CG: Provalija između bogatih i siromašnih

Oko 30 odsto građana ekonomski je ugroženo, a najugroženiji je sever Crne Gore, gde živi 62 odsto siromašnih. U izveštaju Programa za razvoj Ujedinjenih nacija (UNDP) navedeni su i konkretni primeri: žena kojoj je dete bolesno i leči se u Beogradu, a ona prima socijalnu nadoknadu od oko 50 evra; razvedena žena sa četvoro dece koja živi u baraci od socijalne pomoći dok bivši suprug ne plaća alimentaciju.

Zaraja Pejović, ekonomista i poslanik opozicionog „Pokreta za promjene“, za Dojče vele kaže da prošlih godina u Crnoj Gori ekonomski rast nije iskorišćen u investiranje u razvojne projekte.

„Nisu otvorena nova radna mesta i nova preduzeća. Siromaštvo i jaz između siromašnih i bogatih se povećao sa krizom i recesijom, ali i zbog smanjenih prihoda u Kombinatu aluminijuma i Železari“, kaže Pejović.

On dodaje da vlada Crne Gore nema socijalne karte, iako je dobila novac da ih napravi: „Niko ne zna tačno koliko se ljudi nalazi u stanju socijalne potrebe. Možda ipak najbolje to znaju aktivisti vladajuće koalicije koje takvo stanje iskorištavaju u cilju političke korupcije“, dodaje Pejović.

Problem su i migranti

Istraživanje UNDP-a je pokazalo da su najugroženiji Romi, raseljena lica, penzioneri. Siromaštvo samo po sebi predstavlja „socijalnu isključenost“, a to znači da pripadnici najugroženije populacije nemaju jednak pristup zapošljavanju, sistemu zdravstvene zaštite, obrazovanju, pa ni političkoj angažovanosti. Prosečne penzije neznatno premašuju granicu siromaštva, dok je minimalna mesečna penzija - u iznosu od 71,6 evra - manja od polovine iznosa koji je označen kao granica siromaštva.

Predsednik Filip Vujanović je kazao da se poslednjih godina veoma mali broj raseljenih vratio u zemlje porekla i da je to jedan od velikih problema. U Crnoj Gori još uvek ima oko 25 hiljada raseljenih lica, kaže Vujanović i dodaje da država neće uraditi ništa protivno njihovoj volji, ali da traži od UN-a da ih ohrabri da se vrate u zemlje porekla.

UNDP je u izveštaju ukazao i na povećanje stope smrtnosti i smanjenje prosečnog životnog veka stanovništva sa 75 na 72 godine, što je po oceni UN-ove agencije „jedan od najočiglednijih pokazatelja količine stresa koji je Crna Gora pretrpela devedesetih godina“.

autorka: Vesna Rajković, Podgorica

odg. urednica: Sanja Blagojević