1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW

Da li je ključ izbegličke krize na Balkanu?

Saša Bojić9. februar 2016.

Štampa na nemačkom govornom području opširno se bavi događajima na Balkanu. Težišta su na izbegličkoj krizi, ali i unutrašnjepolitičkoj sceni Hrvatske.

https://p.dw.com/p/1Hrru
Mazedonien baut zweiten Zaun an der Grenze zu Griechenland
Foto: picture-alliance/dpa/G. Licovski

„Dve karte su u igri u evropskoj izbegličkoj krizi: turska i makedonska“, piše list Berliner cajtung: „Berlin i holandski predsedavajući žele da od Turske naprave stražara pred kapijom Evrope. Neke istočnoevropske zemlje volele bi da se granica između Grčke i Makedonije zapečati. To je ideja koju podržavaju predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker i – Austrija. Turska karta je već odigrana – sada mora da se pokaže da li donosi štihove. U petak su ministri unutrašnjih poslova Nemačke i Francuske Tomas de Mezijer i Bernar Kaznev prilikom zajedničke posete Atini postigli da Grčka Tursku definiše kao sigurnu treću zemlju. Sada je Ankara na potezu: tek kada Turska zaista bude prihvatala nazad izbeglice, korak Grčke će imati i i željene posledice. Balkanska ruta bi bila blokirana.“

„Koliko su konkretno pregovarali Angela Merkel i njen turski kolega po dužnosti Amed Davutoglu, pokazaće se narednih dana. Glavna stvar su kontingenti izbeglica koje mogu da prime evropske zemlje. Plan od prošle jeseni predviđa 500.000 izbeglica samo za Nemačku, dok Holanđani govore o maksimalno 250.000 za sve zemlje EU koje su spremne da prime migrante. Na makedonsku kartu igraju šefovi vlada Mađarske i Slovenije Viktor Orban i Miro Cerar. Obojica ne žele izbeglice u Evropi, pa ni kontingente. Zbog toga se intenzivno zalažu za zatvaranje granice između Grčke i Makedonije.“

„U Berlinu sumnjaju da će Orbanov plan moći da se sprovede. Grčka bi bila odvojena od šengenskog sistema i ostala bi sama sa izbegličkim problemom. Ponovo bi došlo do haotičnih okolnosti i oživljavanja starih grčko-turskih napetosti […] Zato ni na samitu EU sledeće nedelje neće biti zajedničkog evropskog rešenja.“

Berlinski dnevnik Velt piše da novi hrvatski ministar spoljnih poslova Miro Kovač traži jasne smernice za ponašanje na izbegličkoj ruti na Balkanu. „potrebna nam je jasna politika EU i Nemačke, rekao je u Zagrebu – dokle god tranzit fukcioniše, ništa se neće promeniti, dodao je. Ali, jednog dana Nemačka više neće moći da prima sve izbeglice – velikodušnost Berlina sada mora da se suoči sa realnošću. […] Oko 60 odsto građana EU je u poslednjoj anketi reklo da smatra da je savladavanje izbegličke krize najvažniji ili drugi po važnosti zadatak politike. Predsednik fondacije „Fridrih Ebert“ Kurt Bek, zatražio je bolju međusobnu saradnju zemalja EU.“

Da li se Orešković već pokajao?

Designierter kroatischer Premierminister Tihomir Oreskovic im Parlament
„Izuzetno loš start“Foto: Reuters/A. Bronic

Švajcarski dnevnik Noje cirher cajtung piše o „Kolosalno pogrešnom startu nove hrvatske vlade“ – „Umesto da se koncentriše na neophodne reforme u toj balkanskoj zemlji, novo hrvatsko vođstvo se bavi kulturnom borbom. Slab premijer deluje preopterećeno. Moguće je da se već pokajao zbog odluke da se bavi politikom: Tihomir Orešković, od pre dve nedelje novi hrvatski premijer, imao je izuzetno loš start […] Posle manje od nedelju dana, ministar za veterane Mijo Crnoja već je podneo ostavku. Svojim planom da napravi spisak izdanika države izazvao je buru protesta. Ali, za njega je kobno bilo to što je, izgleda, utajio porez. I izbor desničarskog istoričara Zlatka Hasanbegovića za ministra kulture se pokazao kao hipoteka. Njegova ličnost je izazvala kulturnu borbu koja je samo dalje produbila ideološke rovove u hrvatskom društvu.“

„Pri tome se uvek radi o istoriji Drugog svetskog rata, partizanima i ustašama. U polemikama protiv ministra kulture Hasanbegovića bezobzirno se maše nacističkom toljagom, za šta i on svakako snosi odgovornost. Tako je on antifašizam označio kao vrednost koja je nebitna za modernu hrvatsku državu, jer je, kako kaže, taj pojam suviše povezan sa komunistima. Hasanbegovićeve izjave se uklapaju u sve primetniji nacionalistički ton HDZ. Ona se promenila i sa udaljenog desnog krila stigla do neke vrste hrvatske CDU, a onda se za vreme sadašnjeg potpredsednika vlade Karamarka ponovo otvorila ka desnici. To ne obežava ništa dobro u odnosima sa bosanskim i srpskim susedima.“

Bosnien Herzegowina Protest
Protest žena u SarajevuFoto: picture alliance/AA/A. Zornic

Sarajevo: Hidžab – moje pravo

Berlinski list Tagescajtung se pozabavio temom nošenja hidžaba u Bosni i Hercegovini. „Demonstracije islamističkih žena u Sarajevu su podgrejale diskusije o odnosu države i društva. 20. januara, Ustavni sud Bosne i Hercegovine je odlučio da verski simboli ne smeju da se nose na sudu. U to spadaj i islamski hidžab i hrišćanski krstovi. Islamska zajednica govori o nepravdi i rasnoj diskriminaciji muslimanskih žena. Pod motom: Hidžab, moje pravo, moj izbor, moj život, više od 2.000 žena je demonstriralo u Sarajevu.“

Povratak Albanaca

Magazin Špigel primećuje da se „sve više potražilaca azila sa Balkana, pre svega Albanaca, odlučuje na dobrovoljan povratak u otadžbinu. Na frankfurtski aerodrom, prema navodima nemačke federalne policije, dnevno stiže oko sto osoba koje se vraćaju u svoje zemlje. Mnogi tako žele da preduprede zabranu ponovnog dolaska u Nemačku. Najčešće se takvim osobama izdaje i potvrda da su dobrovoljno napustile Nemačku. Osobe koje napuštaju ovu zemlju same plaćaju put, kažu u Ministarstvu unutrašnjih poslova Hesena.“ Naslov teksta: „Povratak Albanaca“.