Nemačka: 75 godina borbe za opstanak Jevrejske zajednice

Centralni savet Jevreja u Nemačkoj obeležava 75. godina postojanja. Tim povodom, Centralni savet je u Jevrejskom muzeju u Berlinu, u sredu 17. septembra 2025, priredio svečani prijem uoči Roš Hašane kojim u ponedeljak 22. septembra počinje jevrejska nova 5786. godina. Prijemu je prisustvovalo oko 1.000 uglednih gostiju iz politike i društvenog života.

Svečani govor održao je kancelar Nemačke,Fridrih Merc (69), koji je tom prilikom rekao: „Bez jevrejskog života, bez jevrejske kulture u našoj zemlji, Nemačka bi zauvek ostala bez korena. I kada danas obeležavamo 75 godina Centralnog saveta Jevreja u Nemačkoj, onda slavimo i dar što su Jevreji ovde ponovo pronašli svoj dom. Uprkos svim teškoćama i mada antisemitizam nikada nije u potpunosti nestao iz Nemačke."

Predsednik Centralnog saveta Jevreja, dr Jozef Šuster, izjavio je: „75 godina Centralnog saveta Jevreja – to je mnogo više od jubileja. To je simbol opstanka i obnove jevrejskog života u Nemačkoj. To što je naša zajednica samo nekoliko godina nakon Šoe ponovo dobila sopstveni glas bio je čin hrabrosti. Danas vidimo da je jevrejski život u Nemačkoj raznolik i vidljiv – a to nikako nije nešto što se podrazumeva samo po sebi. Istovremeno, suočavamo se sa rastućim antisemitizmom, napadima na demokratiju i pitanjem kako možemo da ojačamo društvenu koheziju. Zato ovaj jubilej za nas nije samo trenutak radosti, već i obaveza da svoj glas nastavimo da podižemo jasno i glasno, i u duhu naše demokratije."

Jevrejski muziej, neobična cik-cak zgrada, završena 1999. delo je poznatog arhitekte Danijela Libeskinda i simbolizuje lomove jevrejskog života u Nemačkoj. Muzej prikazuje tradicije nemačkog jevrejskog života između pretnje i kontinuiteta; svakodnevice i uništenja u Šoi.

I ovaj muzej, jedan od najposećenijih u Nemačkoj, ima pooštrene mere bezbednosti. Svi posetioci prolaze kroz kontrolu sličnu onoj na aerodromima. To je svakodnevica jevrejskog života u Nemačkoj, ne samo u muzejima već i u mnogim sinagogama.

Samo nekoliko godina posle Holokausta

Centralni savet Jevreja u Nemačkoj osnovan je 19. jula 1950. – pet godina nakon završetka Drugog svetskog rata i Šoe – u Frankfurtu na Majni. Od tada je političko, društveno i versko predstavništvo jevrejske zajednice u Nemačkoj.

Ali, godinama je bilo neizvesno da li će se jevrejski život ponovo ukorieniti u Nemačkoj, zemlji počinilaca zločina protiv čovečnosti. Među Jevrejima je bilo sporno da li Jeverji treba da žive u Nemačkoj posle Holokausta.

Procenjuje se da danas u Nemačkoj živi do 250.000 Jevreja, od kojih skoro polovina pripada jednoj od 105 jevrejskih zajednica.

Poslednjih godina (ponovo) je otvoreno više sinagoga. Od 2021. postoji i prvi rabin u Bundesveru. U leto 2026. planirano je otvaranje „Jevrejske akademije" u Frankfurtu na Majni.

„Čovek bi pomislio da je sve u redu", kaže Šuster za DW. „Jevrejski život cveta. To je tačno s jedne strane, ali s druge nije tačno. Jer, upravo od 7. oktobra 2023, nakon napada Hamasa na Izrael, nažalost svedočimo rastućem antisemitizmu i neprijateljstvu prema Jevrejima u SR Nemačkoj.“

„Otvoreno se deklarisati kao Jevrej, nošenjem kipe ili Davidove zvezde, postalo je problematično u mnogim delovima Berlina“, istakao je Šuster.

Prvi put Merc govori u sinagogi

I kancelar Fridrih Merc tematizuje jevrejski život u Nemačkoj i kaže da se odvija pod najtežim uslovima: „Bogosluženja koja se od danas ovde održavaju, kulturni događaji: svi će se odvijati pod policijskom zaštitom. Policija stoji širom Nemačke ispred jevrejskih vrtića, škola, restorana i kafića. Antisemitizam nikada nije nestao iz Nemačke“.

Ističe koliko se zbog toga „stidi": kao kancelar Savezne Republike Nemačke, kao Nemac, kao dete posleratne generacije“, rekao je Merc u ponedeljak u Minhenu gde je prvi put održao govor u jednoj jevrejskoj bogomolji.

Naime, jevrejska zajednica u bavarskoj prestonici proslavila je ponovno otvaranje sinagoge u ulici Rajhenbahštrase. Ona je prvobitno otvorena 1931. Tokom novembarskih pogroma 1938. zgrada je bila devastirana, ali nije uništena. To je pre svega imalo veze sa njenim položajem u dvorištu stambenog niza, jer bi požar ugrozio i susedne zgrade.

Merc govori o Holokaustu - pokušaju sistematskog industrijskog istrebljenja jevrejskog naroda. Citira Hanu Arent (1906–1975), nemačko-jevrejsku filozofkinju: govori o jednom tako radikalno zlom činu, koji „nije smeo da se dogodi“ među nama ljudima. Pritom se vidi i čuje da se bori sa suzama. 

„Novi talas antisemitizma"

Merc govori o „novom talasu antisemitizma: u starom i novom ruhu; otvorenom i slabo prikrivenom; koji se manifestuje kako rečima tako i delima; na društvenim mrežama, univerzitetima, u javnom prostoru.

„U politici i društvu predugo smo zatvarali oči pred činjenicom da je deo ljudi, koji su poslednjih decenija došli u Nemačku, socijalizovan u zemljama porekla u kojima je antisemitizam gotovo državna doktrina,  i u kojima se mržnja prema Izraelu prenosi deci."

Merc je nedavno kritikovan nakon što je zauzeo distancu prema vladi izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i odlučio da delimično obustavi izvoz oružja u Izrael. Kritike su dolazile iz Izraela, ali i iz Nemačke: iz njegove stranke, od pojedinih predstavnika jevrejske zajednice i iz medija.

U intervjuu za DW, na pitanje - da li treba više razlikovati između vlade Netanjahua, države Izrael i Jevreja u Nemačkoj, predsednik Centranog saveta Jevreja u Nemačkoj je odgovorio: „Tačno tako. I potpuno je pogrešno izjednačavati postupke jedne vlade u Izraelu sa Jevrejima širom sveta."