1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Narod za vojne vlasti a protiv misije UN i Francuza
Narod za vojne vlasti a protiv misije UN i FrancuzaFoto: Getty Images/AFP/A. Risemberg

Da li Zapad doživljava poraz i u Maliju?

14. februar 2022.

Oči sveta su uprte u Ukrajinu no u zapadnoj Africi tinja sukob koji bi nakon Avganistana mogao postati novi debakl zapadnih snaga. Mali sve dublje tone u haos a strane vojske na izmaku snaga.

https://p.dw.com/p/46zgQ

Nepunih šest meseci nakon debakla u Avganistanu, povlačenja zapadnih saveznika i prepuštanja zemlje talibanima, nešto slično se nagoveštava i u zapadnoafričkoj državi Mali: Raširena netrpeljivost prema francuskoj vojsci, Vlada koja je na vlast došla pučem i ruski plaćenici koji su novi i već uspešni partner vojske Malija u borbi protiv terorizma - misiju nemačke vojske u Maliju čine svakim danom sve težom.

Vojnici Bundesvera U Maliju
Vojnici Bundesvera U Maliju, 2017Foto: Alexander Koerner/Getty Images

Nemačka Vlada mora da odluči da li da napusti teren, da sa saveznicima traži drugačiji pristup stabilizaciji te zemlje ili čak da se snažnije pozicionira. Vakum bi mogao dati više prostora islamističkim terorističkim grupama ili prizvati još više Rusa - a strahuje se i od novog talasa izbeglica ka Evropi.

Političar opozicione CDU Hening Ote zalaže se za to da se Bundesver ne povuče, pogotovu ne iz misije UN Minusma. Ote, zamenik predsednika Odbora za odbranu u Bundestagu, čak zahteva da se radi zaštite nemačkih vojnika u Mali pošalju Erbasovi borbeni helikopteri Tigar i dodatna oprema za izviđanje. Ovi helikopteri su do 2018. bili u upotrebi u Maliju, gde se 2017. dogodila fatalna nesreća Tigra u kojoj su život izgubila dvojica nemačkih vojnika.

Bundesver u Maliju
Bundesver u Maliju

Bundesver je prisutan u Maliju sa više od 1.300 muškaraca i žena i ima dva mandata koja ističu 31. maja. U misiji EU EUTM, obučavaju se oružane snage Malija kako bi u idealnom slučaju mogle same da se brinu za bezbednost. Misija UN Minusma je veća i ima za cilj da stabilizuje zemlju, čiji je sever 2012. pao u ruke islamističkih i drugih pobunjeničkih grupa.

Francuzi su odmah uskočili i zaboravili na suverenitet Malija

Strana vojska u Maliju
Strana vojska u Maliju

Bivša kolonijalna silaFrancuska je brzo intervenisala. Međutim, njene dve antiterorističke misije nisu mogle da spreče eskalaciju nasilja.

Mali pritom optužuje Francuze da su svojim postupcima čak podstakli sukobe i takođe da Pariz ne poštuje suverenitet zemlje, na primer tako što u borbu protiv terorizma uključio danske specijalne snage, a da one nemaju sporazum o stacioniranju sa vladom Malija.

Ubrzo potom je usledilo izbacivanje danskog i francuskog ambasadora. Francuska će u sledećim danima doneti odluku o budućnosti svog vojnog prisustva u Maliju.

Pukovnik i hunta koju podržava narod

Neuspeh korumpirane vlade koja nije bila voljna da se reformiše otvorio je put državnom udaru koji je prošle godine sproveo pukovnik Asimi Goita, u međuvremenu privremeni predsednik Malija.

On bi međutim imao dobre izglede biti izabran na prevremenim izborima na kojima insistira međunarodna zajednica, između ostalog i Nemačka. Civilno društvo u Maliju takođe vidi u njemu svetionik nade koji može da dovede u red sve lošiju bezbednosnu situaciju.

Asimi Goita
Asimi Goita (38 godina)Foto: Habib Kouyate/XinHua/dpa/picture alliance

Goita je bio u Nemačkoj kao oficir na obuci 2008. i 2016. ali sa njim nije negovan neki bliži kontakat. Međutim, činjenica da je doveo ruske plaćenike izazvala je oštre kritike Zapada. Međutim, zapadna vojska sada takođe može da posmatra kako ruski i malijski vojnici rame uz rame uspešno potiskuju islamističke teroriste, dok se EU oslanja na obuku i pomoć u opremi sa ciljem da Malijcima omogući samostalnu borbu.

Taj koncept deluje dobro na papiru, međutim, na terenu se već dva puta pokazao kao katastofalan. Na primer, 2014. iračka vojska, koju su SAD teško naoružale, položila je oružje pred teroristima IS i razbežala se. A prošle godine, avganistanska vojska se neočekivano brzo i bez borbe predala talibanima.

Goita nije izuzetak u zapadnoj Africi. U poslednjih 18 meseci je do puča ili pokušaja puča dolazilo vrlo često u ovom delu afričkog kontinenta: dva puta Mali, Čad, Gvineja, Burkina Faso, Gvineja Bisao.

U sve više zemalja je na vlasti vojna hunta. S druge strane siromaštvo, trajna suša i korupcija idu na ruku islamistima, bilo da se radi o ograncima tzv. Islamske države ili Al Kaide koja je još uvek aktivna u ovom delu sveta.

Sankcije imaju suprotno dejstvo

Goita i njegove vojne vlasti, pre svega hoće da smire sever zemlje pa su izbori u Maliju prvobitno zakazani za kraj februara odloženi za pet godina. Na to je Zapadnoafrička konfederacija država Ecovas protestovala trgovinskim embargom i zamrzavanjem nacionalnog budžeta. EU je takođe uvela sankcije. Ali hunta je nastavila po svome.

Dole ECOVAS, transprent na masovnim protestima u Maliju, 14.01.2022.
Dole ECOVAS, transprent na masovnim protestima u Maliju, 14.01.2022.Foto: Florent Vergnes/AFP/Getty Images

Međunarodna zajednica, (odnosno Zapad) se, kako smatra Metju Pelerin iz Međunarodne krizne grupe (ICG) nalazi u procepu svojih principa i pragmatičnih interesa: S jedne strane, mora se zalagati za povratak na ustavni poredak. S druge strane, neophodan je konstruktivan dijalog kako se ne bi ugrozila sopstvena bezbednosna strategija u zemlji.

Umesto da se suprotsavti hunti, podrška unutar stanovništva je porasla uprkos tome što sankcije upravo najviše pogađaju narod. Narod takođe sve više mrzi strance pogotovo Francuze.

Francuzi su postali opasni za Nemce u Maliju

Nasuprot tome, Nemačka uživa dobru reputaciju, kaže Ulf Lesing, šef programa Sahel u Fondaciji Konrad Adenauer. Ali kao saveznik Francuske, Nemačka vrlo lako može se nađe na meti verbalnih napada.

Transparent : „Smrt Francuskoj i njenim saveznicima
Transparent : „Smrt Francuskoj i njenim saveznicima", Mali 14.01.2022.Foto: Florent Vergnes/AFP/Getty Images

Tokom uličnih protesta protiv sankcija, već je bilo transparenata na kojima je pisalo „Smrt Francuskoj i njenim saveznicima", što nije dobar znak, kaže Lesing.

„Ako bi se izbori održali sada, vojska bi imala dobre šanse da bude izabrana", rekao je Lesing. Važno je da Nemačka razvije jasnu, sopstvenu strategiju za Sahel, uključujući scenario - povlačenja.

nk, dr (dpa)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.