Da li je lice Evrope još uvek muško?
4. jun 2009.
15. novembar 2006. Evropski parlament zaseda. Posle dve godine teškog rada, ova sednica je poslednja prepreka za jednu poslanicu parlamenta u Strazburu. Njeno ime je Evlin Gebhard. Diskretna je, ali uporna.
Predsednik evropskog parlamenta, Žozef Borel, Evlin Gebhard upućuje čestitke. Ona je postigla svoj cilj: parlament je usvojio smernice o uslugama, komesara EU Frica Bolkenštajna, u potpuno prerađenoj verziji.
Koliko je EP značajan za položaj žena u Evropi?
Bolkenštajnov predlog o takozvanoj „vodoinstelaterskoj smernici“, pri čemu se aludira na jeftine poljske vodoinstelatere koji bi bili konkurencija domaćim zanatlijama, izazvala je nezadovoljstvo. Zasluga je i Evlin Gebhard, što ova smernica nije usvojena u tom obliku. Da li je evropski parlament za žene „kraljevski put“ ka karijeri, pitamo je. Na to pitanje se ne može tako lako odgovoriti, kaže nam poslanica i dodaje:
„Stalno ima nekih prepreka i kada se dvoje - muškarac i žena- kandiduju za isto mesto, onda žena mora da bude kvalifikovanija da bi imala iste šanse.“
Kada je Evlin Gerhard 1994. godine ušla u evropski parlament, 26 odsto poslanika bile su žene. To je predstavljalo veliki napredak. Godine 1979, posle prvih direktnih izbora, bilo je svega 16 odsto žena. Evlin Gebhard je zapravo poslanica zahvaljujući kvotama za žene.
„U evropskom parlamentu sam zahvaljujući kvotama za žene. Meni to uopšte ne smeta. Ovo rešenje pružilo mi je mogućnost da pokažem, da sam sposobna da se bavim politikom, da sam sposobna da dovedem do potpune promene mišljenja u parlamentu – na primer, upravo u vezi sa smernicama u domenu usluga. Ženama najpre treba pružiti mogućnost, da to pokažu.“
Do sada samo dve predsednice EP
Da li je lice Evrope još uvek muško? Do sada su samo dve žene bile predsednice evropskog parlamenta, dve Francuskinje: Simon Vej i Nikol Fonten. Zato se postavlja pitanje, koliko je evropski parlament značajan za položaj žena?
„Evropska politika je u raznim držvama omogućila mnoge pobede u politici prema ženama. Na početku je postojao član 119 osnovnog evropskog sporazuma, sporazuma iz Rima, koji glasi: Ista plata - za isti rad. Zahvaljujući ovoj maloj rečenici uspele smo da poboljšamo situaciju žena u svim zemaljama članicama.“
autor: Cadot, Elisabeth / M. Veljković
odg. urednik: N. Jakovljević