Da li je dijalog Zapada i islamista moguć? | Politika | DW | 24.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Da li je dijalog Zapada i islamista moguć?

Pobednici Arapskog proleća su stranke političkog islama. Zapad je nesiguran kako da se ophodi prema njima. Ako radikalne struje postanu moćnije, dijalog će u svakom slučaju biti sve teži, one je međutim neizbežan.

default

Arapsko proleće

"Nije jednostavno objasniti ljudima na Zapadu, zašto nekadašnji teroristi sada treba da budu naši partneri", kaže Matieu Guidere, profesor za islamske nauke na Univerzitetu u Tuluzu. Nakon napada na Svetski trgovački centar 11. septembra 2001. Zapad je islamiste često poistovećivao sa teroristima. Islamisti su međutim sada u mnogim državama Bliskog istoka deo vladajućih struktura.

Nakon izbora koji su usledili nakon Arapskog proleća, na vlast su došle islamističke stranke, na primer stranka Enahda u Tunisu, egipatska Stranka za slobodu i ravnopravnost ili Stranka za ravnopravnost i razvoj u Maroku. I radikalnije, selefističke struje imaju veći uticaj "Trijumfalni pohod islamista", tako je nove političke odnose okarakterisao Mihael Brening iz Fondacije Fridrih Ebert tokom svog izlaganja u Bundestagu o temi politički islam. Političari u Berlinu prilično se bave ovim pitanjem. Dve godine nakon izbijanja demonstracija u Tunisu, koje su kratko nakon toga prešle u susedne zemlje, zapadne vlade se još uvek bore sa pitanjem kako da se ophode prema novim vlastodršcima.

Dijalogu nema alternative

"Islamisti će ostati na vlasti", izjavila je Hoda Salah, politolog iz Egipta, saradnik Slobodnog univerziteta u Berlinu pred odborom nemačkog Bundestaga za spoljnu politiku. Salah navodi da su islamisti jaki, jer je opozicija slaba. "Opozicija je loše organizovana i nedostaju joj finansijska sredstva." Hoda Salah je ubeđena da dijalogu sa islamistima nema alternative.

Anschläge in Syrien Damaskus am 21. Feburar 2013

Damask

Sada je, kako smatraju Salah i Brening, pravi trenutak za početak dijaloga sa islamističkim političarima, iako oni često imaju različite stavove u pitanjima poput prava žena, uloga manjina ili načina privrednog poslovanja. "Selefisti se tako zalažu za primenu šerijatskog prava koje je praktikovano u 7. veku. Umereno Muslimansko bratstvo je za razliku od njih, otvorenije za kompromise i novija tumačenja islamskog prava", kaže Brening.

Okrenutost Kini?

Pitanje je međutim da li će islamisti zaista hteti da se upuste u dijalog "Zapad je 50 godina podržavao autoritarne režime koji su ugnjetavali islamiste. Zato se oni pitaju da li je Zapad za njih zaista pravi partner. Tako bi selefije, ali i radikalniji elementi u okviru Muslimanskog bratstva radije sarađivali sa Kinom", kaže Matieu Guidere. On navodi da Kinezi imaju slične stavove kada su u pitanju ljudska prava i individualne slobode.

Demonstrationen in Tunis am 16.03.2013

Demontracije u Tunisu


Hoda Salah se boji da bi radikalni elementi mogli da preovladaju. U Egiptu su iz Muslimanskog bratstva istupili brojni, umereni članovi, pre svega visokoobrazovana gradska elita. Ona kaže da seoska elita koja je vrlo konzervativna, sada ima vlast i da su odnosi između selefija i Muslimanskog bratstva već sada vrlo napeti. Guidere dodaje da bi među njima moglo čak doći i do sukoba. Stotine džihadista, pre svega iz Tunisa, otišlo je u Siriju kako bi se na strani pobunjenika borili protiv režima Bašara el Asada.

Drugi su se kaže Guidere, priključili borcima Al Kaide u Maliju i mogli bi da postanu problem za islamističku vladu koja za njih nije dovoljno konzervativna. U tom slučaju bi kako dodaje, mogli da postati problem i za Zapad.

Autor: Naomi Konrad / Belma Fazlagić-Šestić
Odg. urednik: Jakov Leon

Reklama