Bugarska između očekivanja i realnosti
30. maj 2013.
Formiranje vlade u Bugarskoj bio je „težak porođaj“. Prevremeni izbori održani 12. maja nisu doneli jasne odnose snaga. Bugarski parlament u sredu (29.5.) je izabrao kabinet premijera Plamena Orešarskog (fotografija gore), u kojem dominiraju socijalisti. Socijalistička BSP i Stranka turske manjine DPS, u parlamentu zajedno imaju 120 mesta, dakle tačno polovinu poslanika. Za formiranje vlade bio im je potreban najmanje još jedan glas i njega su dobili od ultranacionalističke stranke Ataka. Konzervativci stranke GERB, koji su donedavno samostalno vladali, osvojili su najveći broj poslaničkih mesta, ali ipak nedovoljno za formiranje vlade, a koalicionog partnera nisu pronašli.
Prve poruke nove socijalističke vlade jasno su okrenute u pravcu Evrope. Nova vlada, nakon političkih nemira prethodne zime, želi političku stabilnost i nastavak strogih mera štednje. Premijer Plamen Orešarski, proveren finansijski stručnjak i njegov blizak saradnik, ministar finansija Petar Čobanov, predstavljaju garante finansijske stabilnosti, koja je Bugarsku po pitanju državnog zaduženja napravila uzornim đakom Evropske unije.
Poruka Evropi
Nova vlada posebnu važnost pridaje reformi sudstva i transparentnom ophođenju prema novčanim sredstvima EU. Jasan signal je promena državnog tužioca, smatra politički analitičar Daniel Smilov: „To što je bivša predsednica predstavništva EU u Sofiji Zinaida Zlatanova izabrana za zamenicu premijera i ministarku pravde, neka je vrsta obećanja da će Bugarska poštovati obaveze prema EU, kao i da će efikasnije da se služi njenim finansijskim sredstvima.
Zlatanova je vanstranačka pravnica koja će voditi brigu o vladavini prava. Veliki problemi u sudstvu i još uvek naveliko prisutna korupcija, naveli su komisiju EU da Bugarsku, kao i Rumuniju i dalje drže pod budnim okom. Sa velikom kritikom se posmatra politički uticaj na državne tužioce i sudije, netransparentna raspodela državnih ugovora i raspodela novca EU.
Istraga afere sa prisluškivanjem, koja je prethodnu vladu snažno potresla, takođe je jedan od prioriteta nove vlade. Državno tužilaštvo je još pre izbora saopštilo da poseduje dovoljno dokaznog materijala o masovnom prisluškivanju opozicionih političara od strane bivšeg ministra unutrašnjih poslova Cvetana Cvetanova iz konzervativne partije GERB. Ukoliko se sumnje dokažu, protiv Cvetanova, kao i bivšeg premijera Bojka Borisaova bi mogle da budu podignute optužnice.
Pojedini poznavaoci prilika upozoravaju na opasnost od osvete prema bivšim vlastodršcima i ne isključuju mogućnost „lova na veštice“. Politikolog Parvan Simeonov upozorava: „Socijalisti će tražiti spisak svih dela kabineta GERB-a. U široj javnosti to bi moglo da se doživi kao revanšizam i gubljenje vremena.“
Zavisni od podrške populista
Nova bugarska vlada oslanja se na problematične odnose snaga. Problemi sa populističkom strankom Ataka su pitanje vremena. Za vreme protesta protiv visokih cena struje početkom godine, ta stranka ekstremne desnice pokazala se kao društveno angažovana i kritična prema globalizaciji. Ali za velike evropske stranke u Briselu i Strazburu stranka Ataka je neprihvatljiva.
To je ujedno i najveća dilema šefa socijalista Sergeja Staniševa, koji je istovremeno i predsednik evropskih socijalista. To je jedan od razloga zašto on lično nije preuzeo formiranje vlade, nadajući se, da će Orešarski dobiti prećutnu podršku Atake. Daniel Smilov ocenjuje da je uloga stranke Ataka dvostruka, jer je ona „parlamentarna i vladajuća stranka i istovremeno izuzetno štetna za parlamentarizam.“
Protivrečni ciljevi
S obzirom na takvu pozadinu, nova bugarska vlada, čiju većinu čine stručnjaci, ne može da računa sa stabilnom većinom u parlamentu. Već samo zbog toga će bugarskoj vladi biti veoma teško. Uz to, predizborna obećanja premijera Orešarskog su delimično protivrečna.
On želi da štedi i da stabilizuje finansije, i istovremeno da suzbije nezaposlenost. Bugarska je najsiromašnija zemlja EU. Zbog rastućih cena struje stanovništvo je masovno protestovalo. Orešarski zato želi da spreči dalji skok cena. Ali, da bi mu to pošlo za rukom, Bugarska vrata će morati da otvori ruskim energetskim interesima. To znači da će morati da oživi ruski projekat - spornu nuklearnu elektranu Belene – bez obzira na mišljenje bugarskog stanovništva i Brisela.
Sociolog Vasil Garnizov smatra da su te protivrečnosti deo nove vlade: „To nije ni koaliciona vlada, ni čisto politička, ona ne stoji levo, već više u sredini, a drži otvorenima mnoge desne političke opcije. „Ona nije pro-ruski orijentisana, već sledi jasan proevropski kurs, pre svega kroz imenovanje bivše predstavnice EU Zinaide Zlatanove za zamenicu premijera i ministarku pravde. „Stoga vlada i nije tako loša, kakva je mogla da bude“, zaključuje Garnizov.
Autori: Aleksandar Andrejev / Boris Rabrenović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković