Džinovski paradajz i mišićave krave | Evropa | DW | 30.10.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Džinovski paradajz i mišićave krave

Genetski modifikovani organizmi predmet su oštre polemike u EU, bilo da je reč uzgoju, prometu ili uvozu. Ekonomija, politika i nauka prepliću svoj uticaj koji će se neminovno odraziti i na zakone u Srbiji.

Srbija i BiH jedine su zemlje regiona, i među malobrojnima u svetu, koje još nisu članice Svetske trgovinske organizacije. Pored pune integracije u međunarodni trgovinski sistem, članstvo u ovoj organizaciji preduslov je za pristupanje EU. Beogradu je iz Brisela preporučeno da, između ostalog, uskladi i svoje zakonodavstvo u oblasti trgovine genetski modifikovanim organizmima (GMO) sa evropskim.

Dragan Glamocic

Dragan Glamočić u Briselu

Ankete govore da se većina građana Srbije protivi prisustvu GMO, uključujući gajenje, ali i uvoz i promet. Međutim, ministar poljoprivrede Dragan Glamočić kaže da će najpre biti zabranjen samo uzgoj GMO u Srbiji. „Što se tiče prometa, to se mora uskladiti sa zakonodavstvom EU“, izjavio je Glamočić u Briselu, posle sastanka sa evropskim komesarom za zdravlje i potrošače Toninom Borgom. „To ne znači da ćemo mi dozvoliti sav promet i da će to biti stihijski“, kaže dalje Glamočić. „Postoje precizne regulative kako se to radi i zdravlje potrošača sigurno neće biti ugroženo, kao što nije ugroženo ni zdravlje potrošača u EU.“

„Ko to truje narod?“

I dok u Srbiji sevaju varnice oko pitanja kao što su „koliko uvoz GMO može biti kontrolisan“ ili „ko to hoće da truje narod“, ni u samoj EU nema jedinstvenog stava oko upotrebe i uticaja GMO. Sa jedne strane čućete one koji navode da i posle više od 15 godinina uzgajanja i konzumiranja u svetu nema konkretnog dokaza o uticaju GMO na zdravlje ljudi, životinja i stanje prirode. Drugi će vam reći da je hrana bez genetski modifikovanih materija preduslov za zdravu i kvalitetnu ishranu, a da je dokazano da GMO, zbog povećane upotrebe pesticida, zagađuju vodu i zemljište.

„Ne postoji studija koja kaže da ćete se, ako jedete GM kukuruz, recimo kokice ili kornfleks, odmah razboleti ili da ćete od toga umreti“, kaže za DW Mute Šimf, stručnjak za poljoprivredu iz organizacije Prijatelji Zemlje. „Imamo istraživanja koja pokazuju da možda postoji rizik, uticaj na neke parametre u krvi ili funkcionisanje jetre. Za sada imao samo indikacije potencijalnog rizika od GMO, ali jednostavno ne znamo dovoljno o tome“, dodaje Šimf.

Meso bez etikete

Širom Evropske unije, slično kao u Srbiji, među potrošačima postoji otpor prema proizvodima koji u svom sastavu imaju genetski modifikovane materije. Vodeći evropski trgovinski lanci takve proizvode ni nemaju u svojoj ponudi ili je u specifikaciji, iako sitnim slovima, ipak naglašeno prisustvo GMO. Međutim iz ovakvog „etiketiranja“ izostavljeni su meso, mleko i jaja životinja koje se danas, bar delimično, hrane genetski modifikovanom hranom, na prvom mestu sojinom sačmom, koja se u Evropu uvozi iz Severne i Južne Amerike.

Symbolbild - Monsanto Genmais

Dva klipa kukuruza levo nagrizle su štetočine. Dva klipa desno su iz Monsantove laboratorije i znaju da se brane od štetočina

„I tu se postavlja pitanje transparentnosti u EU. Morate da označite proizvod ako sadrži 0,5 procenta genetski modifikovane materije, ali ako kupujete meso, mleko ili jaja tu informaciju nemate. Zato se i traži promena standarda u obeležavanju hrane u EU“, objašnjava Šimf. Pored proizvoda od životinja u čijoj ishrani je bilo GMO, u našim domovima, znali mi to ili ne, nalaze se i lekovi proizvedeni na bazi GMO.

Samo kukuruz stigao do evropskih njiva

Kada je uzgoj u pitanju, za sada je SmartStaks, vrsta kukuruza iz laboratorije Monsanta, jedina GM žitarica koja sme da se gaji u EU. I njega je na svojim teritorijama zabranilo devet članica među kojima Francuska, Nemačka, Poljska, Austrija, Mađarska, Italija. Najveći proizvođači ove sorte su Španija, zatim Portugalija, Češka, Slovačka i Rumunija, ali u proseku ona zauzima manje od 0,1 odsto svih obradivih površina u EU.

I dok ima onih koji smatraju da je Evropa pokazala da nije tržište za biotehnološku industriju, na „listi čekanja“ odobrenja za uvoz u EU nalazi se 11 uzgojnih vrsta GMO i novih 46 proizvoda za ishranu ljudi i prehranu životinja koji sadrže genetski modifikovane materije.

Autorka: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Nemanja Rujević