Buš među albanskim, Putin među evropskim prijateljima

Teme nemačke dnevne štampe danas su odnosi Vašingtona i Moskve posle samita G8, zatim veliki evangelistički ekumenski crkveni sabor koji je završen u Kelnu, pa rezultati izbora u Francuskoj i Belgiji, a naravno i pobede Rafaela Nadala i Žistin Enan u Rolan Garosu. Glavna unutrašnjepolitička tema je napad šefa Socijaldemokratske stranke Kurta Beka na hrišćansko-demokratske partnere iz vladajuće velike koalicije kao na neoliberalnu i ne-socijalnu stranku. No, za danas izdvajamo sledeće:

Poseta Džordža Buša Albaniji tamo važi za istorijski događaj – svi pogledi su uprti u Kosovo, piše u podnaslovu teksta «Slava patronu» dopisnika lista «Frankfurter algemajne cajtung» iz Beograda. Evo kako počinje: «Amerikanci nigde u Evropi niu omiljeniji nego u Albaniji. ... Pod vođstvom Bila Klintona srpska država je u leto 1999 isterana sa Kosova. ... To što je Vašington pre osam godina dao odlučujući doprinos nastajanju druge albanske države i što sada prednjači u zalaganju za nezavisnost Kosova, Albanci primaju sa zahvalnošću». Autor teksta dalje podseća na to da je, prema medijskim izveštajima iz Prištine, tokom vikenda, više hiljada kosovskih Albanaca otišlo u Tiranu da slavi američkog predsednika. Zato i reči albanskog ministra odbrane Mejdiua da je Bušova poseta «jedan od najvećih događaja u istoriji Albanije i Albanaca» i tumači kao formulaciju u koju su namerno uključeni i susedi sa Kosova.

List «Zidojče cajtung» donosi zanimljiv članak povodom princa Herija koji i dalje traži ratište na kome bi mogao da se dokaže, pa posle neuspeha sa željama da ode u Irak sada želi odlazak u Avganistan. Ali još zanimljiviji je tekst koji je na strani dva ovog lista objavio Robert Amsterdam, londonski advokat u Rusiji utamničenog naftnog magnata Mihaela Hodorkovskog. «Razgovarajte sa pravom Rusijom!» - uzvikuje on u naslovu teksta o tome kako zapad, a pre svega Nemačka, doprinosi jačanju autokratskih struktura u Rusiji time što se sve manje rukovodi demokratskim principima a sve više čistim interesima, makar rusko društvo zbog toga i propalo u diktaturi. «Za pomoć nemačkih provrednih vođa nedelima Kremlja nema izvinjenja», piše Amsterdam, i dodaje: «Gospoda Šreder, Mangold i Berluskoni, Prodi i Skaroni učestvuju u trvi ka samom dnu ljudskih vrednosti. Gubitnik u toj trci se zna: to je ruski narod».

Danas je izašao i novi broj nedeljnika «Špigel» u kome dva autora stručna za geostrateška pitanja objašnjavaju čitaocima da ima nešto trulo u predlozima ruskog predsednika Putina. Reč je o predlogu upućenom Vašingtonu da SAD i Rusija zajednički koriste radarska postrojenja u Gabali u Azerbejdžanu. «Ova ponuda krije mnoge tehničke probleme. Stručnjaci u Vašingtonu, u NATO i u Briselu ne znaju mnogo o Gabali. Ali, jedno im je odmah upalo u oči: Putin je prećutao za šta se to postrojenje trenutno koristi: za osmatranje američkih raketa koje bi mogle da budu ispaljene sa podmornica u Indijskom okeanu i preko Irana dolete do Rusije. Zbog toga Gabala praktično ne dolazi u obzir, jer namena postrojenja je drugačija, a tehnički standardi toliko različiti da povezivanje sa nekakvim američkim odbrambenim sistemom uopšte ne dolazi u obzir, prenosi «Špigel».