Da li vakcina štiti od „postkovidnog sindroma”? | Mozaik | DW | 04.12.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

kovid i postkovidni sindrom

Da li vakcina štiti od „postkovidnog sindroma”?

Dostupne vakcine pouzdano štite od težeg toka bolesti. Međutim, da li sprečavaju sporo povlačenje simptoma poznato kao „postkovidni sindrom”. Prva istraživanja pokazuju da je zaštita verovatno - samo delimična.

Stalni umor, glavobolja, smetnje u disanju i koncentracji, lista simptoma „postkovidnog síndroma” je dugačka. Lekari konstatuju postojanje “dugotrajnog kovida” ako pacijent četiri nedelje posle preležanog kovida i dalje ima ovakve simptome. Posle 12 nedelja dijagnoza glasi „poskovidni sindrom“.  

To je jedna od najvećih nepoznanica pandemie. Prema procenama pogođeno je između deset i petnaest odsto zaraženih koronavirusom. Rizik je veći za žene i starija lica. Naučnici još uvek ne mogu da kažu šta je uzrok. Ne znaju ni odgovor na pitanje da li vakcina može da predupredi pojavljivanje ovog sindroma kod osoba koje su uprkos vakcinisanju obolele. 

 Rizik prepolovljen

Prva naučna istraživanja pokušala su da odgovore na ovo pitanje. Među njima je najveće ono koje su sproveli naučnici na Kraljevskom koledžu u Londonu. Za studiju „Zoe-COVID“ su prikupljeni podaci 1,2 miliona vlasnika smartfona.

U jednu aplikaciju su učesnici uneli podatke o tome da li su vakcinisani, kada, da li su se zarazili i koliko dugo su imali simptome. Rezultat je jasan. Vakcinisani su se u znatno manjem broju zarazili i imali su manje izražene simptome od nevakcinisanih učesnika.  Kada bi se neki simptomi pojavili, brže bi prestajali, a među onima koji su dobili „postkovidni sindrom“ za 50 odsto je manje vakcinisanih od nevakcinisanih osoba.  

Mogući razlog jeste u sposobnosti imunskog sistema kod vakcinisanih osoba da spreči formiranje takozvanih rezervoara virusa, koje naučnici smatraju mogućim uzrokom za dugoročno zadržavanje simptoma. „Uz pomoć stvorenih antitela i t-ćelija, imunski sistem je bio u stanju da zaustavi virus već pri prvom razmnožavanju, pre nego formira skrivene rezervoare u telu“, komentariše specijalistkinja imunologije sa Jela Akiko Kavasaki. 

Slabosti istraživanja 

Dakle, prema rezultatima londonskog istraživanja, vakcinisanje za polovinu smanjuje rizik od „poskovidnog sindroma“. Slabosti istraživanja su takođe vidljive – učesnici su sami unosili podatke u aplikacije, te podatke nije proveravao njihov lekar. Osim toga, stariji ljudi koji često nemaju smartfon, ili nisu vešti u primeni apolikacije, nisu u dovoljnom broju zastupljeni u istraživanju. Naposletku, rodna i geografska rasprostranjenost aplikacije nije ravnomerna. Više je žena, a manje osoba iz oblasti sa prosečno nižim dohotkom

Drugo istraživanje koje su sproveli naučnici sa Oksforda, obuhvatilo je 10 000 ljudi koji su se zarazili uprkos vakcinaciji. Uporedili su podatke sa podacima onih osoba koje su se zarazile, a nisu bile vakcinisane.

Učesnici iż prve grupe su imali manje teške simptome, kao što je otežano disanje, i ređe su morale u bolnicu. Ali broj slučajeva „postkovidnog sindroma” bio je u obe grupe jednak. 

Pogledajte video 02:47

Dugi oporavak od kovida 19

I ovo istraživanje ima svoje slabosti. Baza podataka za istraživanje su slučajevi koji su registrovani kod lekara i u bolnicama. Ljudi sa lakšim simptomima koji nisu išli lekaru nisu uključeni u istraživanje. To može dovesti do pogrešnih brojki. Istraživanje još nije recenzirano i nije objavljeno u nekom naučnom časopisu. 

Delta soj nije uključen

Oba istraživanja imaju jednu zajedničku slabost. Oba se baziraju na podacima iz Velike Britanije iz prve polovine 2021. A tek od leta je u Britaniji, kao i u mnogim drugim zemljama, dominantan zarazniji delta soj. Moguće je da taj soj i kod vakcinisanih osoba u većem broju izaziva „postkovidni sindrom”. „Pretpostavljamo da zaraženi delta sojem ispuštaju disanjem veliki broj infekcioznih čestica. Kada se ljudi time zaraze, oni imaju veći početni broj virusa. Ta početna količina virusa mogla bi mu dati prednost na osnovu koje bi mogao da formira rezervoar“, smatra Akiko Kavasaki.  

Šta je sa ljudima koji su preležali ovu bolest pre vakcinisanja i pate od „postkovidnog sindroma“? Postoje indicije da njima vakcinacija pomaže. Prema podacima britanske Kancelarije za nacionalnu statistiku pokazuju da već prva doza vakcine smanjuje simptome za 13 odsto, a druga za dodatnih devet odsto. Ostaje nejasno da li su se simptomi ljudi koji pate od ovog sindroma trajno ublažili ili su se oni čak izlečili.

Potrebna su dodatna istraživanja 

Doduše, prva istraživanja su donela vredna saznanja o odnosu vakcinisanja i „postkovidnog sindroma“. Ipak su brojna pitanja na koja još nije konačno odgovoreno: da li vakcinacija smanjuje rizik da se posle preležanog kovida dobije i „postkovidni sindrom“?  Ako je odgovor pozitivan, onda se postavlja pitanje u kojoj meri se smanjuje taj rizik? Da li se to odnosi i na decu i omladinu?

Ne pomažu mnogo ni vitamini

Ne pomažu mnogo ni vitamini

Da bi se odgovorilo na ova pitanja potrebno je sprovesti dodatna istraživanja. Na sreću, istraživačima je na raspolaganju sve više podataka, pošto svakodnevno raste broj vakcinisanih širom sveta. Trenutno su u toku istraživanja kao što je projekt „Recover“, u kojem učestvuje više desetina hiljada ljudi, koje naučnici prate u dužem vremenskom periodu posle preležane infekcije.  

Naučnici već sada znaju da je najbolji način da se izbegne „postkovidni sindrom“ – da se izbegne zaražavanje koronavirusom. A za to je svakako najbolja potpuna vakcinaciona zaštita. 

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu