Da li su bogati lovci na ljude iz Sarajeva zaista postojali?

List Frankfurter algemajne cajtung tekst o „sarajevskim safarijima“ počinje pitanjem: „Šta stoji iza trideset godina stare priče?“ Napominje da su „tada navodno imućni ljudi iz SAD, Kanade, Rusije i Zapadne Evrope, tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995, plaćali velike svote novca da bi s brda iznad glavnog grada Bosne i Hercegovine pucali na civile“.

Prijava milanskog književnika Ecija Gavacenija tužilaštvu ponovo je iznela u javnost priču o „ratnim turistima“ iz Sarajeva, podseća se u članku čiji je autor Matijas Rib, novinar koji je za Frankfurter algemajne cajtung od januara 1994. do sredine 2002. izveštavao o događajima u jugoistočnoj Evropi, a od januara 2018. je dopisnik iz Rima.

Autor naglašava da su tu temu „međunarodni mediji od sredine devedesetih više puta obrađivali“, ali i napominje da je ona u Italiji sada ponovo „izazvala veliko medijsko interesovanje“. Jer, „najmanje pet italijanskih državljana iz Milana, Torina i Trsta, kako tvrdi Gavaceni, plaćali su za vikend-izlete u Sarajevo između 80.000 i 100.000 evra, kako bi s brda pod srpskom kontrolom lovili decu, žene i muškarce na sarajevskim ulicama“.

Italijanske novine izveštavale još 1995.

U tekstu se ukazuje i da je italijansko Tužilaštvo pokrenulo istragu „zbog sumnje na višestruka ubistva iz niskih pobuda“. Takođe se navodi da uskoro sledi saslušanje svedoka, među kojima je i „bivši agent tajne službe BiH“, kao i da je bivša gradonačelnica Sarajeva Benjamina Karić „spremna da svedoči“. Nemački list piše i da italijanski „Pokret pet zvezdica traži pristup dokumentima iz arhiva italijanskih obaveštajnih službi u vezi sa ’Sarajevskim safarijima’“.

Nemački novinar podseća da je još 1995. italijanski list Korijere dela sera izveštavao o vikend-lovu na ljude. Takođe da se Gavaceni u intervjuu za rimski list Republika „izričito pozvao na taj izveštaj koji mu je, kako kaže, probudio interesovanje“. Ali o tome je počeo da istražuje tek godinama kasnije i to nakon dokumentarca „Sarajevo safari“ slovenačkog reditelja Mirana Zupaniča iz 2022. Navodi se da je film rađen u koprodukciji sa Al Džazirom Balkan (AJB) i da je premijerno prikazan na AJB Documentary Festivalu u Sarajevu u septembru 2022. Ubrzo nakon toga „istragu je pokrenulo Tužilaštvo BiH – koja, međutim, do sada nije dala značajne rezultate“.

Da li će milanska istraga doneti nešto novo, pita se nemački novinar. On ukazuje da „Gavaceni tvrdi da zna imena nekih italijanskih ’vikend-lovaca na ljude’, među njima i bivšeg vlasnika jedne privatne klinike u Milanu“. Gavaceni takođe tvrdi da je oko stotinu stranaca učestvovalo u lovu na ljude i dodaje da je obaveštajac iz BiH Edin Subašić italijanskoj vojno-obaveštajnoj službi SISMI (danas AISE) preneo informacije o Italijanima učesnicima „Sarajevskih safarija“.

„SISMI je nakon nekoliko meseci odgovorio da su Italijani na svoje ’lovačke izlete’ polazili s aerodroma u Trstu, a zatim preko Beograda stizali na Pale“, navodi Frankfurter algemajne cajtung.

Do sada niko nije identifikovan

Autor članka iznosi ocenu da ipak ostaje nejasno da li se radi o „ratnoj legendi ili propagandi protiv srpskih agresora“. Podseća da su „navodno srpski ’turistički vodiči’ za ubijanje dece tražili dodatne doplate, dok je ’odstrel’ starijih bio uključen u paket“.

„Do sada ni u jednoj od zemalja iz kojih su navodno dolazili ’lovci na ljude iz Sarajeva’ – među njima navodno i iz Nemačke – nije identifikovan niti optužen nijedan osumnjičeni“, piše nemački list, ali i pojašnjava da su „Sarajlije vikendom posebno trpele pod smrtonosnim napadima snajperista“.

„To, međutim, verovatno nije bilo zbog ’lovaca na ljude’ iz inostranstva, već zbog dodatnog angažovanja pripadnika bosansko-srpskih paravojnih jedinica, koji su radnim danima išli na posao“, ističe se u tekstu frankfurtskog lista.

Autor naglašava da Gavacenijeve istraživačke metode „nisu izvan svake sumnje“, da njegovi advokati trenutno proveravaju rukopis s pravnog aspekta – i primećuje. „Ako je (Gavaceni) prijavom tužilaštvu prvenstveno želeo da pokrene medijsku kampanju za svoju novu knjigu – u tome je uspeo.“

„Uz Gavacenijevu tvrdnju da lovci na ljude iz Sarajeva ni nakon 30 godina nisu razotkriveni, mediji nude različite interpretacije motiva. Svako oblikuje priču prema sopstvenim ideološkim stavovima – čak i ako su lovci na ljude samo mit“, zaključuje Matijas Rib, dopisnik Frankfurter algemajne cajtunga iz Rima.