Crnogorski zamenio maternji
1. septembar 2010.
Crnogorska vlast suočava se sa organizovanim otporom zbog odluke da se u nastavi koristi crnogorski jezik. Naime, opozicione stranke najavile su da će se zbog te odluke vlade premijera Mila Đukanovića žaliti Ustavnom sudu Crne Gore, manje prosrpske partije predložile su bojkot nastave, dok roditelji okupljeni u udruženju „Stop diskriminaciji“ dele zainteresovanim roditeljima pisani zahtev u kojem se od direktora škola traži da njihova deca uče na maternjem, odnosno na srpskom jeziku. Po crnogorskom ustavu, deca imaju pravo da nastavu pohađaju na svom maternjem jeziku. U Crnoj Gori su u službenoj upotrebi crnogorski, srpski, bosanski, hrvatski i albanski jezik.
Politika pa lingvistika
Napominjući da se na poslednjem popisu stanovništva 63 odsto građana izjasnilo da govori srpskim jezikom, profesor književnosti Dejan Vučićević za Dojče vele kaže da crnogorska vlast na politički način pokušava razrešiti jedno čisto lingvističko pitanje.
„Koristi se jedan jezik gde nema nikakvih kodifikacija, koji nema ona osnovna obeležja koja krase jedan jezik, kakva su pitanja morfologije, fonetike i sintakse, što znači da najjednostavnije gramatičko pitanje do dana današnjeg nije rešeno. Da nije smešno bilo bi zaista tragično i više sam nego siguran da će jedna ovakva odluka izazvati sijaset tragikomičnih situacija u našim učionicama. Posebno će biti zanimljivo kako će nastavnici nastupati na časovima i kako će uspevati da se na crnogorskom jeziku obraćaju učenicima i da predaju nastavne planove za koje su zaduženi.“
Svakom svoje pravo?
S druge strane, književnik Aleksandar Bečanović kaže za naš radio da u ovom slučaju nema diskriminacije. „Ona može biti samo onda kada se nekome oduzima njegovo pravo, a ne ako se ono drugome daje“, ističe on i dodaje da je logično da se u crnogorskim školama nastava izvodi na crnogorskom jeziku.
„Pravila su arbitrarna i tokom vremena postaju naturalizovana. Ono što je meni važno jeste da se ovakvim rešenjem ne ugrožava pravo onih koji ne smatraju da je crnogorski jezik njihov maternji, da oni imaju pravo da govore i upotrebljavaju svoj jezik i tokom vremena, verujem, svi će se naučiti da žive u ’jezičkom pluralizmu’“, zaključuje Bečanović.
Autor: Mustafa Canka, Ulcinj
Odg. urednik: Nemanja Rujević