Bugarska na braniku NATO? | Evropa | DW | 11.04.2014
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages

Evropa

Bugarska na braniku NATO?

Bugarska pokušava da pronađe neku ravnotežu između obaveza prema NATO i tradicionalnih simpatijama za Rusiju. I dok u Crno more uplovljava još jedan američki razarač, u Sofiju stiže prvi čovek NATO…

Kao članica NATO, Bugarska je odgovorna za 354 kilometara dugu istočnu granicu Alijanse. Ta granica na Crnom moru nije ni 500 kilometara udaljena od Krima i direktno se naslanja na oblast koju kontroliše ruska crnomorska flota, kao i rusko vazduhoplovstvo. Obaveza Bugarske jeste da kontroliše ruske vojne aktivnosti na Crnom moru. Međutim u Sofiji je na vlasti vlada u kojoj dominiraju socijalisti bliski Moskvi, koji pokušavaju da nađu pravu ravnotežu u odnosima sa dve strane.

Simpatije prema Rusiji duboko su ukorenjene i u bugarskom društvu. Istorijske i kulturne veze sa Rusijom i naklonjenost toj zemlji u koliziji su sa strahom koji se širi po medijima, da bi Bugarska lako mogla da bude uvučena u vojne obračune na Crnom moru. A za jedan takav obračun zemlja nema kapaciteta. Zato se intenzivira javna diskusija o potencijalnim opasnostima pred kojima bi Bugarska mogla da se nađe.

Russische Truppen an der ukrainischen Grenze 10.4.2014

Na granici sa Ukrajinom je 35.000 ruskih vojnika, tvrde u NATO i to potkrepljuju satelitskim snimcima. Rusija tvrdi da je reč o snimcima iz 2013.

Ruskim Migovima za NATO protiv Rusije?

Na osnovu izveštaja bugarskog Ministarstva odbrane, koji je prenela državna agencija BTA, bugarski ratni brodovi su suviše stari i ne odgovaraju zahtevima modernog doba. General Sabi Sabev, odlazeći vojni predstavnik Bugarske u centralnom NATO štabu u Briselu, otvoreno kritikuje vojnu reformu u Bugarskoj. Zbog smanjenja broja vojnika, kao i finansijskih sredstava, struktura vojske je izmenjena, a oprema zastarela. Bugarska tako nije u stanju sa ispuni svoje obaveze prema NATO na granici, rekao je Sabev agenciji BTA.

Bivši ministar odbrane Bugarske i stručnjak za bezbednost, general u penziji Aniju Angelov, u intervjuu za Dojče vele ukazuje i na nedostatke u vazduhoplovstvu: „Vojna flota bi samo uz ogromne napore mogla da brani vazdušni prostor“, smatra Angelov. Prema njegovoj proceni, ruski borbeni avioni MIG-21, koje poseduje bugarsko vazduhoplovstvo, samo su delimično upotrebljivi.

Strahovi od preletanja

Činjenica da su bugarska flota kao i radarski sistem skoro isključivo ruskog porekla, u slučaju konflikta na Crnom moru mogla bi da ide na ruku Rusima, pribojavaju se bugarski mediji. U više novinskih tekstova spekuliše se da su ruske vojne snage u stanju da kontrolišu radarski sistem NATO u Bugarskoj.

Anders Fogh Rasmussen in Prag 10.04.2014

Uoči posete Bugarskoj, Rasmusen je u Pragu pozvao Rusiju da povuče vojnike sa granice Ukrajine i uključi se u diplomatsko rešavanje krize.

„Od početka godine, izviđački letovi ruskih aviona u crnomorskoj oblasti su sve učestaliji i naši avioni bi morali da se uzdignu da bi mogli da kontrolišu ta preletanja“, objašnjava ministar odbrane Angel Naidenov. Prema njegovim rečima, preletanja ruskih aviona su gotovo svakodnevna. Šta tačno sa sobom nose ruski avioni Iljušin-20 i koje zadatke obavljaju, nije poznato. Mediji pretpostavljaju da avioni osmatraju bugarske radarske sisteme.

„Nema opasnosti za NATO-članicu

Uprkos svim crnim scenarijima i strahovanjima u javnosti, bivši ministar odbrane Todor Tagarev ne misli da postoji akutna opasnost za Bugarsku. Prema njegovom mišljenju, malo je verovatno da bi Rusija mogla da napadne zemlju članicu NATO: „U slučaju da se to desi, automatski bi usledio zajednički odgovor svih članica NATO, što definiše član pet NATO-ugovora“, objašnjava Tagarev.

U Bugarsku danas (11.4.) stiže odlazeći generalni sekretara Alijanse Anders Fog Rasmusen. Bugarski ministar odbrane Angel Naidenov tu posetu je ocenio kao „važan signal u kontekstu rusko-ukrajinske krize, bezbednosne situacije na Crnom moru, kao i istočne granice NATO“. Njegov prethodnik Aniju Angelov smatra da bi tu posetu Bugarska morala da iskoristi. „Jedino što bi u trenutnoj situaciji morali da uradimo, jeste da na osnovu člana četiri NATO-ugovora, zatražimo konsultacije sa vrhom Alijanse, koji bi trebalo informisati da nismo u potpunosti u stanju da sa svojim borbenim avionima kontrolišemo letove ruskih vojnih aviona preko Crnog mora. Dakle, od NATO nam je potrebna dodatna pomoć.“

NATO demonstrira prisustvo

Angelov je jedan od onih koji smatraju da realna opasnost za Bugarsku postoji. Od nadležnih organa u zemlji on zahteva hitne mere za povećanje bezbednosti Bugarske. „Nacionalnom štabu za bezbednost moralo bi da bude jasno da je opasnost velika. Ukoliko Bugarska zaista želi da ispuni svoje obaveze prema NATO, sada bi trebalo učiniti sve što je moguće, jer situacija nije nimalo bezazlena.“ Bivši političar priželjkuje više odlučnosti od strane Evropske unije i NATO prema Rusiji, jer, kako kaže, „u Moskvi sve odluke donosi jedan čovek. Ukoliko posle aneksije Krima odluči da ode korak dalje, u Rusiji niko neće moći da ga zaustavi“, kaže general u rezervi.

SAD i NATO već pojačavaju prisustvo u crnomorskom regionu. U međuvremenu, Vašington je poslao još jedan ratni brod u Crno more. Reč je o razaraču „USS Donald Kuk“, saopšteno je u Vašingtonu. Time američka vojska, nakon ruske aneksije Krima, želi da pošalje signal podrške istočnoevropskoj članici NATO. Prošlog meseca Vašington je već u Crnom moru privremeno stacionirao razarač „USS Trukstun“. Istovremeno, SAD šalju i borbene avione F-16 u Rumuniju, za vojnu vežbu NATO u crnomorskoj oblasti, koja u planu tokom ovog meseca. Od pre nekoliko nedelja, iznad Rumunije i Poljske krstare i NATO avion-radari tipa „Avaks“.

Autor: A. Andrejev / G. Papkočev / B. Rabrenović
Odgovorni urednik: I. Đerković

Reklama