Džuntint: Dan oslobođenja crnaca u SAD | Politika | DW | 19.06.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

U fokusu

Džuntint: Dan oslobođenja crnaca u SAD

Crnci u SAD 19. juna slave Džuntint (Juneteenth) – dan kada su oslobođeni i poslednji robovi. Mnogi belci u Americi još nikada nisu čuli za taj praznik. Ali ove godine Džuntint ima poseban značaj.

Jedan od najvećih praznika u SAD je 4. juli. Na taj državni praznik mnogi imaju slobodan dan, porodice i prijatelji se okupljaju, roštilja se, a uveče svi gledaju vatromet, kojim i svako malo mesto proslavlja nezavisnost od britanskih kolonijalista.

Ali na koga se odnosila ta nezavisnost od stranog gospodara koja je proglašena 4. jula 1776. godine potpisivanjem Deklaracije nezavisnosti (Declaration of Independence) i koja se od tada slavi svake godine? Frederik Daglas, koji je i sam bio rob, a kasnije pisac i aktivista za borbu protiv ropstva, o tome je govorio 1852. godine: „Ovaj 4. juli je vaš, ne moj“, rekao je Daglas u saveznoj državi Njujork. Sloboda i nezavisnost se nisu odnosili na crne robove.

Oni su morali da čekaju do 1865. godine, barem kada je reč o Teksasu. Zvanično je ropstvo bilo ukinuto dve i po godine ranije. Predsednik Abraham Linkoln je 1. januara 1863. sve robove proglasio slobodnima. Samo u Teksasu gotovo da nije bilo vojnika koji bi obezbedili primenu novog zakona.

Frederik Daglas je bio jedan od najznačajnijih govornika i pisaca svoga vremena u SAD

Frederik Daglas je bio jedan od najznačajnijih govornika i pisaca svoga vremena u SAD

Ali 19. juna 1865. godine vojska severnih država ulazi u Teksas, donosi radosnu vest i sprovodi zakon – i pored otpora robovlasnika. Otada Afroamerikanci kao dan oslobođenja slave 19. jun – Džuntint, na engleskom kombinacija meseca juna i broja devetnaest (June/Nineteenth). Niste za to čuli ranije? Nisu ni mnogi američki belci.

-pročitajte još: O privilegiji zato što si belac i potrebi da se nešto promeni

Džuntint – važan deo istorije SAD

Koliko je onih koji znaju za taj praznik i njegovo značenje, zavisi od toga gde se u Americi nalazite. „Već petnaest godina živim u Merilendu“, kaže Melvin Edvards, portparol okruga An Arandel u blizini Baltimora. „Ovde nema mnogo ljudi koji znaju za Džuntint, u svakom slučaju ne mnogo belaca.“ Edvardsovi preci bili su robovi u Teksasu, gde je i on odrastao. „Džuntint je praznik u Teksasu, o njemu tamo zna više ljudi.“

To što je Dan oslobođenja poslednjih robova u odnosu na Dan nezavisnosti toliko nepoznat, lako je objasniti, kaže za DW Edvards. „O njemu se ne uči u školama“. Čak i u februaru – „mesecu istorije crnaca“ (Black History Month), kada učenici svih razreda u zemlji više uče o istoriji i tradiciji crnaca, Džuntint nema značajnu ulogu.

Onaj ko u školi ništa o tom prazniku ne čuje i koji odrasta uglavnom u belačkom okruženju, ne može mnogo da sazna o „crnačkom Danu nezavisnosti“, kako još zovu Džuntint. Pritom je za sve učenike važno da shvate značaj 19. juna 1865. godine – to je važan deo istorije SAD, smatra Edvards. „“Ne želim da to samo bude ograničeno na crnačku zajednicu“, kaže i dodaje: „Svi smo mi deo SAD, dakle svi bismo morali da znamo tu istoriju.“

Ponosni na korene

Nacionalni muzej afroameričke istorije i kulture (NMAAHC) u Vašingtonu na svojih osam spratova podseća na istoriju Afroamerikanaca. Iako je zbog korona-pandemije muzej trenutno zatvoren, svi zainteresovani za Džuntint mogu na internet-stranici muzeja da vide prezentacije o istoriji tog praznika ili da učestvuju u onlajn-radionicama posvećenim istraživanju porodice i porekla.

Proklamacija o emancipaciji koju je doneo predsednik Abraham Linkoln označila je kraj ropstva u SAD

Proklamacija o emancipaciji koju je doneo predsednik Abraham Linkoln označila je kraj ropstva u SAD

Džaon Hipolajt je kustoskinja muzeja NMAAHC i ekspertkinja za kulturnu istoriju. „U Teksasu se Džuntint već godinu dana nakon oslobođenja poslednjih robova slavio kao praznik“, kaže Hipolajt za DW. To što su bivši robovi iz južnih država po ukidanju ropstva počeli da se sele u velike gradove na severu i zapadu zemlje, imalo je velikog uticaja na to kako i gde se taj praznik obeležavao u ostalim delovima zemlje.

Prošlo je blizu stotinu godina dok se Džuntint u crnačkoj zajednici nije etablirao kao praznik. „Nakon pokreta za građanska prava i pokreta „Black Power“, šezdesetih i sedamdesetih godina, Afroamerikanci su počeli da slave svoju istoriju i da ponosno gledaju na svoje korene. Džuntint je bio dobra prilika za to“, kaže Hipolajt. Od sedamdesetih godina 19. jun je za crnce postao važan dan na kalendaru.

-pročitajte još: Kako Afroamerikanci pripremaju svoju decu na rasizam

Danas se Džuntint obeležava specijalnim bogosluženjima ili uz roštlj, u krugu porodice ili sa čitavim komšilukom. Pritom je crvena boja veoma važna, ali Hipolajt ne zna da objasni zašto. Na taj dan mnogi nose crvenu odeću, serviraju se crvene životne namirnice, poput soka od jagoda ili čuvena, crvena američka torta „Red velvet kejk“ (Red Velvet Cake).

„Ne radi se o tome šta misle belci“

Ali deo Džuntinta su već godinama i protesti protiv rasizma i policijskog nasilja. Melvin Fut je predsednik političke organizacije „Constituency for Africa“, iz Vašingtona, koja američkim građanima i političarima nastoji da približi teme vezane za afrički kontinent. Prema mišljenju Futa, Džuntint je „Dan refleksije“, dan kada bi ljudi trebalo da razmisle koliko daleko je zemlja otišla otkako su robovi oslobođeni, ali i o tome šta još mora da se promeni.

Parada povodom Džuntinta 2018. u Pensilvaniji

Parada povodom Džuntinta 2018. u Pensilvaniji

Ove godine postoji dodatni razlog za razmišljanje, ne samo zbog policijskog nasilja koje je dovelo do smrti Džordža Flojda i protestnog pokreta Black Lives Matter širom zemlje. Naime, aktuelna korona-pandemija pokazala je koliko su velike nejednakosti u američkom zdravstvenom sistemu. Slabo uviđavan bio je i plan predsednika SAD Donalda Trampa, da na Džuntint održi svoj prvi veliki predizborni skup nakon korona „lokdauna“, i to u Talsi, gradu u kojem je 1921. godine izvršen jedan od najgorih masakara nad crncima u istoriji SAD. Takvom odlukom mnogi su bili zgroženi, pa je Tramp skup pomerio na dan kasnije. Sve to je izazavalo „veću pažnju“ vezano za Džuntint, kaže Fut.

Pozitivno je to da je sve više ljudi upoznato sa značajem tog praznika, ali na Džuntint bi crnačka zajednica trebalo pre svega da se okrene sebi. „Ne radi se toliko o tome šta misle belci, već o tome šta mi mislimo“, kaže Fut za DW. „Šta mi o sebi mislimo, šta mislimo o našoj deci, o našoj zajednici. Ovogodišnji Džuntint će biti u znaku potrebe da ustanemo.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama