Bugarska u režimu stalnih izbora | Evropa | DW | 08.09.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Bugarska u režimu stalnih izbora

Bugarska će novog predsednika izabrati 14. novembra 2021, odlučio je prošle nedelje parlament u Sofiji. To zvuči kao normalan političkih proces, ali nije. Situacija u Bugarskoj je haotična.

Partijsko-političke borbe, neuspela formiranja Vlade i dva puta parlamentarni izbora u jednoj godini… Da podsetimo, u aprilu i julu ove godine bugarski glasači izabrali su novi parlament. Ali nakon oba glasanja, nijedna stranka nije mogla da formira Vladu.

Bugarskom upravlja prelazna Vlada koju je predsednik Rumen Radev formirao od stručnjaka, novajlija u politici i lidera protestnog pokreta od leta 2020.

-pročitajte još: Populisti protiv populista u Bugarskoj

Predsednik Radev u žiži

Predsednik Radev, koji je kao kandidat opozicionih socijalista izabran 2017. i koji je od tada postao neprijatelj dugogodišnjeg, kontroverznog bivšeg premijera Bojka Borisova, ove godine postao je izuzetno značajan.

Slično većini evropskih zemalja, u normalnim okolnostima šef države u Bugarskoj ima ograničena politička ovlašćenja. Njegov značaj raste samo kada postoji vakuum moći – jer tada predsednik postavlja prelaznu vladu i odlučuje o raspuštanju parlamenta, a time i o novim izborima.

Formiranjem prelazne vlade, Radev ne samo da je pametno postavio na funkciju nove političke ličnosti, već je i obezbedio da izađu na videlo korupcija i zloupotreba vlasti pod Borisovim.

„Predsednik Radev je veliki dobitnik talasa protesta i aktuelnog političkog pata“, ocenjuje za DW Parvan Simeonov, direktor instituta za ispitivanje javnog mnjenja Gallup International Balkans. „Po završetku ere Borisova, on je najjača politička figura.“ To se ogleda i u anketama u kojima je predsednik na vrhu liste najpopularnijih bugarskih političara.

Upravo iz tog razloga je zakazivanje predsedničkih izbora, na kojima se Radev za sada smatra favoritom, od najvećeg političkog značaja. To je postalo očigledno samo dan nakon objavljivanja datuma: predsednica Bugarske socijalističke partije (BSP), Kornelija Ninova, sasvim neočekivano je najavila da se odriče mandata za formiranje vlade. Time su neizbežni parlamentarni izbori – treći ove godine.

Vraćanjem mandata ona je jasno uperila prst na predsednika Radeva koji je formiranje Vlade poverilo BSP, kao trećoj najjačoj stranci. Doduše, unapred je bilo jasno da socijalisti ne žele da formiraju Vladu, ali – najavili su da će mandat vratiti tek za dve nedelje kako bi parlamentu omogućili usvajanje preko potrebnog budžeta.

Kornelija Ninova (BSP) neočekivano se odrekla mandata za formiranje vlade

Kornelija Ninova (BSP) neočekivano se odrekla mandata za formiranje vlade

Kraj prelazne vlade

Ovim preokretom, BSP vrši pritisak na predsednika Radeva: on sada ima mogućnost da odmah raspusti parlament i tako naglo okonča rad popularne prelazne vlade.

Alternativa bi bila odlaganje raspuštanja parlamenta. Međutim, to bi povećalo verovatnoću da se parlamentarni i predsednički izbori održe istovremeno, 14. novembra 2021.

Sam Radev se više puta izjasnio protiv tog modela. Prošlog petka (3. septembra) je rekao: „Dvostruki izbori su u suprotnosti sa Ustavom i trenutno nisu na dnevnom redu.“

Bivši premijer Borisov nije propustio da prokomentariše škakljivu političku situaciju: „Ako vam ne ide, zovite me. Ja ću ponovo da vam završim posao.“

Inače, u Sofiji se već nedeljama spekuliše o mogućem formiranju stranke od strane dva ministra prelazne Vlade, Kirila Petkova (ekonomija) i Asena Vasileva (finansije). Privremeni premijer Stefan Janev nedavno je izjavio da bi glasao za takav projekat. Međutim, dvojica ministara su uzdržani, verovatno i zbog toga što je vreme do sledećih parlamentarnih izbora prekratko za stvaranje nove političke strukture.

Bojko Borisov: Ako vam ne ide, zovite me

Bojko Borisov: Ako vam ne ide, zovite me

Stranačka kriza i izolacija

Nema sumnje da je Bugarska u krizi. Politikolog Danijel Smilov kaže za DW da je ovo prvenstveno stranačka kriza. Bugarski partijski sistem uzdrman je zbog masovnih protesta održanih u leto 2020: „Tri nove protestne stranke ušle su u parlament“, podseća Smilov. „Ali već nakon aprilskih izbora, gotovo sve stranke su se izolovale – ili same ili uzajamno.“

Najbolji primer za to bio je neuspešan pokušaj formiranja Vlade populista stranke „Postoji takav jedan narod“: TV-zvezda Slavi Trifonov koji vodi tu stranku, tvrdoglavo je odbijao da formira bilo kakvu koaliciju.

„Nakon izbora u julu očekivalo se da će barem protestne stranke odustati od te izolacije, ali dogodilo se suprotno“, kaže Parvan Simeonov. „Na trećim izborima neće biti alternative koalicijama i kompromisima.“

No, čini se da je tekuća politička kriza navela bugarsko društvo da se preispita. Profesor Georgi Lozanov, stručnjak za medije na Univerzitetu u Sofiji, čak govori o poletu elita:

„Bugarska je došla do prekretnice. Tiho i potajno dogodila se primetna promena – odstupanje od principa partija jednog čoveka“. Lozanov dijagnostikuje simptome umora kod stanovništva u odnosu na političke spasitelje. Umesto toga, raste želja za trezvenom politikom.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu