Da li je moguće da političari BiH predstavljaju celu zemlju? | Politika | DW | 25.09.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

BiH

Da li je moguće da političari BiH predstavljaju celu zemlju?

Govor Željka Komšića pred Generalnom skupštinom UN izazvao je buru u regionu, protivljenje Dodika i neslaganje hrvatskog predsednika Milanovića. Kako da političari u BiH nastupaju u ime cele zemlje?

Pitanje nastupa BiH u svetu postavilo se odmah nakon potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, kada je izrađen dokument o osnovnim pravcima spoljne politike i prioriteta. Rezultat je trebalo da bude jednstven stav prilikom nastupa političara, što je u početku u dobroj meri funkcionisalo, potvrdio je za DW Osman Topčagić, bivši ambasador BiH u EU.

„Međutim, uprkos onome što je dogovoreno, počeli su da se javljaju individualni nastupi i da se odstupa od dogovora", kaže Topčagić, koji je od početka učestovovao u radu na integraciji BiH ka EU.

„Mi smo u jednom periodu imali stav Predsedništva, kada EU postigne saglasnost oko nečega, da se automatski i BiH pridružuje tome. Onda smo videli da se i od toga odstupa, zavisno od interesa pojedinačnih aktera. Sve je manje tog zajedničkog nastupa, sve više pojedinačnog", kaže nekadašnji direktor Direkcije za evropske integracije BiH.

Samostalna politika koja se vodi godinama, pravi je pokazatelj diplomatije u BiH, što je poražavajuće, kaže i Slobodan Šoja, istoričar i bivši ambasador BiH u Francuskoj i Egiptu.

Nikad u ime cele zemlje

„Našim ljudima koji predstavljaju BiH na razne načine, da li kroz ambasadore, ministre, predsednike, diplomatija služi da iskoriste taj podijum ili nastup za promociju nekih privatnih političkih stavova. Sve što sam do sada video, u više od 20 godina bavljenja diplomatijom, svi koji nastupaju u ime BiH, nikada ne nastupaju u ime cele zemlje. Kada nastupaju, zaborave iz koje zemlje dolaze", kaže Šoja.

Poslednji nastup predsedavajućeg Predsedništva BiH, Željka Komšića na Generalnoj skupštiini UN, samo je potvrdio ove teze kaže Šoja, bez obzira što se on, kako ističe, slaže sa sadržajem Komšićevog govora.

Komšić je govorio na skupštini, uprkos protivljenju srpskog člana Predsedništva, Milorada Dodika i nepostojanju odluke kolektivnog šefa države o nastupu. U govoru je bio zastupljen širok spektar tema, od klimatskih promena, preko ljudskih prava i potrebe da BiH bude uređena kao građanska država, do priče o pokušaju zemalja regiona da izvrše aneksiju delova teritorije BiH.

Željko Komšić

Željko Komšić

„Kroz diplomatske aktivnosti raznih aktera, pre svega susednih zemalja, traži se dodatna diskriminacija na etničkoj osnovi, kako bi unutar tih etničkih zajednica stvorili atmosferu za proces samoopredeljenja, sa konačnim ciljem disolucije i raspada BiH, te pripajanja delova njenih teritorija susednim zemljama", kategoričan je bio predsedavajući Predsedništva BiH, Željko Komšić, na Generalnoj skupštini UN.

Trenutno prvi od trojice šefova BiH rekao je da su to isti „faktori koji negiraju presude Haškog tribunala, koji je utvrdio počinjeni genocid, zločine protiv čovečnosti i druge ratne zločine", a uz to se veličaju ratni zločinici i dodjeljuju priznanja.

„Da li takvi faktori, koji negiraju takve presude, skrivajući počinioce genocida i ratnih zločina, mogu uopšte biti deo međunarodnog pravnog poretka. To je pitanje koje direktno zadire u temelje međunarodnog prava i same organizacije UN", rekao je Komšić.

U trenutku dok se jedan član Predsedništva, u ovom slučaju Komšić, spremao za obraćanje u UN, drugi je poslao pismo generalnom sekretaru, upozoravajući ga da ukoliko dozvoli Komšiću da se obrati Generalnioj skupštini, da će to „doprineti raspadu BiH".

„Ovde je važno da je generalni sekretar UN umešan u raspad BiH, što se dešava. Jednog dana, kada se bude pisala istorija, onda će se spomenuti i ovaj događaj, da je generani sekretar primio u privatnu posetu čovjeka koji je klevetao druge po BiH i da je to doprinelo nerazumevanju, zbog čega se ona raspada", rekao je srpski član Predsedništva Milorad Dodik, nakon Komšićevog obraćanja.

Konstatno u kampanji

Novinar i analitičar iz Mostara Emil Karamatić, kaže da zemlja koja ne može da formira vlast tri godine nakon izbora u jednom delu zemlje, ne može da ima zdrav diplomatski nastup.

„Ti silni raskoli koji se događaju od najnižih nivoa vlasti pa do Predsedništva, sve se to odražava na diplomatsku sliku. BiH funkcioniše na principu diplomatije tri strane. Isčitavamo da Hrvatska predstavlja Hrvate u BiH, Srbija Srbe, Bošnjaci traže spas u Turskoj. Međutim, koliko ga Hrvati nemaju u Hrvatskoj, Srbi u Srbiji, toliko ga nemaju ni Bošnjaci u Turskoj. Sve je to predizborna priča, jer smo mi konstantno u kampanji za izbore", kaže Karamatić, ističući da je diplomatska scena, odraz stanja u zemlji.

Sa tim se ne bi složio predsjednik Hrvatske Zoran Milanović, koji je, kako pišu mediji u regionu, „opalio šamar suverenoj Bosni i Hercegovini". On je tokom boravka u Njujorku, prozvao sebe predsednikom Hrvata i u BiH, zbog čega ga je Komšić nazvao, „šarlatanom opasnih namera".

„To je naš mentalni problem. Da odlazite vani sa namerom da svet prevarite pogrešnim podacima, jer vi nastupate samo za jednu stranu. Gospodin Komšić održao je solidan govor, ali to nije govor cele BiH. To je govor jedne političke opcije. To što je ta opcija meni lično bliska, nema nikakve veze, jer ima ljudi koji drugačije misle u BiH", kaže Šoja.

Nema kraja krizi

BiH je u konstatnoj krizi već 30 godina. Ponekad se pojave samo kratki vremenski periodi, koji bi se mogli nazvati funkcionisanjem države a i to se događa samo ako su lični interesi u pitanju, obično ostanak na vlasti.

Poslednja kriza, izazvana je nakon nametanja Zakona o negiranju genocida, nakon čega ni u Predsjedništvu nema podrške za bilo kakvu odluku ili nastup van BiH. Prema signalima iz zvanične Banjaluke, kriza će biti okončana nakon što zakon bude povučen ili suspendovan. Međutim, sudeći prema stavovima druge strane, ova kriza i blokada institucija trajaće u manjoj ili većoj meri, sada je već izvjesno, do izbora naredne godine.

„Tačno da postoje i ti problemi i pitanja o kojima treba postići dogovor, ali kada uporedite teme kojima se mi bavimo sa temama kojima se bavi šira međunarodna zajednica, vidite da ovo što mi govorimo ovde i što nam se servira kao problem, neće dovesti do napretka", zaključuje Osman Topčagić, bivši ambasador BiH u EU.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.