Civilizacijska oholost prema Romima | Mozaik | DW | 13.03.2013
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Mozaik

Civilizacijska oholost prema Romima

„Evropa otkriva Cigane“ – naziv je knjige Klaus-Mihaela Bogdala za koju je će mu danas (13.3), na otvaranju Lajpciškog sajma knjiga, biti uručena Književna nagrada za evropsko sporazumevanje.

Centralni savet nemačkih Sinta i Roma nedavno se obratio predsedniku Joahimu Gauku sa molbom da utiče na političare da budu umereniji u aktuelnim raspravama o doseljavanju iz Bugarske i Rumunije. Centralni savet smatra da se te rasprave vode agresivno i da su pre svega usmerene protiv Sinta i Roma. Tako se govori o „prevarama kod socijalnih davanja“, „zloupotrebi prava na azil“ i „kriminalu“. Predsednik Saveta Romani Rose u pismu upućenom nemačkom predsedniku piše da je kod političara uočljiv novi populizam.

„Evropa otkriva Cigane“

Pripadnici Sinta i Roma u Evropi žive već oko 600 godina. I skoro isto toliko dugo su izolovani, progonjeni i nazivani divljacima, lopovima i lažovima. Kako je to uopšte moguće opisuje u svojoj knjizi „Evropa otkriva Cigane – Istorija fascinacije i prezira“ profesor književnosti na Univerzitetu u Bilefeldu Klaus-Mihael Bogdal. On je za t delo sada dobio jednu od najvažnijih književnih nagrada u Nemačkoj – Lajpcišku književnu nagradu za evropsko sporazumevanje, dotiranu sa 15.000 evra, koja se svake godine uručuje na Sajmu knjiga u Lajpcigu. U obrazloženju odluke o dodeli nagrade navodi se da „Bogdalova epohalna studija, upravo s obzirom na ponovno javljanje anticiganizma u Evropi, dobija na aktuelnosti“.

Došli da bi ostali

Oni su stigli u 15. veku. Na engleskom govornom području ih zvali su ih „Gypsies“, na španskom „Gitanos“, a na nemačkom „gens Ciganorum“. To su bili nepoznati stranci čiji preci, kako je danas poznato, potiču iz Indije. Na njih su gledali sa podozrenjem jer su bili drugačiji. U 15. stoleću je o njihovom poreklu moglo samo da se spekuliše. Zbog svog nomadskog načina života smatralo se da je reč o pustinjskom i stepskom narodu s kojima se povezivala ne samo invazija i okupacija tuđe zemlje, već i zaostalost. U Evropi, koja se tada nalazila na prelazu iz Srednjeg veka u Novog doba Cigane su smatrali, kako piše Bogdal, „brodolomnicima iz prošlih vremena koji su se nasukali na ušću Moderne“.

Od tih ljudi trebalo se ograditi kako bi se dokazala sopstvena modernost. To je bilo još lakše zato što Romi nisu imali svoju pisanu kulturu, pa su zato bili izloženi tuđim interpretacijama, projekcijama i klišeima. Posebno dostignuće Klaus-Mihaela Bogdala jeste to da pokazuje „kako Evropa određuje stepen sopstvene kultivisanosti na osnovu omalovažavanja Roma – između mržnje, odbrane i romantičnog, ciganskog folklora“, ocenio je žiri za dodelu Lajpciške književne nagrade.

Književna nagrada za evropsko sporazumevanje uručuje se u okviru svečanosti otvaranja Lajpciškog sajma knjiga

Književna nagrada za evropsko sporazumevanje uručuje se u okviru svečanosti otvaranja Lajpciškog sajma knjiga

Pogled u ogledalo

Taj profesor književnosti, naime, nije ispisao istoriju kulture Sinta i Roma, već je analizirao njihovo doživljavanje u evropskoj literaturi i umetnosti kroz protekla stoleća: od ranih hronika, preko idealizovanja u doba romantizma u 19. veku, pa sve do literature nakon Drugog svetskog rata i prisećanja Sinta i Roma na strahote holokausta. Bogdal u uvodu svog dela piše: „Ova knjiga omogućava pogled u ogledalo, pa čak i ako govori o otkrivanju jednog sustanara evropskih naroda.“

I zaista: u ovoj knjizi se otkriva mnogo toga o načinu razmišljanja i osećanjima većinskog evropskog društva, o fantazijama o svemoći i civilizacijskoj oholosti. Duga istorija etničke diskriminacije još uvek nije završena. Sinti i Romi su progonjeni i diskriminisani sve do danas, kroz sva protekla stoleća i nezavisno od državnih granica.

Autorke: Silke Bartlik / Andrea Jung-Grim
Odgovorni urednik: Ivan Đerković

Reklama

Jezik

default

Moderni srpsko-nemački

Od frajera, giliptera i hohštaplera preko kuplunga, šoferšajbne sve do drukara i kupleraja - nemačke reči prožimaju srpski književni jezik i sleng. Predstavljamo Vam neke od njih i njihove čudne puteve do Srbije.