Cena nafte pada i bez Irana | Politika | DW | 30.07.2015
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Politika

Cena nafte pada i bez Irana

Cena nafte na svetskom tržištu pada već godinama. Na cenu neće preterano uticati ni povratak Irana na svetsku scenu. To dobro znaju zemlje vodeći izvoznici nafte (OPEC) koji se u četvrtak sastaju u Moskvi.

Aleksander fon Gersdorf iz Udruženja trgovaca i proizvođača mineralnih ulja Nemačke se priseća: „Pre godinu dana je barel nafte sorte Brent stajao oko 110 evra, danas košta 55. Znači cena se prepolovila.“ Cena teksaške nafte je čak ispod 50 dolara. I to pre nego što je i jedna dodatna kap iranske nafte došla na tržište.

Doduše, proći će još neko vreme dok Iran ne bude u stanju da ponovo eksploatiše i izvozi veće količine. Privremeno zatvorene bušotine, rafinerije i naftovodi moraju se ponovo osposobiti za rad. Stručnjaci veruju da će Iran do sredine sledeće godine biti u stanju da proizvede pola miliona barela nafte dnevno. Poređenja radi, vodeći izvoznici nafte, zemlje članice OPEC (arapske, afričke zemlje, Ekvador i Venecuela), dnevno proizvode više od 30 miliona barela.

Razloge za trenutno niske cene nafte stručnjaci vide drugde. „SAD crpe rekordne količine nafte a istovremeno je potražnja u Kini u opadanju zbog stagnacije privrede“, kaže Fon Gersdorf. Samo prošle godine SAD su povećale eksploataciju za 16 odsto. Time je Amerika nakon Saudijske Arabije i Rusije na trećem mestu po količini proizvodnje. To povećanje eksploatacije ide na konto povećane upotrebe spornog frakinga.

Niskim cenama protiv frakinga

S druge strane potražnja pada ne samo u Kini nego i u ostalim rastućim ekonomskim silama poput Rusije i Brazila. Ranije je već dolazilo do ovakvih situacija. OPEC je tada svoje članice prisiljavao da crpe manje te je time veštački održavana visoka cena nafte. Sada je uticaj OPEC pao jer ta grupa zemalja eksploatiše tek 40 odsto svetske proizvodnje nafte.

USA Fracking Vorteile für die Industrie Chemiefabrik in Geismar Louisiana

SAD i dalje forsiraju fraking, bez obzira na finansijske gubitke

Promenjena je i taktika: OPEC svoje članice više ne tera na smanjenje proizvodnje jer velikim količinama i niskim cenama nafte želi da eliminiše druge ponuđače s tržišta. Posebno su na nišan uzete SAD, kao krivac za dampingovanu cenu nafte. Zato pre svega Saudijska Arabija ne smanjuje eksploataciju nadajući se da skuplja nafta dobijena frakingom u SAD i Kanadi više neće imati izgleda na svetskom tržištu.

Dugoročno će potražnja rasti

Slabiju potražnju za naftom izaziva još nešto: Recimo privredni rast u Nemačkoj nije pratio i porast potrošnje goriva. Jer pogotovo u toj zemlji, kako napominje Fon Gersdorf, u saobraćaju su automobili sa sve efikasnijim motorima koji troše manje goriva. Istina, takav efekat se može primetiti tek u malom broju zemalja. Globalno i dugoročno će potrošnja nafte rasti za 35 do 50 odsto u sledeće dve decenije.

Ni očekivano povećanje potrošnje ne bi trebalo da utiče na cenu. Naime poslednjih godina su se povećanjem proizvodnje povećale i naftne rezerve. „Zalihe su nekim čudom, uprkos rekordnoj potrošnji od 90 miliona barela dnevno, sve veće i veće“, kaže Fon Gersdorf. Ova činjenica se može pripisati novim konvencionalnim nalazištima u Atlantiku ispred afričke i južnoameričke obale kao i sve većoj primeni frakinga.

Reklama