Brojne sporne teme na samitu EU

Samit predsednika država ili vlada Evropske unije trebalo bi da počne međunarodnim temama. Razgovaraće se s generalnim sekretarom Ujedinjenih nacija Antoniom Guterešom, a virtualno će se sastanku priključiti i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski. Jer, jedna od važnih tačaka na dnevnom redu je i nabavka municije.

Magacini članica EU više nisu puni, a Ukrajincima je pre svega hitno potrebna artiljerijska municija. U narednih 12 meseci Unija namerava da Ukrajincima pošalje milion artiljerijskih granata, a iskazana je i želja da sve članice zajednički naručuju municiju, što bi trebalo da podrazumeva da će je onda i nabavljati po povoljnijoj ceni. Međutim, i tu bi moglo da bude natezanja: vojna industrija je po pravilu tesno povezana s nacionalnim vladama.

-pročitajte još: „Rat u Ukrajini se odlučuje municijom“

Od nemačkog kancelara Olafa Šolca se pak očekuje da pruži objašnjenje o ideji da se ipak i posle 2035. mogu registrovati vozila koja nisu električna. To su ranije potvrdile sve članice Unije, pa i Evropski parlament, ali su nakon toga nemački ministar saobraćaja Folker Vising i nemački liberali (FDP) to shvatili kao da će i nakon toga biti moguće registrovati vozila s motorom sa unutrašnjim sagorevanjem ako on koristi tzv. e-gorivo, dakle „ekološki uravnoteženo“ gorivo.

Samo mini-reforma tržišta električnom energijom

Uoči samita užurbano se tražio kompromis, ali mišljenja su po tom pitanju prilično podeljena. Ljutnja je utoliko veća što je Nemačka promenila svoje mišljenje doslovno u poslednjoj sekundi – što baš i nije praksa koja podstiče slogu u EU.

-pročitajte još: Auto samo na struju ili može i e-gorivo?

Pred liderima je i pitanje načelne reforme tržišta električnom energijom. Tu je problem takozvani „Merit Order“, načelo redosleda kojom se uključuju pojedine vrste elektrana, odnosno ukupna kalkulacija cena. Pojednostavljeno rečeno, zbog ogromnog poskupljenja gasa, termoelektrane na gas su nisko na listi kada treba da budu uključene, ali kada se uključe, onda se i cena struje računa prema ceni gasa. To znači da je potrošačima onda odjednom skuplja i ona struja koja je stvorena na povoljniji način.

Mnoge članice EU najradije bi potpuno ukinule to načelo, ali Evropska komisija to ne želi. Umesto toga ona bi da podrži sklapanje dugoročnih ugovora o snabdevanju, a da članicama istovremeno dozvoli veće podsticaje za elektrane koje će povoljnije da proizvode električnu energiju.

Šta je to „čisto“?

Ima tu još pitanja: osim održivih elektrana na vetar ili sunčevu energiju, i atomske centrale su, prema mišljenju EU, postale „čisti“ izvor energije. Zemlje kao što su Portugalija ili Španija zato žele da podstaknu izgradnju nuklearki, a i Francuska želi podršku EU za njene „mini-nuklearke“. Istovremeno, Nemačka, Finska ili Holandija recimo o tome ne žele ni da čuju, jer, kažu, nuklearke jesu „čiste“ i „jeftine“, ali samo dotle dok ne počne da se priča o smeštanju nuklearnog otpada – a da se o mogućnosti havarije i ne govori…

Sve to je usko povezano s ambicijama Evropske unije da razvija sopstvenu ekološki održivu industriju i bitno smanji zavisnost od uvoza, pre svega iz Kine. To je ujedno i svojevrsni odgovor na Zakon o smanjenju inflacije (IRA) američkog predsednika Bajdena kojim Vašington želi da uz pomoć ogromnih subvencija podstakne domaću ekološku industriju. Jer, nije Nemačka jedina koja strahuje da će to ponukati evropske firme da presele proizvodnju na drugu stranu Atlantika.

Evropska unija zato želi da podstiče i proizvodnju vodonika, i razvoj različitih oblika skladištenja ugljen dioksida, a tu je naravno i e-gorivo. Njemu se doduše proriče velika budućnost, ali očigledno je da načelna pitanja o njegovom korišćenju nisu sasvim jasna.

še/aš (ard)

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.