Crkva osuđuje pohlepu

Božić je trenutak kakada se drže najvažnije propovovedi u godini. „Nehumano“, „privredni rast nije bog“, samo su neke od reči nemačkih biskupa koji nisu propustili priliku da oštro kritikuju razvoj na međunarodnom finansijskom i privrednom tržištu.

Minhenski biskup Rajnard Marks je govorio o „tendencijama neljudske ekonomije“.

„Zastrašujuće“ ponašanje banaka

Još jasniji je bio biskup Norbert Trele iz Hildeshajma. Biskup je poručio da se ne radi samo o zloupotrebi osnova ekonomskih teorija, nego i o zloupotrebi hrišćanskih postulata, piše magazin Špigel u internet izdanju.

Za gotovo sve crkvene velikodostojnike u Nemačkoj finansijska kriza je dokaz ništavnosti zemaljskog stremljenja ka bogatstvu.

Biskop Norbert Huber, koji predstavlja 25 miliona protestanatskih hrišćana u Nemačkoj, govorio je o groznici pohlepe u „igri oko zlatnog teleta“. Huber je optužio menadžere za neodgovornost koja je „naš svet gurnula u duboku krizu“, prenosi Berliner cajtung.

Kelnski kardinal Joakim Majsner ponašanje banaka je označio kao „zastrašujuće“. Frankfurter rundšau prenosi reči kelnskog kardinala koji je kao najveće bogatstvo čoveka označio veru u postojanje Boga. Nije dobro imati isuviše novca na kontu, rekao je Majsner, ali se nije upuštao u to koliko novca ima na svom kontu.

Šta će biti sa religijom?

Religija nije mrtva, nego, naprotiv, vera je ta koja život čini podnošljivim, kažu stručnjaci. Za razliku od ranijih vremena o veri sve češće govore i mladi. Međutim sipritualnost će se sve više koristiti kao sredstvo potrošnje. Autentične vere će biti sve manje, piše list Velt onlajn. Tema budućnost religije je veoma aktuelna. O tome se vode razgovori u kojima učestvuju publicisti, sociolozi, teolozi. Velt u internet izdanju navodi osam razloga zbog kojih će religija procvetati...

U SAD pre svega crkve doživljavaju pravi bum. Za njih je finansijska kriza „čarobno vreme. Jer kada ljudi ostano ostanu bez prebijenog groša, onda se otvaraju prema Bogu.“ piše Špigel u internet izdanju.

Samo IQ ne odlučuje ništa

„Nadarenost ima svoje zahteve“, piše Tagescajtung onlajn. Godinama je vođena diskusija šta učiniti kada se otkrije „supermozak“. Mnoga talentovana deca su otišla u „specijalne škole“, jer sa normalnom nastavom nisu mogli da napreduju.U međuvremenu se otišlo dalje. Formirana su posebna odeljenja u kojima se navodno brže uči uz maksimalnu individualizuju nastave. Dakle visoka inteligencija mladih već u ranim godinama se trenira kao muzički instrument. Ono što od super pametne dece kasnije postaje zavisi od mnogih činilaca.

O ekstremno visokoj inteligenciji govori se u slučaju kada je IQ 130 i više. Stručnjaci kažu da trećinu učenika u razredima genijalaca čine deca koja dolaze iz migrantskih porodica. „Pojedini turski roditelji i ne znaju da im je dete visoko nadareno. Oni to saznaju tek nakon testa“, objašnjav direktorka škole u berlinskoj četvrti Veding, u kojoj u 10 specijalnih odeljenja 90 genijalaca uči zajedno sa normalno talentovanom decom.