1. Idi na sadržaj
  2. Pređi na glavni meni
  3. Idi na ostale ponude DW
Da li će oni koji stoje iza ubistva Džamala Kašogija ikada biti pozvani na odgovornost?
Da li će oni koji stoje iza ubistva Džamala Kašogija ikada biti pozvani na odgovornost?Foto: imago/IP3press/A. Morissard

Da li će biti pravde za Džamala Kašogija?

17. novembar 2022.

Ubistvo saudijskog novinara Džamala Kašogija jedno je od najstrašnijih političkih ubistava poslednjih godina. Nalogodavci do sada nisu osuđeni, ali američki sud bi to mogao da promeni.

https://p.dw.com/p/4JdPQ

To što je kraljevskim dekretom odlučeno da prestolonaslednik Mohamed bin Salman od oca preuzme i mesto premijera, iz saudijske perspektive mogao bi da bude pametan potez. Jer, prestolonasljednik od svog imenovanja krajem septembra smatra da je zaštićen od mogućeg krivičnog gonjenja u SAD.

Nakon ubistva saudijskog disidenta i novinara Džamala Kašogija 2. oktobra 2018. godine, njegova verenica Hatidže Čengiz je 2020, zajedno sa organizacijom za ljudska prava „Demokratija za arapski svet sada“ (Zora), koju je Kašogi i osnovao, podnela u SAD tužbu protiv Mohameda bin Salmana i drugih. Ona ih tereti za umešanost u ubistvo novinara. Tužioci takođe navode i lične zahteve: zbog ubistva verenika Čengiz je pretrpela ličnu štetu i finansijski gubitak.

Bin Salman insistira na imunitetu kako bi izbegao optužbe

Bin Salmanovi advokati tvrde da imenovanje za premijera prestolonasledniku daje imunitet. Zbog toga traže da sud u SAD odbaci tužbu. Očekuje se da će američki sud odluku doneti 17. novembra.

Saudijski prestolonaslednik i ujedno premijer Mohamed bin Salman
Saudijski prestolonaslednik i ujedno premijer Mohamed bin SalmanFoto: Bertrand Guay/AFP/Getty Images

U Saudijskoj Arabiji je 2020. suđeno petorici optuženih za ubistvo i prvobitno su osuđeni na smrt. Kazne su na kraju preinačene u 20 godina zatvora. Prema različitim izveštajima, osuđenici žive u luksuznom kompleksu u blizini Rijada. Zamenik šefa obaveštajne službe Saudijske Arabije Ahmed al Asiri, kao i bivši savetnik prestolonaslednika Saud al Katani, nisu ni procesuirani.

-pročitajte još: Prvo energenti, posle ljudska prava

Poslednja nada u pravdu

Poslednja nada u pravdu nestala je u aprilu 2022, kada je Turska suđenje 26-ci saudijskih osumnjičenka prebacila u Rijad. Aktivisti za ljudska prava ocenili su da je to bila poslednja nada za pravdu u slučaju ubijenog novinara. Međutim, Hatidže Čengiz smatra da se prava ne gube sve dok ih neko traži. „Ako zemlja ubija nevine ljude, morate to da osudite“, rekla je ta 40-godišnja novinarka i ekspertkinja za Bliski istok na jednom predavanju u Berlinu.

Čengiz zato nade polaže u građansku tužbu koja je podneta u Sjedinjenim Državama – iako zna da „real-politika“ znači da u svetu koji je u krizi, oni koji su „odmetnici“ mogu ponovo da postanu „partneri“.

Ekart Verc, direktor hamburškog GIGA-instituta za bliskoistočne studije, ne veruje da će ubistvo Kašogija ikada biti u potpunosti rasvetljeno. „Mislim da je nerealna ideja da Mohamed bin Salman ode pred sud u SAD i da tamo bude osuđen“, izjavio je Verc za DW.

Zategnuti odnosi između Saudijske Arabije i SAD

Odnose Saudijske Arabije i SAD trenutno karakterišu usponi i padovi. Pre nego što je Džozef Bajden preuzeo dužnost predsednika SAD, on je najavio da će, zbog ubistva Kašogija, Saudijsku Arabiju tretirati kao „državu-pariju“. Ali suočeni s globalnom energetskom krizom predsednik Bajden i prestolonaslednik Bin Salman su u julu započeli „novu eru saradnje“.

Ulica ispred saudijske ambasade u Vašingtonu je u junu 2020. preimenovana u Ulicu Džamala Kašogija: da li će SAD ostati samo na simbolici?
Ulica ispred saudijske ambasade u Vašingtonu je u junu 2020. preimenovana u Ulicu Džamala Kašogija: da li će SAD ostati samo na simbolici?Foto: Ken Cedeno/UPI Photo/IMAGO

Sada međutim u SAD ponovo vlada veliko nezadovoljstvo zbog Saudijske Arabije. Razlog je odluka organizacije OPEK-plus da od novembra dnevno proizvodi dva miliona barela nafte manje. Saudijska Arabija i Rusija smatraju se vodećim silama u tom naftnom savezu. Bajdenova vlada taj korak Rijada shvatila kao direktnu podršku Rusiji u ratu u Ukrajini, jer ta odluka ima za posledicu povećanje cena nafte, što Moskvi donosi više novca.

Kašogi – ubijen, raskomadan i bačen

Američki predsednik Bajden zauzima real-politički stav, ukazuje nemački stručnjak Verc. „Saudijska Arabija i SAD imaju zajedničke interese, na primer prema Iranu.“ Vašington zato nastavlja da posluje sa Rijadom i da kraljevinu snabdeva oružjem.

Džamal Kašogi bio je u bliskim vezama sa saudijskom kraljevskom porodicom. Međutim, tokom godina je postao sve kritičniji prema politici vlade, a posebno prema Mohamedu bin Salmanu. Preselio se 2017. u Vašington, a 2. oktobra 2018. ubijen je u saudijskom konzulatu u Istanbulu. Tamo je imao zakazan sastanak na kojem je trebalo da dogovri detalje oko venčanja sa svojom verenicom Hatidže Čengiz, koja je turska državljanka. Prema zvaničnim informacijama iz Turske i SAD, u konzulatu ga je sačekalo 15 specijalaca iz Saudijske Arabije. Oni su ga ubili, njegovo telo su raskomadali i potrudili se da njegovi posmrtni ostaci nestanu.

Hatidže Čengiz u Berlinu: Za ove četiri godine iskusila sam šta je to „real-politika“
Hatidže Čengiz u Berlinu: Za ove četiri godine iskusila sam šta je to „real-politika“Foto: Michael Zapf/Bundeskanzler-Helmut-Schmidt-Stiftung

Nakon što je Bajden preuzeo dužnost, vlada je objavila izveštaj CIA prema kojem je prestolonaslednik Saudijske Arabije navodno odobrio Kašogijevo ubistvo. Izveštaj UN takođe pokazuje da je saudijsko rukovodstvo odgovorno za atentat. Rijad to odbacuje i tvrdi da su ubice delovale samostalno. Bez obzira na ta dva izveštaja, američki predsednik Džozef Bajden još ne smatra da je Mohamed bin Salman odgovoran za ubistvo.

Čengiz: „Ti političari nisu zaslužili poštovanje“

„Za ove četiri godine iskusila sam šta je to ’real-politika’“, rekla je Hatidže Čengiz u Berlinu. „Sada sam upoznata s konceptima svetskog poretka i kompromisa iza zatvorenih vrata, sa ekonomskim interesima zemalja i ravnotežom snaga.“ Ona kaže da oseća „tugu zbog tih političara – i to je sramota za njih.“ I ističe da nisu zaslužili nikakvo poštovanje.

Nad onima koji se zalažu za pravdu i slobodu navlače se crni oblaci. Mohamed bin Salman nastavlja da zatvara disidente, novinare i aktiviste. Nedavno je pažnju javnosti privukao slučaj mladog saudijskog studenta koji je osuđen na 34 godine zatvora zbog toga što je na Tviteru podelio objavu aktivistkinje za ženska prava.

Hatidže Čengiz je sebi dala zadatak da putuje po svetu i govori u ime onih koji više nemaju glas. „Ne mogu da ćutim“, rekla je za DW. „Moje reči su moja moć.“ Ona neće odustati od borbe za pravdu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.