„Dalje ruke od granica“ | Izbor iz štampe | DW | 04.05.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

„Dalje ruke od granica“

„Non pejperi“ i ideja pomeranja granica na Balkanu i dalje su teme za nemačku štampu. Ti nezvanični dokumenti razlog su i za otvoreno pismo velikog broja intelektualaca na adrese Evropske unije, NATO i SAD.

Ministar spoljnih poslova Nemačke Hajko Mas (SPD) još jednom je odbacio sve ideje o pomeranju granica i razmeni teritorija na Balkanu, prenosi Frankfurter algemajne cajtung. Mas za nezvanične papire koji cirkulišu Zapadnim Balkanom u ponedeljak u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Severne Makedonije Bujarom Osmanijem rekao da su u pitanju „prazne tlapnje“.

„Time uopšte ne treba da se zamarate“, savetovao je Mas.

-pročitajte još: Mas: Opasno je čak i započeti raspravu o granicama

Nemački list, međutim, podseća da je i pre dve godine bilo predloga o razmeni teritorija između Srbije i Kosova, prema kojima bi se „etničke manjine sa prebivalištem u drugoj zemlji integrisale u svoju nacionalnu državu“.

„Evropska unija je odbacila takve planove, ali je američka vlada pod Donadom Trampom pokazala interesovanje za takve igre“.

Ono što danas izaziva nemire, ocenjuje list iz Frankfurta, jesu „predlozi da se teritorije multietničke Bosne i Hercegovine pripoje drugim državama“. Ministar Mas pritom naglašava: „Dalje ruke od granica“ i ističe da je nemačka vlada to odbila i da će i „ubuduće odbijati“ takve predloge.

Ministri spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani i Nemačke Hajko Mas u Berlinu 3.5.2021.

Ministri spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani i Nemačke Hajko Mas u Berlinu 3.5.2021.

Apel civilnog društva

Ipak, „non pejperi“ izazivaju zabrinutost u regionu. To potvrđuje i otvoreno pismo, naslovljeno kao „Apel civilnog društva EU, SAD, NATO vladama: neuspešna konsolidacija balkanskih zemalja, suočite se s tim“, a koje je potpisalo 250 istaknutih javnih ličnosti.

-pročitajte još: Zabrinutost u Sarajevu

U pismu, koje je dostavljeno i redakciji DW, se ističe da je „podelu Kosova koju su u leto 2018. predložili predsednici Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Hašim Tači, propagirajući je kao ’razmenu teritorija’, ’razgraničenje’ ili ’korekciju granica’, prihvatila najpre Federika Mogerini, komesarka EU, a zatim i SAD“.

U pismu se naglašava da se „od etnonacionalističkih aspiracija u regionu nikada nije ni odustalo, već ih je suzbijao i odvraćao Zapad, koji se nadao da će proces proširenja EU umanjiti potrebu za tim“.

Takođe se ističe da je „lider bosanskih Srba Milorad Dodik, koji se zalaže za rasturanje Bosne i Hercegovine, spremno prihvatio novu temu za diskusiju“.

„Ovo se sada zapaža u zajedničkoj politici EU i SAD prema Bosni i Hercegovini, kamufliranoj raspravama o izbornom integritetu. Pokušaj da se ’izmeni i dopuni izborni zakon’ u suštini se takođe svodi na demarkaciju unutrašnjih granica i podršku lideru HDZ BiH Draganu Čoviću i njegovom dugogodišnjem snu de fakto ili de jure trećem hrvatskom entitetu“, stoji u pismu koje su između ostalih potpisali bivši visoki predstavnik u BiH Kristijan Švarc-Šiling, politikolozi Bodo Veber i Florijan Biber, srpski pisac Svetislav Basara, Sonja Biserko iz srpskog ogranka Helsinškog odbora za ljudska prava, Srđan Blagovčanin iz „Tranpsarensi internešenala“ za Bosnu i Hercegovinu, ekonomska ekspretkinja Svetlana Cenić i drugi…

Vučić, Mogerini i Tači 2018. u Briselu

Vučić, Mogerini i Tači 2018. u Briselu

Napominje se da „Hrvatska takođe učestvuje u celoj toj raspravi, što se ogleda u insistiranju na hrvatskim etnoteritorijalnim zahtevima unutar BiH. Hrvatska je, zajedno sa neliberalnim zemljama, Bugarskom, Mađarskom i Slovenijom, kao i Grčkom, prosledila Evropskoj komisiji nezvanični dokument tzv. ’non pejper’, koji pretnju disfunkcionalnošću države (Čović i Dodik) povezuje sa kontrolom granica EU, čime se dodatno rasplamsava strah desničara i ultradesničara od migranata i azilanata“.

U pismu se takođe navodi da, dok se i dalje „žestoko osporava postojanje dokumenta, navodni ’non-pejper’, kojeg je Janez Janša prosledio Briselu, predlaže ujedinjenje Albanaca, Srba i Hrvata u regionu, podela BiH, Severne Makedonije i Kosova, dok začudo Crna Gora i srpski Sandžak tim planom nisu obuhvaćeni“.

„Još nije kasno da SAD i EU preduprede trenutnu negativnu dinamiku koja potencijalno vodi u nasilje“, stoji u pismu uz naglasak da se to samo može postići „ukoliko vlade budu spremne da se suoče sa dosadašnjom neuspelom politikom“.

„Mi, potpisnici, predstavnici civilnog društva, akademske zajednice i zabrinutih građana iz čitavog regiona, ali i van njega – uključujući i građane EU i SAD – molimo predsednike Bajdena, Fon der Lajenovu, generalnog sekretara Stoltenberga (NATO), kao i šefove vlada vodećih država-članica EU i NATO da prepoznaju jasnu i neposrednu opasnost koju predstavljaju njihove trenutne politike i da ih shodno tome promene“, zaključuje se u apelu.

Priredio: Svetozar Savić

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Reklama