Brutalnost na granici – državna taktika o kojoj se ćuti | Politika | DW | 22.01.2021
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Srbija

Brutalnost na granici – državna taktika o kojoj se ćuti

Srpski zvaničnici nisu komentarisali nalaz Ustavnog suda da su snage reda ilegalno proterivale migrante. Aktivisti kažu da su pušbekovi svakodnevica. DW je pričao i sa jednim od proteranih Avganistanaca.

Ko su policajci i, možda, vojnici koji su u februaru 2017. avganistanske porodice sa malom decom ostavili u šumi, u ledenoj noći, i ilegalno ih proterali u Bugarsku? Da li će neko biti pozvan na odgovornost? Da li Tužilaštvo kreće u istragu?

Ta pitanja koja je DW postavio mejlom su, do zaključenja ovog teksta, ostala bez odgovora u ministarstvima unutrašnjih poslova i odbrane, kao i u Državnom tužilaštvu.

Beogradski portal Insajder navodi da je zadatak za tužilaštvo da utvrdi ko je migrante, umesto u azilnu proceduru u Srbiji, istovario na granici.

U četvrtak je DW ekskluzivno objavio da je Ustavni sud u Beogradu potvrdio ilegalnu deportaciju, takozvani pušbek, u slučaju 17 avganistanskih izbeglica. O takvoj praksi se do sada nagađalo, ali ovo je prvi put da postoji sudska potvrda. Uprkos tome, reakcija zvaničnika nije bilo.

„Ova presuda je dodatni dokaz da smo bili u pravu“, kaže Gordan Paunović, direktor Info Parka, organizacije koja brine o pravima migranata u Srbiji.

Pušbek kao državni rezon

Paunović je upalio alarme u decembru 2016. kada je na Staroj planini ostavljena sedmočlana porodica sa kojom je bio u kontaktu. Sudskog epiloga nije bilo, iako je bilo dokaza da su pripadnici srpskih snaga bezbednosti tu porodicu izvukli iz autobusa kojim je išla u izbeglički centar u Bosilegradu.

Gordan Paunović: Ova presuda je dodatni dokaz da smo bili u pravu

Gordan Paunović: Ova presuda je dodatni dokaz da smo bili u pravu

To je razbudilo javnost. Ali, i posle toga su zvaničnici ponavljali da se Srbija najhumanije ponaša prema izbeglicama na Balkanskoj ruti.

„Srbija je imala procep između javne politike i tajne prakse, to jest proterivanja. Tada smo raskrinkali tu tajnu praksu koju su svi negirali u vlasti, policiji i vojsci. Nazivali su to izmišljotinama nevladinog sektora“, kaže Paunović za DW.

On misli da su brutalne deportacije i danas neka vrsta državnog rezona – da se hiljadama migranata pokaže da im u Srbiji nije garantovana zaštita, i da bolje zaobiđu tu zemlju.

„Tada je već bio zacrtan trend ograda i žica. Hrvati su počeli sa agresivnim pušbekovima i nasiljem, Mađari su bili na vrhuncu nasilne odbrane granica“, dodaje Paunović. „To nije izmišljeno u Srbiji, to je talas državnih politika okolnih zemalja koji se preliva. Srećom, u Srbiji nikad nije poprimilo te razmere.“

Prava izbeglica su suspendovana „od Turske do Beča“, rekao je u gostovanjima na Al Džaziri i Novoj S u četvrtak Nikola Kovačević, pravni zastupnik Avganistanaca pred Ustavnim sudom. On je ponovio da presuda ima veliki značaj jer policije na Balkanu svakodnevno bespravno proteruju ljude.

U izjavi za DW, Kovačević najavljuje da će pravdu potražiti i pred Evropskim sudom u Strazburu. Nezadovoljan je visinom odštete koju je Ustavni sud odredio na hiljadu evra po osobi, dok je Kovačević tražio da bude po 360.000 dinara.

Takođe, tražiće da se utvrdi da je zatvaranje ljudi u podrumsku ćeliju granične policije u Gradini bilo nečovečno ponašanje – Ustavni sud je našao da se takvo pritvaranje moglo tolerisati, jer nije trajalo dugo, i jer su u pitanju vanredne okolnosti izbegličke krize.

Ćelija u podrumu policijske stanice Gradina (tajni snimak koji su načinili migranti)

Ćelija u podrumu policijske stanice Gradina (tajni snimak koji su načinili migranti)

Promenio se odnos prema izbeglicama

Uprkos interesovanju regionalnih medija za priču koju je objavio DW, komentari čitalaca bili su velikim delom negativni. Od onih „ako vam je žao, uzmite ih u Nemačku“, sve do čestitki policiji na brutalnosti i predloga da migrante ne proteruje, nego „polije benzinom“ i zapali.

„Većina negativnih komentara su posledica lažnih vesti, a mi polako gubimo bitku sa tim“, kaže Gordan Paunović. On podseća da se 2015. i 2016. Srbija mogla pohvaliti boljim odnosom prema izbeglicama, da se javnost za njih interesovala i pokazivala solidarnost.

„Ne radi se o tome da se empatija potrošila, nego se promenio diskurs u Srbiji. Za običan svet ovo traje predugo, sreću ljude koje ne bi hteli da sretnu, neki se osećaju ugroženo. Ne kažem da postoje stvarni razlozi za te sentimente, ali osećaji su rezultat jačanja rigidnih pogleda na one koji su drugačiji. To važi i za manjine“, dodaje Paunović.

Hamid A. je jedan od sedamnaestoro Avganistanaca koji su dobili za pravo pred Ustavnim sudom u Srbiji. U telefonskom razgovoru za DW priča da se, posle drugog ulaska u Srbiju, dugo zadržao u BiH, a onda preko Hrvatske, Slovenije, Italije i Švajcarske stigao do Nemačke, tačnije do prihvatnog centra u Koblencu – tek prošle godine. To bi značilo da je četiri godine bio na putu iz domovine, uglavnom bez para i u očajnim uslovima.

„Sećam se da je bilo strašno hladno i da nismo imali vode“, kaže o noći kad su ih srpski policajci ostavili u šumi i oterali u Bugarsku. Na lošem engleskom dodaje da mu Balkan ipak ostaje u lepom sećanju. „Serbia, very good people! Bosnia, very good people!“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama