Dajte jednog Albanca! | Evropa | DW | 23.07.2016
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Dajte jednog Albanca!

Vodeće makedonske partije su izlaz iz hronične krize navodno pronašle u dogovoru koji podrazumeva i formiranje petočlanog tela koje treba da nadgleda izbore. Ali već oko sastava tog tela počinju stare makedonske muke.

Mazedonien Protest der albanischen Minderheit BESA

Antivladini protesti u organizaciji nove albanske stranke BESA (13. jun)

Dogovor koji su četiri vodeće makedonske partije postigle u sredu nudi neke ideje za izlazak iz krize, ali i otkriva nepreležane dečije bolesti društva i političke kaste. U uređenom građanskom društvu, naime, ne bi bilo nikakve potrebe da se potcrtava etnička pripadnost već bi se podrazumevalo da svi učesnici političke utakmice imaju jednaka prava i šanse. Sporazum koji su parafirale vodeće stranke predviđa održavanje slobodnih izbora s prečišćenim biračkim spiskom, a to bi trebalo da nadgleda novo ad-hok telo.

„Ovo telo biće sastavljeno od pet članova. Uz konsultacije s relevantnim profesionalnim organizacijama, četiri političke partije odabraće četiri člana, od kojih će jedan biti Albanac, a izabrani članovi onda imaju 15 dana da u konsenzusu odaberu petog člana“, stoji u dogovoru.

Šta znači konstrukcija da će „jedan biti Albanac“ u ekspertskom telu? Da li to znači da taj ili ta ne mora biti stručan za tumačenje i odbranu izbornog zakona već je dovoljno da bude Albanac ili Albanka? Šta je sa ostalim članovima čija se etnička pripadnost ne definiše? Sme li telo da ima tri ili četiri Albanca ako se pokaže da baš među njima ima više podesnih stručnjaka nego među nealbancima?

Podgrevanje konflikta

Tako formulacija u međustranačkom dogovoru na dnevni red vraća pitanja za koja se verovalo da su čak i u Makedoniji stvar prošlosti. Novinar Muhamed Zekiri smatra da je formulacija potcenjivačka i uvredljiva ponajviše za Albance: „Nije bitno ko je i šta je neko, nego da institucije naše države vodi stručan i profesionalan kadar. Zašto da bude presudna etnička pripadnost, a ne stručnost? Partije i političari koji rezonuju na ovaj način morali bi na sledećim izborima da budu kažnjeni od strane birača“, kaže Zekiri.

Mazedonien Anti-Regierungsproteste in Skopje

Tokom demonstracija u Skoplju etničke podele nisu igrale ulogu

Naser Selmani, predsednik Udruženja novinara Makedonije, čak smatra da političari ovako namerno na scenu vraćaju međuetničke podele, nakon što su civilno društvo i građani tokom protesta u najvećoj meri uspeli da ih potisnu. „Kakvo je to stručno telo čije članove predlažu stranke, a jedan mora da bude Albanac?“ To se, kaže Selmani, nikako ne može smatrati pregovaračkim uspehom albanskih partija već je uvreda za Albance „koji su tretirani kao ljudi s posebnim potrebama“.

„Takva formulacija i Makedonce predstavlja kao zadrte nacionaliste kojima treba crtati da u ad-hok telu mora da bude jedan Albanac. U javnosti zapravo nikada nema odbojnosti Makedonaca prema Albancima, ako ovi imaju znanje i iskustvo za neku poziciju. Tako pogrešna percepcija jedino služi partijama da održe u životu temu međuetničkih problema i da je aktiviraju po potrebi“, kaže Selmani.

Dogovor o dogovoru

Predstavnici četiri vodeće partije sastaće se ponovo 31. avgusta kako bi utanačili tačan datum izbora i proverili kako ide sprovođenje sporazuma. U sredu je dogovoreno da se daju odrešene ruke Specijalnom tužilaštvu čiji je posao da ispita prisluškivanje hiljada građana, novinara i opozicionara, zbog čega je kriza i započela. Takođe, dogovoreno je da se obezbedi izbalansirano izveštavanje medija i da se smeni 15 rukovodećih lica u resoru unutrašnjih poslova.