Bugarski san o gasnom čvorištu | Evropa | DW | 01.08.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Balkan

Bugarski san o gasnom čvorištu

Kod bugarske Varne bi trebalo da nastane gasno čvorište odakle bi se snabdevale susedne zemlje, uključujući Srbiju. Evropska komisija pozdravlja planove ukoliko ne bude u pitanju puki tranzit ruskog gasa.

Turski tok bi trebalo da poveže ruske zalihe gasa kroz Crno more do Turske, sa kapacitetom od 32 milijarde kubnih metara gasa godišnje. U maju je obznanjeno da će drugi krak gasovoda biti usmeren ka najsiromašnijoj zemlji Evropske unije – Bugarskoj, koja se pokazala kao zgodan posrednik između EU i Rusije u regionalnom poslu sa gasom.

Prema planu, bugarska crnomorska luka Varna će skladištiti i prenositi gas iz Rusije i sa Kaspijskog mora ka susednoj Rumuniji, Grčkoj i Srbiji. Gazprom, takođe, želi da proširi gasovod preko Bugarske sve do austrijskog čvora Baumgarten, što bi od Gazproma zahtevalo povinovanje pravilima EU koja kažu da gasovod mora biti otvoren i za druge isporučioce. Upravo taj problem je sahranio raniji projekat zvani Južni tok.

Logičan izbor

Bugarski deo gasovoda imao bi kapacitet od 15 milijardi kubnih metara i mogao bi početi sa radom krajem 2019. godine, po ceni izgradnje od 1,4 milijarde evra.

„Uključivanje Bugarske u zajednički rusko-turski projekat možda deluje iznenađujuće nakon fijaska sa projektom Južni tok, ali kada se uzme u obzir geopolitički položaj Bugarske možda ipak nije iznenađujuće“, kaže Jan Muš, politikolog i poznavalac Balkana sa poljskog Katoličkog univerziteeta u Lubinu.

„Da bi gasovod stigao do centralne Evrope logičan izbor je Bugarska, kako bi se izbegla politički i geografski problematična Makedonija. Takođe, Sofija je mnogo pragmatičnija u svom pristupu Rusiji nego Poljska ili Rumunija“, objašnjava Muš.

Rusija čeka Brisel

Ipak, Moskva je oprezna kako se ne bi ponovilo iskustvo sa napuštenim Južnim tokom, dok joj i Severni tok 2 zadaje glavobolje. U ovom kontekstu, ruski ministar energetike Aleksandar Novak izjavio je da će se Rusija posvetiti projektu jedino uz podršku Brisela.

Signali iz Brisela deluju pozitivno. „Diverzifikovane isporuke gasa ka Bugarskoj i regionu jugoistočne Evrope su od velikog značaja za uspešnu energetsku uniju, s obzirom na to da je energetska sigurnost jedan od njenih pet stubova“, kaže zamenik predsednika Evropske komisije Maroš Šefčovič za DW.

Odobravajući podršku nemačke kancelarke Angele Merkel za kreiranje gasnog čvora u Varni, rekao je: „Evropska komisija u potpunosti podržava ambicije Bugarske da postane centar tranzita gasa, što bi doprinelo raznovrsnom i konkurentnom tržištu.“

Preliminarni rezultati studije izvodljivosti predstavljeni su u Briselu 12. juna, a operater Bulgartransgaz naznačio je da bi projekat trebalo da bude sproveden u dve faze – prvo kroz novu ulaznu tačku iz Turske, a zatim kroz novu ulaznu tačku u blizini Varne na obali Crnog mora, gde će se čvorište i nalaziti.

Šefčovič dodaje da je o tome lično razgovarao sa premijerom Bugarske Bojkom Borisovim. „Naše procene pokazuju da – s obzirom na važnu ulogu gasa u energetskom miksu EU kao rezervnog goriva za obnovljive izvore – potreba EU za gasom ostaje stabilne kroz narednih nekoliko decenija. Stoga, postoji potreba da se sačuva postojeća tranzitna ruta kroz EU, uključujući i Ukrajinu. Bugarski gasni čvor zamišljen je tako da nudi više opcija, a ne da ih ograničava.“

Bulgarien South Stream Pipeline

Od Južnog toka nije bio ništa iako su cevi već bile oblepljene zastavama

Svi su spremni

Evropska banka za obnovu i razvoj, takođe je spremna da podrži plan. „U Bugarskoj moramo videti više konektora za gas i blisku saradnju sa Grčkom kao osnovu za izgradnju gasnog čvorišta“, izjavila je portparolka banke za DW.

Međutim, neki zvaničnici EU izrazili su zabrinutost da bi Sofija mogla odlučiti da šalje gas u Evropu kako bi profitirala od tranzitnih naknada, umesto da dozvoli da se trguje na novom gasnom čvorištu.

„Bugarska još uvek ne ispunjava uslove EU da postane gasno čvorište, ali tačno znaju šta treba da rade“, rekao je Klaus-Diter Borhart, direktor Unutrašnjeg energetskog tržišta pri odeljenju za energetiku Evropske komisije.

„Ako postoji stvarna spremnost da se uspostavi čvorište, a ne samo tačku za prenos ruskog gasa kao što je bio plan u slučaju Južnog toka, onda postoji stvarna mogućnost za njegovu izgradnju. U razgovorima sa bugarskom vladom stekao sam utisak da je ona odlučna da stvori balkansko gasno čvorište. Sve dok je to slučaj, Komisija podržava Bugarsku i pomaže joj“, navodi Borhart za DW.

Šefčovič je upozorio da će svaka nova infrastruktura gasovoda u Bugarskoj biti pod „vrlo, vrlo bliskim” nadzorom kako bi se osiguralo da je u skladu sa pravilima EU. „Ali najvažnije je imati izbor, imati opcije i postati trgovac, a ne samo posrednik.“

I Grčka ima veliku ulogu

Interkonektor između Grčke i Bugarske dug je 182 kilometra i imaće transportni kapacitet od tri milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje, uz mogućnost nadogradnje na pet milijardi.

Iz bugarskog Ministarstva energetike su u martu naveli da je deset kompanija iz zemalja kao što su Turska, Indija, Rusija, Grčka, Nemačka i Bugarska zatražilo da učestvuje na tenderskoj ponudi za izradu cevi za projekat, što je trošak procenjen na 220 miliona evra.

Još jedan izvor diverzifikacije zaliha gasa biće azerbejdžansko skoro završeno gasno polje Šah Deniz II u Kaspijskom moru koje će isporučivati šest milijardi kubnih metara gasa Turskoj i još deset milijardi tržištima u Evropi kroz rutu poznatu kao Južni gasni koridor i sve to do 2019. godine.

U 2016. godini Sofija je napravila dogovor sa vladom Azerbejdžana da jedna milijarda kubnog gasa godišnje, odnosno oko 30 odsto bugarske potrošnje, bude dostavljena Bugarskoj do 2020. godine. Bulgartransgaz ima dugoročni ugovor na 25 godina sa azerbejdžanskom državnom naftnom kompanijom SOCAR.

Uprkos pričama, neki veruju da Bugarska verovatno neće postati centralno gasno čvorište preko noći kao što su to uradile Velika Britanija i Holandija – ukoliko uopšte postane. To bi zahtevalo veliko tržište tečnog gasa, što zauzvrat zahteva visoku potražnju, mnogo različitih izvora snabdevanja, različite učesnike i regulisan pristup trećim stranama svim gasovodima, kaže viši naučni saradnik sa Oksfordskog Instituta za energetske studije Džonatan Stern.

„Bugarska ispunjava ili nekoliko ili nijedan od ovih uslova. U suštini je to malo tržište gasa u kojem dominira ruski gas sa nekim azerbejdžanskim gasom i tečnim gasom iz Grčke“, kaže Stern.

Politikolog Jan Muš zaključuje: „Razumem da je ceo projekat prezentovan od strane bugarske elite kao veliki uspeh, ali istina je da će Moskva i Ankara diktirati uslove, dok će uticaj Sofije na tok dešavanja ostati ograničen.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

DW.COM