„Da rat ostavimo iza nas“
23. decembar 2018.
U školstvu u BiH vlada moto koji glasi: „Dvije škole pod jednim krovom“. Edinu Ćemeru, 28-godišnjem nastavniku engleskog, takav koncept je odvratan. Pojašnjava kako se to odražava na Gornji Vakuf, mesto u kojem živi.
„U prizemlju škole su bošnjačka deca, a na prvom spratu hrvatska. Podeljeni su na najbrutalniji način. Ne smeju da koriste ni isti ulaz. Jedni ulaze u školu s jedne, a drugi sa druge strane. Tako se obezbeđuje da se učenici ne susreću“, kaže Ćemer.
U Jajcu je situacija drugačija. Stoga o ovom gradiću sa 30.000 stanovnika svi pričaju. Učenici već desetinama godina posećuju ovaj istorijski, kraljevski grad, idu tamo na ekskurzije. Ali sada Bošnjaci, Hrvati i Srbi ne idu tamo zajedno, jer je najveći broj razreda u BiH etnički podeljen.
Borba protiv etničke podele u školama
Na takvu podelu, koja se stalno produbljuje, učenici u Jajcu ne pristaju. Proteste su organizovali učenici gimnazije u Jajcu i Strukovne škole. Đaci-aktivisti iz obe škole i njihovi nastavnici odazvali su se intervjuu. Sedaju u klupe i pričaju o svom otporu. Lamija Leko (15) počinje. Svoju dugu, ravnu kosu prebacuje preko ramena i namešta crne naočare. „Smatram da rat moramo da ostavimo iza nas i gledamo ispred sebe. Za našu generaciju nije važno ko je koje vere i kojoj etničkoj grupi pripada već da lepo živimo.“
Ova gimnazijalka je pripadnica druge generacije učenika koji protestuju. A 17-godišnja Azra Keljalić je, smatra se, predvodnica protesta. „Počeli smo na kraju školske 2016. godine, kada su profesori najavili da će nas deliti u razredima po nacionalnosti. Bili smo šokirani i odmah smo napisali pismo Ministarstvu obrazovanja. Poslali smo im još niz pisama ali do dan danas nismo dobili odgovor. Oni nas jednostavno ignorišu“, kaže Azra.
Stoga su učenici organizovali protestne marševe, čak i pred Ministarstvom i to sa uspehom. Ministarka je odustala od plana o „dvije škole pod jednim krovom“ u Jajcu. Nove škole sa bosanskim nastavnim planom nisu otvorene. Učenici su ostali zajedno, nastava se i dalje odvija po hrvatskom nastavnom planu.
To je prva pobeda, ali učenici nastavljaju borbu. Odvojenu nastavu imaju u četiri predmeta: maternjem jeziku, istoriji, geografiji i umetnosti. Tu idu u bosanske i hrvatske razrede. I to učenike jako ljuti. „Ne smeju se stalno isticati razlike između etničkih grupa. Nas i dalje puno više povezuje nego što nas deli“, kaže Azra.
Odrasli nisu u početku podržavali protest
Mnogim roditeljima se ispočetka nije dopalo što su se njihova deca odvažila na ustanak protiv „onih gore“. Ali Miranda Bogić je odmah stala iza učenika. Majka četvoro dece smatra da je podela učenika po etničkim grupama potpuno pogrešna. „Meni je jako smetalo da naša deca, koja idu u hrvatske škole, nemaju kontakt sa bošnjačkom decom. Jako mi je smetalo da moja deca o njima ništa ne znaju i da žive pored njih kao stranci.“
Nakon roditelja, proteste učenika počeli su da sve više podržavaju i nastavnici. Mirko Ljubez, nastavnik istorije u Strukovnoj školi u Jajcu, priznaje pred okupljenim đacima da je i on najpre oklevao.
„Na početku sam bio skeptičan. Smatrao sam to najpre hirom mladih. Nisam želeo da se mešam. Konačno, kao nastavnik zarađujem za život. Ali kada je protest ušao u drugu godinu, odlučio sam da pomognem savetima kako taktičke tako i sadržajne prirode. I druge kolege su se priključile.“
Ovaj 50-godišnjak predaje istoriju. Da li recimo masakr u Srebrenici, u kojem je 1995. ubijeno 8.000 muslimanskih dečaka i muškaraca, naziva genocidom ili masovnim zločinom? Njegovi učenici potvrđuju da on razredima sa Bošnjacima predaje istu istoriju kao i razredima sa Hrvatima.
„Istorija je istorija, dakle ono što se desilo u prošlosti. Postoje činjenice o važnim događajima. To predajem svojim učenicima bez bilo kakvih interpretacija. Deca mi za to odaju priznanje. Ja sam član Međunarodne asocijacije profesora istorije i pridržavam se njihovih pravila. Kada govorite o činjenicama, stvari su prilično jasne“, kaže Mirko Ljubez.
Nastavak borbe
„Odvajanje dece, iako se radi samo o četiri predmeta, mora prestati“, kaže Azra. „Sada se borimo za jedinstveni nastavni plan za Srbe, Hrvate i Bošnjake. Prethodno smo napravili anketu među roditeljima, učenicima i profesorima. Svi učenici, većina profesora i svi roditelji su se izjasnili za zajednički nastavni plan.“
Za takvu upornost mlade aktiviste u Jajcu je Organizacija za evropsku sigurnost i saradnju (OSCE) nagradila u novembru priznanjem „Maks van der Štoel“ i novčano sa 50.000 evra. Azra Keljalić bila je u delegaciji kojoj je u Hagu uručena nagrada, skupa sa nastavnicom književnosti Amelom Kavazbašić.
„Stajala sam tamo s pomešanim osećajima. Mi smo se borili protiv podeljenosti etničkih grupa u školama, a zapravo je to samo bitka da se održi status kvo. Ali, školski sistem i dalje diskriminiše učenike. Naša škola radi i dalje po hrvatskom nastavnom planu i zove se hrvatskom školom. Onaj ko nije Hrvat već Bošnjak ili Srbin ili spada u ostale je diskriminisan. Ako ne spadam u jednu od tri nacionalnosti, moram ipak odlučiti da idem ili u hrvatsku ili bosansku ili srpsku školu.“
Protiv nacionalističkog određenja i podjele institucija nisu se digli samo učenici u Jajcu već su protestovali i Jakob Finci i Dervo Sejdić. Prvi je predsedavajući Jevrejske zajednice u BiH, a drugi predstavnik Roma. Njima je onemogućena čak i kandidatura za Predsedništvo BiH jer ne spadaju u tri konstitutivna naroda. Evropski sud za ljudska prava u Strazburu presudio je 2009. u njihovu korist. Ali Izborni zakon do danas nije promenjen.
*Ovo je skraćena verzija reportaže nemačke novinarke Sabine Adler koju je objavilo radijski javni servis Dojčlandfunk.