Dan osoba s invaliditetom: „Umetnost iz dubine duše“

Žena trči kroz kišu bombi s razrogačenim očima. Njeno golo telo gori. Ona vrišti od bola. Kelnski umetnik Andreas Maus naslikao je tu scenu hemijskom olovkom u nekoliko boja na papiru, oslikavajući tako patnju nemačkih civila u Drugom svetskom ratu. Poruku sa slike razumeju svi.

Ove godine Maus je osvojio umetničku nagradu Euvard (Eurward), jednu od najvažnijih međunarodnih nagrada za „umetnost u kontekstu mentalnog hendikepa“, koju minhenska Fondacija Augustinum dodeljuje na svake tri godine. Mausova umetnička dela, kao i dela druga dva dobitnika nagrade, mogla su se videti ovog leta u minhenskoj Kući umetnosti (Haus der Kunst), jednom od najprestižnijih muzeja u Nemačkoj.

Nagradu je pre više od 20 godina pokrenuo art terapeut iz Minhena Klaus Meherlajn. „Želeli smo da umetnost ljudi s kognitivnim poremećajem učinimo vidljivijom. I uspeli smo u tome zahvaljujući našoj nagradi Euvard.“

„Umetnost koja dolazi iz duše“

Meherlajn upravlja Euvard-arhivom kao i ateljeom Augustinum u Minhenu, u kojem stvaraju umetnici s kognitivnim poteškoćama. Šta razlikuje umetnost osoba s invaliditetom od umetnosti osoba bez invaliditeta?

„Kustosi i eksperti iz ove oblasti bi odmah prepoznali razliku“, kaže Meherlajn. „Umetnici s mentalnim hendikepom ne obraćaju toliko pažnju na efekat koji će imati njihov rad. Njihova umetnost u potpunosti dolazi iz duše.“ To je, kaže, „neposredna ili direktna umetnost“.

To dokazuje i rad Andreasa Mausa. Taj umetnik iz Kelna, rođen 1964. godine, bavi se važnim temama našeg vremena, kao što su izopštenost, nasilje, progon, rat i ubijanje.

Interesovanje za takav umetnički vid „direktnosti“ raste, što pokazuje i primer galerije „ART Cru“ iz Berlina. Direktorka galerije Aleksandra fon Gersdorf-Bultman tamo predstavlja „umetnost autsajdera“, odnosno psihički bolesnih i mentalno hendikepiranih osoba. Na taj način želi da ih podstakne, ali i promoviše njihov kreativni rad.

„Ako im nedostaje jezik, sluh ili razmišljanje, neka za njih priča njihova četkica, olovka ili platno. Volela bih da ti umetnici iskoriste svoj potencijal i nikada ne izgube veru u sebe“, kaže Fon Gersdorf-Bultman.

Kreativnost hendikepiranih ljudi u fokusu je već više od 100 godina. Još 1910-ih nemački psihijatar i istoričar umetnosti Hans Princhorn (1886-1933) analizirao je stvaralaštvo psihički bolesnih ljudi i tako sastavio veliku zbirku koja je danas izložena na Univerzitetu u Hajdelbergu. Princhorn je tada izbegavao da koristi reč „umetnost“, govorio je o „slikovitim odnosno pitoresknim radovima“.

Francuski umetnik Žan Dubufe (1901-1985) je nakon Drugog svetskog rata razvio sopstveni koncept antiintelektualne umetnosti inspirisane decom, naivnim i psihički bolesnim ljudima koju je nazvao „Art Brut“.

Sam izraz „umetnost autsajdera“ (Outsider Art) skovao je britanski istoričar umetnosti Rodžer Kardinal (1940-2019).

„Umetnost prkosi hendikepu“

Svi ti pojmovi ne znače mnogo za Melani Šmit. Ta istoričarka umetnosti i art terapeutkinja vodi „Kuću umetnosti Kete: K“ u Pulhajmu kod Kelna, koja je deo inicijativi fondacije „Gold Kremer“. U njenom ateljeu već godinu dana živi i radi jedanaest osoba s posebnim potrebama. „Želimo da podignemo kreativni potencijal tih ljudi i stvorimo uslove za njihov umetnički rad“, kaže Šmit.

Jedan od onih koji žive i stvaraju u tom ateljeu je i Firat Tagal, rođen 1997. Njegove slike su velikih formata, rađene akrilnim bojama i s motivima iz oblasti arhitekture i pop-kulture.

Godinu dana stariji Elijas fon Martial specijalizovao se za crteže koji se vrte oko mitova, borbi i fantazija. Elijas bi želeo da upiše Umetničku akademiju u Diseldorfu, a Melani Šmit smatra da to nije nedostižno. „Kad crtam“, kaže on, „napolju može da bude i zemljotres, a da ja to ne primetim.“

Andreas Pilc takođe poznaje mnoge takve stvaraoce umetnosti. „Promovisanje tih ljudi je beskrajan zadatak“, kaže Pilc. On je bio zadužen za postavku izložbe „Umetnost prkosi hendikepu“, na kojoj su prikazana dela osoba sa, ali i bez invaliditeta i koja je nekoliko godina putovala po Nemačkoj. To je pionirski i inkluzivni projekat Nemačke dijakonije (Diakonie Deutschland), koji se dobro uklapa i u UNESKO-ov Dan osoba s invaliditetom 3. decembar. Pri tom je, kaže Pilc, najvažnije shvatiti da je tu reč o umetnosti, a ne o hendikepu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.