovi. Zato niko od građana ne veruje da ima „samo“ 39 stepeni. Čak i meteorolozi potvrđuju da se temperatura meri 2 metra iznad zemlje u hladu, i da na otvorenom prostoru na asfaltu razlike mogu biti od 10 do 20 stepeni.

Baka Milica se prepala da je ne slika inspekcija. Ona prodaje čajeve koje sama bere. „Zar se meni dolazi ovde po ovoj vrućini, i zar mi treba da po vrućini berem trave. Pa moram sine, da imam za lekove. Jedan lek mi košta 700 dinara“, žali se baka Milica i kaže da je svaki dan na tom mestu do 1:30. Posle više nema autobus do svog sela.

Na ulazu u gradsku zelenu pijacu, sunce još nemilosrdno peče. Snalazi se ko kako ume, pa i kišobran dobro dođe. „Bitno je samo da ne bije u glavu, a mnogo je vruće. Ovo više ne može da se podnese“, kažu naše sagovornice sa niške pijace.

Unutar pijace naizgled hladnije, ali limeni krov iznad glava prodavaca čini situaciju još gorom. Na velikoj pijaci više je onih što prodaju, nego onih što kupuju. Prodavci se međutim, trude da njihovo povrće izgleda isto i u 9 ujutro i u 1 posle podne. Zato redovno rashlađuju svoje proizvode vodom iz flaše.

Za građevinske radnike nema puno vremena za rashlađivanje. Oni rade od jutra do mraka bez obzira na temperautre. I u građevinskoj komori Srbije ističu da se zakon koji se poštovao ranijih godina, više ne poštuje. Prema ovom zakonu, ukoliko su temperature visoke, tamo gde ima radnika i građevinskih radova, mora da se nalazi cisterna sa vodom i ekipa hitne pomoći.

Letnja vrelina nešto je blaža u Niškoj banji u blizini Niša. Iako se pod visokim drvećem lakše podnosi nego u gradu, sudeći po glavnom šetalištu na kome nema puno ljudi, par stepeni niža temperatura ne znači mnogo. Teško je i uličnim psima koji veći deo dana leže na najhladnijim mestima koje nađu.

Ime sela Studena u julu ne znači mnogo. Ovo selo iza Jelašničke klisure puno je polja kukuruza i obradivih površina. Međutim, na poljima gotovo da nikoga nema. Deda Milivoje svoju baštu sa paprikama i krastavcima zaliva bar dva puta dnevno. Proizvodi samo za potrebe svoje porodice i ne dozvoljava da mu se rod osuši.

Nazad u gradu, ljudi se snalaze na razne načine. Za razliku od drugih gradova u Srbiji, u Nišu ni pored crvenog meteo alarma nisu postavljene cisterne sa vodom na kojoj bi ljudi mogli da sipaju vodu za piće i osveže se. Zato i fontane odlično služe za rashlađivanje.

Deca su jedina koja vrućinu bolje podnose. Ona sve preokrenu u svoju korist, pa i po vrućini uživaju trčkarajući i kupajući se u najnovijoj gradskoj fontani u centru grada. U toj fontani koja se nalazi ispred Gradske kuće igraju se tokom celog dana, a većini njih, ta fontana biće zamena za letovanje.