Budućnost Asada sve neizvesnija

Podaci o broju mrtvih su različiti. Zvanični sirijski izvori navode da je ubijeno 130 ratnika terorističke organizacije „Islamska država“. Privatna organizacija sa sedištem u Londonu „Sirijska opservatorija za ljudska prava“, izvestila je da je ubijeno 30 terorista. Oba izvora slažu se u oceni da je antički grad Palmira, koji se nalazi u centralno-azijskoj pustinji i koji je ujedno i svojevrsni kulturno-istorijski centar Sirije, za sada odbranjen i da je pokušaj džihadista da ga zauzmu – propao. Spomenici kulture su, čini se, sigurni. Svetska baština u tom gradu je, za sada, pošteđena razaranja.

Odbrana od terorista je za Asadov režim ne samo strateška već i informativna pobeda. Režim sada može da se predstavi kao borac protiv džihadističkog terora, koji već cele četiri godine potresa ne samo delove te zemlje, već i čitav region.

Teheran do sada čuvao leđa Asadu

Ipak, veliko je pitanje da li taj uspeh može da bdue od dugoročne koristi Asadu. Sve je više indicija da je njegov režim na izdisaju. Nedavno je, naime, iranski ministar spoljnih poslova Džavad Zarif u intervjuu za „Špigel“ izjavio da je podrška Teherana bila odlučujuća za održavanje Asada na vlasti. „Podržavamo legitimnu sirijsku vladu“, rekao je Zarif. „Da to nismo uradili, sada bi 'Islamska država' gospodarila u Damasku.“

Sam Asad je govoru održanom početkom maja u jednoj školi u Damasku izjavio seldeće: „U bitkama je normalno i da napredujete i da se povlačite, da slavite pobede, ali i da trpite poraze. U borbama mnogo toga može da se promeniti, ali jedno ne može – a to je vera u borce i vera u pobjedu.“ Mnogi mediji su tu izjavu protumačili kao znak nedostaka vere u pobedu.

Protivnici napreduju

Na severu zemlje vladine trupe pretrpele su ogromne gubitke. U gradu Džisr al-Šugur u okruženju se nalazi sto do dvesta žena vojnika lojalnih Asadu. Elitne sirijske jedinice do sada bezuspešno pokušavaju da ih oslobode iz obruča.

Istovremeno, Asadovi vojnici na severozapadu zemlje izloženi su borbama sa sekularnim, islamskim trupama, koje podržavaju Saudijska Arabija, Katar i Turska. One su proteklih sedmica zauzele značajne teritorije. Francuski list „Liberasijon“ piše da bi ishod tih borbi mogao da odluči o ratu u Siriji: „Ukoliko te trupe zauzmu provinciju Latakiju, uporište alavita kojima pripada i Asad, to bi zaista moglo da označi i kraj ere 'kasapina iz Damaska'.“

I pravno pod pritiskom

Asad i njegov režim nalaze se i pod pritiskom međunarodnog pravosuđa. „Komisija za međunarodno pravosuđe i polaganje računa“ (CIJA), sastavljena od 30 pravnika, bivših saradnika Međunarodnog suda u Hagu, detaljno je dokumentovala Asadove zločine. Trideset islednika koji su tajno radili u Siriji, u poslednje tri godine prikupili su dokazni materijal i prebacili ga u Evropu.

Iz tih dokumenata proizilazi da je Asadov režim svesno uticao na to da nasilja prema demonstrantima eskalira. Britanski list „Gardijan“ citira ukaz Nacionalnog sirijskog ureda za bezbednost iz avgusta 2011. jedinicama u gradu Dejr-ez-Zoru, kojim se naređuje hapšenje svake osobe koja je organizovala demonstracije protiv Asada. Uz to, u ukazu je navedeno da bi trebalo uhapsiti i sve one osobe koje „komuniciraju sa inostranstvom i blate ugled Sirije u stranim medijima i organizacijama“. Takođe, detaljno su dokumentovane i metode mučenja koje je koristio režim.

Prema proceni predsedavajućeg toj Komisiji, kanadskog pravnika Vilijama Vajleja, prikupljeno je dovoljno dokaza za podizanje optužnice protiv Asada pred Međunaronim sudom. Metode koje je koristio režim, očuvale su ga doduše na vlasti, ali su i bitno doprinele tome da se mnogi Sirijci okrenu protiv režima. „Posledica toga bila je da se i oni Sirijci koji se nisu slagali sa ciljevima pobunjenika, kasnije priključe ustanicima“, citirao je list „Al-Monitor“, koji je 2011. pružao podršku studentskim revoltima u Alepu. Asad se još uvek drži na vlasti. Neizvesno je, međutim, koliko još dugo.