Da li će evrozone za par meseci uopšte biti? | Izbor iz štampe | DW | 30.07.2012
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Izbor iz štampe

Da li će evrozone za par meseci uopšte biti?

Predsednik Evrogrupe Žan Klod Junker Nemačkoj takođe pripisije krivicu zbog finansijske krize i potvrđuje da Evropski fond za pomoć i Centralna banka žele da pomognu zemljama u krizi.

default

Evro

Premijer Luksemburga Žan Klod Junker upozorava na opasnost raspada monetarne unije: „Stigli smo do odlučujuće tačke“, izjavio je Junker za Zidojče cajtung i dodao da se u svetu postavlja pitanje da li će evrozone još biti za nekoliko meseci. Predsednik Evrogrupe je za minhenski list naglasio da više nema vremena za gubljenje kada se radi o spasavanju evra: „Svim raspoloživim sredstvima sada moramo jasno da stavimo do znanja da smo odlučni da osiguramo finansijsku stabilnost monetarne unije.“ Junker je takođe rekao da se zemlje EU zajedno sa Evropskim fondom za pomoć i Evropskom centralnom bankom pripremaju da otkupe državne obveznice zemalja EU koje su u krizi: „Još treba odlučiti šta sve tačno mora da se uradi. To zavisi od toga kako će situacija da se razvija narednih dana.“

Griechenland Eurokrise Euromünze

Evro

Zidojče cajtung podseća da su šefovi država i vlada EU na samitu održanom krajem juna dali zeleno svetlo za otkup državnih obveznica. „Time bi teret kamata finasijski ugroženih zemalja trebalo olakšati. Pozadina svega toga je briga za Španiju i Italiju, kao i za monetarnu uniju uopšte. Madrid je proteklih dana za svoje državne obveznice marao da plaća rekordne kamate od preko sedam procenata. Tako visoke kamate toliko povećavaju troškove finansiranja da sve mere štednje i reforme postaju teško izvodive. Ukoliko se tome ne stane na put, monetarna unija je ugrožena.“

Krizi doprinosi i Nemačka?

Junker i Nemačkoj pripisuje krivicu zbog zaoštravanja finansijske krize i kritikuje: “Nemačka sebi dozvoljava luksuz da od pitanja-evra neprestano pravi unutrašnjopolitičko pitanje. Junker ocenjuje da je štetno kada se pojedini političari zalažu za isključenje Grčke iz evrozone: “Isključenjem zemlje problemi u evrozoni ne bi bili rešeni. Naprotiv. To bi uveliko štetilo ugledu EU i posledice bi bile velike.“

---

Kako obuzdati evro?

Badiše nojeste nahrihten: „Španija sada zahteva od Nemaca veći angažman i više solidarnosti. Izgleda da je tu neko prevideo da bi bez nemačke pomoći od nekoliko milijardi evra, evro-sistem već odavno doživeo kolaps. Zajedničko zaklinjanje Evropske centralne banke (ECB), Francuske i Nemačke, da će učiniti sve kako bi spasili evro, sada bi trebalo da smiri stvari. (…) Angela Merklel i Fransoa Oland iznenada su dali zeleno svetlo Evropskoj centralnoj banci za otkup državnih obveznica zemalja koje teško potresa dužnička kriza. Nemačka je time blagoslovila još jedan prestup protiv svojih principa, jer ECB je zapravo zabranjeno da se ponaša kao državni finansijer. Uprkos zabrinutosti Nemačke savezne banke, koja je u savetu ECB nažalost u manjini, kanceralka čini još jedan fatalan korak u pravcu dužničke unije. To što ECB preuzima ulogu vatrogasca, finansijsko tržište može samo privremeno da smiri, jer Dragi ne raspolaže sa dovoljno vode za gašenje požara. Zalihe su dovoljne do septembra, kada će biti donesena odluka o Grčkoj i kada nemački Savezni ustavni sud donese presudu. Kroz brdo dugova, reforme i finansijska ograničenja niko ne može da se provuče.“

Vestfalen blat piše da je tržište već pozitivno reagovalo na najave šefa Evropske centralne banke Marija Dragija o otkupu državnih obveznica EU zemalja u krizi: „Prema toj ideji je kritična još samo Nemačka savezna banka. Ima i razloga. Prvo, otkup državnih obveznica ECB doprinosi u najboljem slučaju kupovini vremena. Strukturni problemi tako teško mogu da se reše. Naprotiv, dužničke zemlje bi tada mogle da pomisle da ne moraju ozbiljno da nastave sa reformama. Uz to, otkupom obveznica ECB se kreće po terenu koji jednostavno nije njen. Ona je zadužena za stabilnost valute, ali ne i za finansiranja zemalja u krizi. A ono što je najgore: ECB je do sada već otkupila državne obveznice za više od 200 milijardi evra. Nemački doprinos je bio oko 40 milijardi evra. Za tu odluku nije podigao ruku nijedan nemački poslanik, zato što se parlament uopšte nije ni pitao. Nedostatak demokratije je toliko očigledan. Spas ne bi smeo da dolazi od strane ECB, već kroz politiku. Ukoliko za to nedostaje volje, trebalo bi otvoreno da se prizna.“

Priredio Boris Rabrenović
Odg. urednik: Jakov Leon

Reklama