1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Foto: Nina Lyashonok/AP Photo/picture alliance

Da li će i dalje ploviti brodovi sa ukrajinskim žitom?

31. oktobar 2022.

Rusija je u subotu saopštila da na neodređeno vreme povlači odobrenje za izvoz žitarica iz Ukrajine. Sada je na međunarodnom planu – bez Rusije – dogovoreno da brodovi ipak plove. Čeka se odgovor Moskve.

https://p.dw.com/p/4It17

Tokom proteklog vikenda zvaničnici UN u Njujorku i Međunarodnog koordinacionog centra u Istanbulu pokušavali su da se dogovore o nastavku transporta žitarica preko Crnog mora.

Zaštićenim koridorom kroz Crno more trenutno plovi 16 brodova, među njima i jedan sa hitno potrebnom pomoći za Etiopiju. A još 40 čeka na pregled kod kontrolora. Koordinacioni centar je saopštio da su se o tome složili predstavnici Turske, Ukrajine i UN. Rusija je obaveštena o ovim planovima, njen predstavnik nije bio za stolom. Trenutno se 21 teretni brod uključen u inicijativu i natovaren sa oko 700.000 tona žitarica nalazi u tri ukrajinske luke ili blizu njih.

Ruski odgovor se još čeka

Još se čeka odgovor Moskve na ovu najnoviju inicijativu.

Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Andrej Rudenko ranije je izjavio da je povratak Rusije na sporazum moguć tek kada se razjasni napad dronom na Crnomorsku flotu u Sevastopolju na Krimu, koji je Rusija anektirala kršeći međunarodno pravo 2014.

Stoga nije jasno da li će Rusija zaista dozvoliti prolazak ovih brodova. O izvozu bi danas moglo da se razgovara i u Savetu bezbednosti UN: prema pisanju medija, Rusija će zatražiti sastanak tog tela.

Moskva je u subotu (29. 10.) na „neograničeno” povukla saglasnost na sporazum o izvozu žitarica, koji je postignut u julu, uz posredovanje Turske i UN, čime je prekinuta ruska višemesečna blokada ukrajinskog izvoza žitarica.

Oštra reakcija Berlina

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok najavu Rusije o suspenziji sporazuma o izvozu žitarica vidi kao čisto politički čin. Predsednik Putin vodi „rat glađu", rekla je ona u izjavi nemačkoj televiziji ARD. To je „deo perfidne strategije da se prouzrokuje još više patnje plasiranjem lažnih tvrdnji", rekla je Berbok.

Analena Berbok
Analena BerbokFoto: Bernd Riegert/DW

Ona naglašava da bi raskid ugovora o izvozu žitarica ponovo doneo glad i patnju mnogim regionima sveta, čime ruski predsednik Vladimir Putin pokazuje „da ne napada samo Ukrajinu, već i celu međunarodnu zajednicu", kaže Berbok. Ipak,dodaje da je sada potrebno delovati diplomatski i „sa strpljenjem anđela”.

Ali međunarodna zajednica ne bi trebalo da gaji iluzije kada je Putin u pitanju. Njegova strategija je da uvuče ljude širom sveta u rat izazivanjem krize snabdevanja, smatra Berbok, dodajući da on tako deluje i u Ukrajini: u gradovima koje ne može da osvoji, stalnim napadima na infrastrukturu pokušava da iscrpljuje ljude glađu, žeđu ​​i hladnoćom.

Izvezeno je skoro 10 miliona tona

Sporazum o izvozu žitarica prvobitno je trebalo da bude na snazi do 19. novembra. Međutim, da se nijedna strana nije protivila, on bi automatski bio produžen.

Antonio Gutereš - Međinardoni centar za koordinaciju izvoza žitarica
Antonio Gutereš - Međinardoni centar za koordinaciju izvoza žitaricaFoto: Khalil Hamra/AP/dpa/picture alliance

Moskva je nedavno više puta kritikovala sporazum, tvrdeći da je njen izvoz žitarica i đubriva usporen zapadnim sankcijama.

Od jula je izvezeno više od 9,5 miliona tona kukuruza, pšenice, proizvoda od suncokreta, ječma, uljane repice i soje. Zajednički koordinacioni centar, koji čine zvaničnici Ujedinjenih nacija, Turske, Rusije i Ukrajine, koordinira i prati kretanje brodova.

Alternativne kopnene rute?

Socijaldemokratski ekspert za međunarodne odnose Nils Šmid smatra da je deo rešenja u jačanju kopnenog izvoza: „Moramo da poboljšamo kopnene puteve kako bismo omogućili izvoz žitarica".

„Pošto je morski put očigledno veoma nesiguran, a sporazum o izvozu žitarica nestabilan, moramo u skladu sa tim da unapredimo železničke linije", kaže Šmid i tvrdi da se oko polovine ukrajinskog izvoza žitarica već otprema kopnom. Ali put od Ukrajine do severnomorskih luka, na primer, je najduži, najsloženiji i skuplji.

„Iza blokade izvoza žitarica jasno stoji taktika upotrebe hrane kao oružja", kritikovao je on. Još jednom se pokazuje da se ne može osloniti na sporazume sa Rusijom. Ruski predsednik Vladimir Putin „nije spreman za mir zasnovan na pregovorima i sporazumima", smatra Nils Šmid.

za (tagesschau)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.

Preskoči sledeću sekciju Više o ovoj temi
Preskoči sledeću sekciju Srodne teme