Cenzus od tri odsto – makijavelistički potez? | Evropa | DW | 12.01.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

analiza

Cenzus od tri odsto – makijavelistički potez?

Šta znači najava da bi pred izbore u Srbiji cenzus mogao da se spusti na tri odsto? Sagovornici DW kažu da vlast mami opoziciju da odustane od bojkota i pokušava da uvede takozvanu „kontrolisanu“ opoziciju u parlament.

Srbiju možda očekuje smanjenje izbornog praga za ulazak u parlament. Kako piše „Politika“, pozivajući se na izvore u vrhu vlasti, cenzus bi se sa sadašnjih pet odsto smanjio na tri odsto – navodno već za parlamentarne izbore koji se održavaju krajem aprila ili početkom maja.

Računica pokazuje da bi, na tri miliona izašlih birača, za ulazak u parlament bilo dovoljno svega 90.000 glasova, umesto 150.000.

Najavu još niko iz vlasti nije demantovao, pa ona već nailazi na brojne kritike. S jedne strane jer se izborni zakoni u principu ne menjaju pred same izbore. I sa druge, jer se očekuje lakši ulazak raznih instant-stranaka u Skupštinu.

Ipak, smanjenje izbornog praga smanjilo bi i broj prosutih glasova, onih koji ostaju ispod cenzusa, a od kojih, prema srpskom izbornom sistemu, najviše profitira najveća stranka.

Loše i za srpske standarde

Dušan Spasojević, docent na Fakultetu političkih nauka, poziva na oprez. On smatra da su napisi u medijima samo probni baloni vlasti. Ukoliko se najava ipak sprovede, to bi značilo da vlast ignoriše sve što se od letos dešavalo, uključujući i dijalog vlasti i opozicije uz učešće Evropske unije.

„Mislim da bi bilo zastrašujuće, čak i za naše standarde, da se tri meseca pred izbore menja izborni zakon“, kaže Spasojević za DW. „Stoga i ovu najavu više vidim kao provokaciju opozicije koja je najavila bojkot.“

Očito nije praksa u demokratskim zemljama da se izborni zakon menja u izbornoj godini, ističe za DW politikolog Mladen Mrdalj iz Međunarodnog centra za studije uprave Beograd i Internacionalnog Burč univerziteta u Sarajevu.

„Pošto Srbija nije demokratska zemlja onda nas ništa ne može iznenaditi. Taj potez ima dvostruki strateški interes – da se uplaši bojkotujuća opozicija, i među njima izazovu još veći sukobi. A drugi deo je pretnja da u skupštinu uđu neke druge manje stranke čime će bojkot potpuno da izgubi smisao“, ocenjuje Mrdalj.

Kontrolisana opozicija – napred!

Kritičari su već primetili da bi na ovaj način vladajuća Srpska napredna stranka omogućila ulazak u skupštinu takozvanoj kontrolisanoj opoziciji. Procenjuje se da bi spuštanjem cenzusa mesto u parlamentu mogli da pronađu i SPAS Aleksandra Šapića, Srpska radikalna stranka, METLA 2020 (DSS), ili Srpska desnica Miše Vacića.

„SNS funkcioniše kao piramidalna hijerarhija paravojnog karaktera, i stoga se pojedinim lokalnim poverenicima može narediti da odrede ko će na tom području glasati za te manje strančice“, kaže Mrdalj.

„Spuštanje cenzusa bi bilo makijavelistički potez zbog kojeg se bojkotujuća opozicija našla u nebranom grožđu, jer se još jednom našla nekoliko koraka iza vladajuće stranke“, primećuje naš sagovornik.

Smanjenje cenzusa ne bi promenilo odluku dela opozicije o bojkotu, ali bi olakšalo ulazak onima koji idu na izbore

Smanjenje cenzusa ne bi promenilo odluku dela opozicije o bojkotu, ali bi olakšalo ulazak onima koji idu na izbore

Kao pozitivna strana smanjenja cenzusa navodi se argument da će se na taj način u politički život uključiti više stranaka i pokreta – u prevodu, svaki deo građanstva bi imao svoje predstavnike u Narodnoj skupštini. Prema rečima Mladena Mrdalja, efekti bojkota bi se umanjili jer bi sa više partija skupština postala šarenija:

„Ne bi se toliko videla dominacija Srpske napredne stranke. Dodatno, ulazak nekih ekstremističkih grupacija učinio bi da SNS deluje umivenije, evropskije ili demokratskije. Pored jednog Vacića ili Šešelja, glasnogovornici režima izgledaju kao evropski političari“, napominje Mrdalj.

Skupština već dovoljno šarena

Skupština Srbije je već dovoljno šarena, misli Dušan Spasojević, i naš izborni sistem već pruža dovoljno šansi malim strankama:

„Mislim da bi naš izborni sistem morao da se menja u smeru vraćanja na onaj stepen ukrupnjavanja koji smo imali između 2004. i 2012. godine. Parlament je izuzetno fragmentisan i tu ima puno malih stranaka koje ulaze na listama velikih stranaka“, navodi ovaj politikolog.

„Stoga bi trebalo ići u drugom pravcu, ka povećanju cenzusa za koalicije i podsticajima da se stvari ukrupne kako bismo imali stabilniji partijski sistem“, kaže Spasojević.

Docent na FPN smatra da smanjenje cenzusa ne bi umanjilo efekat bojkota jer „bojkot po sebi ima političku snagu. Ova mera bi samo ojačala bojkot, jer bi izazvala bes i kod onih koji možda razmišljaju da izađu na izbore. Bojkot će delegitimisati izbore, i to ne možete promeniti sastavom parlamenta.“

Mladen Mrdalj dodaje da pomeranje cenzusa gore-dole ionako ne može promeniti suštinu. „To koliko se glasovi rasipaju ili ne rasipaju apsolutno ništa ne znači u sistemu u kojeme bilo koja stranka sa 126 poslanika može da radi šta hoće.“

„I ono što SNS radi – a to je radila i Demokratska stranka – jeste da pokrije sve tri grane vlasti, ukinu podelu vlasti. Stoga prag od tri ili pet odsto ništa ne znači. Dok se ne uvede većinski izborni sistem nastavićemo da se kao društvo još više ukopavamo“, zaključuje Mrdalj.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM

Reklama