1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Da li Tramp kreće u carinski rat sa EU?

30. april 2018.

Sjedinjene Države od utorka (1. maj) uvode više carine na uvoz čelika i aluminijuma iz Evrope. Možda… a onda bi usledio evropski odgovor koji bi gađao američki viski i motore. Šta to znači za Nemačku, a šta za EU?

https://p.dw.com/p/2wtZM
Na udaru čelik i aluminijumFoto: picture alliance/dpa/J. Stratenschulte

Hoće li ili neće? Američki predsednik Donald Tramp ostavlja Evropljane da do poslednjeg trenutka drhte i da se nadaju. U sporu oko uvođenja viših američkih carina za uvoz čelika i aluminijuma, Tramp je Evropskoj uniji u martu odobrio grejs-period koji ističe 1. maja. Da li će sve ponovo prolongirati Ili će on napraviti trajni izuzetak za evropske proizvode?

Za Evropsku uniju, a posebno za Nemačku, bio bi težak udarac ako bi od utorka kaznene carine za čelik bile povećane na 25, a za aluminijum na 10 odsto. Evropska unija je drugi po veličini proizvođač čelika u svetu i svake godine u njoj se proizvede 177 miliona tona tog metala. To je jedanaest odsto ukupne svetske proizvodnje. Nemačka je glavni izvoznik u SAD, a slede Holandija, Italija, Španija, Velika Britanija i Švedska.

Deficit – „da ne poverujete“

Prema podacima Evropske komisije, iz EU je u 2017. u SAD izvezeno čelika i aluminijuma u vrednosti od 14 milijardi dolara. To je 14 odsto ukupnog uvoza tih proizvoda u SAD. Međutim, pod udarom novih kaznenih carina neće se naći kompletan evropski izvoz tih proizvoda. Da su te carine primenjivane recimo tokom 2017, one bi bile naplaćene za 5,3 milijarde evra čelika i 1,1 milijardu evra aluminijskih proizvoda.

 - pročitajte još: Amerika ne može biti Bangladeš

Odluku o uvođenju carina Tramp, između ostalog, pravda evropskim, a posebno nemačkim suficitom u trgovini sa SAD. Za Nemačku su Sjedinjene Države najveće izvozno tržište, ali se, s druge strane, mnogo manje američke robe prodaje u Evropi. Tramp zato neumorno kritikuje: „Da ne poverujete – naš trgovinski deficit sa Evropskom unijom iznosi 151 milijardu dolara.“ Od toga na automobile i auto-delove otpada 50 milijardi.

Nemački automobili su u SAD tražena roba, godišnje se proda 480.000 vozila. Istovremeno, nemački proizvođači automobila imaju svoje fabrike u SAD i odatle se mnogo više vozila plasira na to tržište nego što se uvozi iz Nemačke. Godišnje, takođe, nemački proizvođači iz SAD izvezu 493.000 automobila, pre svega u Kinu. Nemački poslodavci na taj način obezbeđuju priličan broj radnih mesta u SAD. To bi moglo da bude ugroženo zaštitnim carinama, upozorava šef Centra za spoljnu trgovinu nemačkog instituta Ifo Gabrijel Felbermajer.

„Amerikancima koji proizvode automobile, na primer fabrici BMW u Spartanburgu (u Južnoj Karolini), potrebna je velika količina delova koja stiže iz Evrope. A ako Tramp na te delove bude uveo kaznene carine, to će ugroziti, a možda i uništiti, konkurentnost američkih proizvođača automobila“, ocenjuje nemački ekonomista.

Na kraju bi svi uključeni u taj proces bili siromašniji. „Sve to je toliko komplikovano, a obim trgovine robom preko Atlantika toliko je veliki, da bi bilo kakvo stavljanje klipova u točkove uticalo na poslovanje svih u tom lancu“, upozorava Felbermajer.

Apel Berlina, Pariza i Londona

Svako četvrto radno mesto u Nemačkoj zavisi od izvoza, a u industriji čak svako drugo. Pri tom je više od polovine nemačkog izvoza povezano s proizvodnjom čelika. Nije zato ni čudo što je kancelarka Angela Merkel prošlog petka (27.4), tokom posete Vašingtonu, još jednom pokušala da ubedi Trampa da odustane od svoje odluke. On, međutim, ni nakon tih razgovora svoju odluku nije saopštio.

Infogfrafik Einfuhrzölle USA EU ENG
Trenutne najviše carine

U subotu kancelarka je telefonom razgovarala s francuskim predsednikom Emanuelom Makronom i britanskom premijerkom Terezom Mej. Njih troje još jednom su zajednički zahtevali od američkog predsednika Trampa da se uzdrži od uvođenja trgovinskih mera protiv Evropske unije. U suprotnom, EU je spremna da „brani svoje interese u okviru multilateralnog trgovinskog poretka“, rekao je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert.

Skuplji viski, motori i farmerke

I u Briselu se intenzivno pripremaju za slučaj da Vašington uradi ono što je najavljeno: biće podneta žalba Svetskoj trgovinskoj organizaciji (STO), uvedene zaštitne mere za evropsku privredu i kaznene carine za američku robu. Prema pravilima STO, Evropska unija ima rok od 90 dana uvede kontra-mere u okviru tzv. „rebalansiranja“. Uvoz iz SAD mogao bi da postane onoliko skup, koliko je potrebno da se nadoknadi finansijska šteta.

 - pročitajte još: Carine: Od Bizmarka do Trampa

U Evropskoj komisiji trude se da svoje kontra-carine predstave, ne kao ekonomsku kaznu, već kao mere sa političkom pozadinom. Ideja je da se povećaju takse za viski, motore Harli Dejvidson i džins zato što se ta roba proizvodi u onim američkim državama u kojima su na vlasti Trampovi Republikanci. Guverneri tih saveznih država trebalo bi da utiču na predsednika i da ga vrate na pravi put“.

Ipak, čak i da ovaj trgovinski spor eskalira, to sigurno neće biti kraj slobodne trgovine. Može se očekivati da će razgovori biti nastavljeni iza kulisa. „Ako se to zaista dogodi, mora se nastaviti dalje“, poručuju iz kabineta kancelarke Merkel. Nemačka strana, između ostalog, pokušava da ponovo pokrene razgovore o sporazum TTIP o slobodnoj trgovini – u značajno ograničenoj verziji. U širem okviru, moglo bi da se razgovara o smanjenju carina za industriju i trgovinskih barijera.

Ali ni udruženja privrednika, ni političari time nisu impresionirani. „Prihvatanje TTIP-a, zbog Trampa svedenog na nivo baštenskog patuljka, isto je što i đavola isterivati sotonom“, kaže poslanik Levice u Bundestagu Fabio de Masi. „To bi bila svojevrsna nagrada Trampu za njegovo povlačenje iz Pariskog sporazuma o klimi.“

Čak i Savezno udruženje nemačke industrije (BDI) smatra da od carinskog sporazuma nema ništa. To je, kaže predsednik BDI Diter Kempf, „za nemačku industriju nedovoljno“.

EU uzvraća udarac?

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android