Bum se nastavlja, ali - dokle?
30. septembar 2017.
Pogled unazad u 2007: nemačka privreda već tri godine beleži rast, kako su to stručnjaci za ekonomiju utvrdili u svojoj ekspertizi. Iako su tada „najnovije turbulencije na finansijskim tržištima" mogle da uguše konjunkturu, nemačka privreda nije bila labilna tao da se rast nastavio, a nisu se videle napetosti koje bi mogle da znače pad ili čak recesiju. Problem je u tome što su pukotine koje su se tada već videle u finansijskom svetu bile pogrešno procenjene.
Ostatak istorije je poznat. Godinu dana kasnije, bankrot banke Leman braders doveo je gotovo do kolapsa finansijskog sistema. A 2009, pad rasta nemačke privrede je iznosio još nikad neviđenih pet odsto.
Na rizike se zaboravlja
Ovaj kratak izlet u noviju istoriju trebalo bi da pokaže koliko je tanak led po kojem se krežu istraživači sa svojim ekspertizama. Rast, rast, rast: tako bi moao da se sažme sadržaj najnovijeg dokumenta. Nemačka privreda je „nezaustavljiva", piše u udarnim vestima. Rizici? Problem bi u najgorem slučaju mogao biti nedostatak kvalifikovanih radnika. Inače – nova vlada Nemačke može slobodno da pusti da stvari idu svojim tokom.
Ova ekspertiza muti pogled na ogroman broj problema koji su tokom osam godina velike koalicije jednostavno zapušteni. I zaboravlja na rizike koji vrebaju u svetskoj privredi.
Počnimo u Nemačkoj. Kruto insistiranje Volfganga Šojblea na poravnatom budžetu dovelo je do gigantskog zastoja investicija. Auto-putevi, mostovi, železnička mreža: sve se kruni i osipa. Kada je reč o famoznoj digitalizaciji, Nemačka je u najboljem slučaju negde na sredini tabele. Situacija sa obrazovanjem nije ništa bolja. Premalo je zaista vrhunski obučenih nastavnika, premalo je univerziteta koji zaista mogu da se nose sa velikim svetskim univerzitetima.
Problemi u Aziji
I svetska privreda je puna rizika. U studiji osiguravajućeg društva Alijanc, objavljenoj u sredu, može se pročitati da je novčano bogatstvo čovečanstva naraslo na 170 biliona evra. Tu nema iznenađenja – za to se pobrinula inflacija. Svi znaju da je to bogatstvo neravnomerno raspodeljeno. Mnogo zanimljivija brojka, koja u izvešetaju uopšte nije upadljiva, iznosi 40 biliona evra. Toliko je, naime, veliki dug privatnih domaćinstava. To je rast od pet procenata u odnosu na godinu ranije. To znači da je svetski dug prvi put posle finansijske krize veći od svetskog bruto-društvenog proizvoda.
Dugovi se stvaraju svuda, ali ono što daje povoda za zabrinutost jesu neke azijske zemlje koje su se u ovoj fazi niskih kamata abnormalno zadužile. U Kini pod teretom dugova sopću pre svega državna preduzeća. Tome treba dodati veliki balon na tržištu nekretnina i ogroman broj vlasnika akcija koji su te akcije kupili uz pomoć povoljnih kredita. To je vrlo nezdrav koktel. Ako ti baloni puknu, talasi eksplozije će jamačno stići do Nemačke.
Na posao!
Protiv balona u Kini ni budući koalicionari u Berlinu ne mogu učiniti mnogo toga. Ali, oni moraju da ispune svoja predizborna obećanja. Samo ne CDU sa svojim „nastavimo po starom". Već treba raditi ono što traže Zeleni i Liberali: povećati investicije u obrazovanje i digitalizaciju. Preći na druge izvore energije, one koji zaista zaslužuju svoje ime. Pomiriti ekonomiju i ekologiju. To su stvarno veliki zadaci. Ali, samo tako će Nemačka biti osposobljena za budućnost. Treba iskoristiti polet privrede. Inače će i tako lepe brojke iz izveštaja eksperata ostati samo mrtvo slovo na napiru.