Crveni karton Atini ili samo blef?

Misle li Grci ozbiljno? Ta njihova levica mora da se šali!

To bi ukratko bile reakcije komentatora nemačke štampe na dolazeće izbore u Grčkoj. Prema svim anketama, 25. januara će radikalna levica Siriza osvojiti ubedljivo najviše glasova, ali nije izvesno da li će to biti dovoljno za formiranje vlade. Ako bude, levica namerava da protera revizore kreditorske Trojke (EU, Evropska banka, MMF) i prekine rigorozne mere štednje na kojima insistira prvenstveno zvanični Berlin. Alternativa je nastavak slabe koalicione vlade konzervativca Antonisa Samarasa.

„Ili će kurs štednje Samarasove vlade biti nastavljen sa svim katastrofalnim posledicama za grčku privredu i društvo. Ili ćemo krenuti u ponovnu izgradnju ekonomije, vratiti privredni rast i zalečiti rane politike štednje. Za to se zalaže Siriza“, kaže visoki funkcioner ove partije Dimitris Stratulis u intervjuu za Berliner cajtung. Levičari traže da Grčka ponovo pozajmljuje novac na tržištu – bez ikakvih uslova – te da bude oprošten veći deo državnog duga koji trenutno iznosi 321 milijardu evra. „Nećemo se pognuti niti uzmaknuti. Najurićemo Trojku iz Grčke i Evrope. Ona nema ni najmanju demokratsku legitimaciju i samo nanosi štetu u Grčkoj i drugde. To ćemo okončati“, dodaje Stratulis.

U Nemačkoj ima malo razumevanja za ove reči. Uticajni političar demohrišćana Elmar Brok ponovio je jutros stav kancelarke Merkel da Siriza neće moći da računa na evropsku podršku ukoliko ne ispunjava uslove. Oprezno pominje mogućnost da Grčka istupi iz evrozone i dodaje da je monetarna unija spremna da istrpi i tu mogućnost. Tabloid Bild u svom stilu nastavlja stereotipno izveštavanje o Grčkoj: „Šta se dešava sa fudbalerom koji ne poštuje pravila i načini grub faul? Jasno, za kaznu leti sa terena! Šta se dešava sa državom koja ne poštuje pravila i dogovore sprovodi traljavo? Dobija široku podršku i milijarde evra, kako vidimo na primeru Grčke! Sa tim bi uskoro moglo da bude svršeno. Ukoliko levi radikali dobiju izbore i otkažu reforme, nemačka vlada će pokazati Atini crveni karton!“

„Jedna dogma je neprimetno srušena“, piše Tagesšpigel. „Kada je pre pet godina EU počela da šalje finansijske pakete prezaduženim Grcima vlasti u Berlinu su poručivale da Grčka po svaku cenu mora biti zadržana u evrozoni. Babaroga zvana Grexit vratila se nakon raspisivanja novih vanrednih izbora, ali više nije tako strašna. Nemačka vlada čak ni ne demantuje da bi sasvim lepo mogla da živi sa scenarijem prema kojem Atina napušta monetarnu uniju. Jer okolnosti su sasvim drugačije nego 2010. Tada bi propast Grčke omogućila finansijskom tržištu da nadjača vlade u Evropi, što bi bilo fatalno za EU. Sada međutim Grci sami mogu da odluče da li žele da se izlože riziku Grexita“, piše berlinski dnevnik.

Da li je pretnja Angele Merkel samo blef, pita se Noje osnabriker cajtung, ili će kancelarka stvarno biti spremna da izbaci Grčku iz evrozone? U WAZ-u (Esen) misle da hoće: „Imidž Angele Merkel u Grčkoj ionako je odavno ruiniran. Ona sebi može da priušti stav da neće po svaku cenu sprečavati istupanje Grčke iz evrozone. Ta mogućnost bi trebalo da jasno poruči grčkim biračima pred izbore: ukoliko zemlja 25. januara ode ulevo, kancelarka će na zahteve za otpisom dugova samo odmahnuti glavom. A ako najbogatija zemlja evrozone ostane tvrda, onda ni drugi neće pomoći Atini. A onda je Grčka švorc i nema više šta da traži u zoni evra. Gde će onda Grci pripadati?“

Štutgarter cajtung piše da je grčkim biračima poslata jasna poruka: „Kada Savezna vlada po prvi put špekuliše mogućim izlaskom Grčke iz zone evra, to je igra sa vatrom. Sa druge strane: kada, ako ne sada? Grcima mora još pre izbora biti jasno da lider Sirize Aleksis Cipras obećava med i mleko, ali da bi konsekvence njegove politike bile hleb i voda. Upozorenje iz Berlina je poruka Grcima da ne izgube živce i da promišljaju moguće posledice. Oni treba da znaju da i ovdašnje vladajuće partije žele ponovo da osvoje vlast. A u Nemačkoj niko nije spreman da subvencioniše lenjost na polju reformi.“

Međutim, da li Grci mogu da se ucene i primoraju na reforme i štednju? Teško, piše Algemajne cajtung (Majnc): „Preko 250 milijardi evra – tri četvrtine grčkog duga – dali su državni ili državama bliski poverioci. Ukoliko Grčka napusti evrozonu većina tog novca će nestati, čime bi nemačke poreske platiše bile žestoko pogođene. Toliko o pretnjama Berlina.“ List dodaje da je pretnja Angele Merkel Grcima zapravo upućena nemačkim konzervativnim biračima koji su u Alternativi za Nemačku dobili partiju „desniju“ od demohrišćana. „Ta taktika bi Merkelovoj mogla da se osveti ukoliko nestane solidarnosti u EU. Šta ako, uprkos svim tvrdnjama, i neke druge zemlje (Portugal? Italija? Na kraju Francuska?) napuste evrozonu?“

O tome ugledni Frankfurter algemajne cajtung piše: „Da li bi svaki ministar finansija evrozone mogao da stavi ruku u vatru da evro neće postati klimava valuta sa domino-efektom?“ List navodi da je do sada monetarnu uniju na okupu držala samo politička volja, a ne ekonomska računica. Ukoliko ta volja nestane, nakon Grexita bi sledio Exit za sve.