Britanija u strahu od invazije Rumuna i Bugara

Velika Britanija je godinama pokušavala da stvori dobar imidž kako bi privukla posetioce i investitore. To, uostalom, želi svaka zemlja. Teškoća vlade u Londonu je kako da privlači turiste i novac, a da ujedno odbije potencijalne imigrante. Stoga nije nikog iznenadilo kad su mediji prošle sedmice izvestili o planovima vlade da smanje popularnost Velike Britanije u zemljama kao što su Rumunija i Bugarska.

Zvaničnici u britanskom Ministarstvu unutrašnjih poslova su izjavili da im nije jasno otkud izveštaji o navodnoj negativnoj reklamnoj kampanji? Ministar za imigracije Mark Harper je isto tako negativno odgovorio kad su ga na televiziji pitali da li je vlada u Rumuniji i Bugarskoj planirala kampanju u stilu „Nije Britanija baš tako sjajna“.

Ali Ministarstvo unutrašnjih poslova je potvrdilo da se generalna radi na smanjenju broja doseljenika. „Radimo na tome da do sljedećih izbora 2015. smanjimo broj doseljenika, sa nekoliko stotina hiljada na nekoliko desetina hiljada, a nova stroga pravila već imaju učinka, jer je broj doseljenika prošle godine pao za četvrtinu“, kaže za DW jedan zvaničnik Ministarstva.

Strah od zloupotrebe socijalne pomoći

Izveštaji o strahu Britanaca od invazije iz Rumunije i Bugarske odnosno da bi došljaci u Britaniji trošili sredstva socijalne pomoći, već su izazvala diplomatske nesuglasice. Rumunski ministar spoljnih poslova Titus Korleaten izjavio je da je „rumunska vlada ozbiljno zabrinuta zbog britanskog stava o toj planiranoj invaziji“. Rumunski ambasador u Velikoj Britaniji Jon Jinga je u jednom intervjuu poluironično kazao: „Ne brinite, nećemo izvršiti invaziju na vas.“

„Znam da postoji strah da bi se ono što se 2004. dogodilo s Poljacima, Česima i Mađarima moglo ponoviti (2014)“, rekao je Jinga, „ali kad se Poljska pridružila EU, samo su joj tri tržišta rada bila potpuno otvorena. Ali sada, kad se mi (u potpunosti) pridružujemo, otvoreno nam je svih 25 zemalja.“

Iseljavanje nije hobi

Jedan rumunski naučnik koji je želeo da ostane anoniman, a koji je mnogo vremena proveo u Velikoj Britaniji i sad živi u Nemačkoj, kaže: „Iseljavanje nije hobi. A pogotovo ljudi to ne rade iz zadovoljstva. Većina njih odluči da se iseli iz svoje zemlje kada nemaju drugog izbora. A kad nemaju izbora, oni će iseliti bez obzira hoće li EU ukinuti ograničenja za useljavanje ili ne.“

Alina Branda je predaje na katedri za Evropske studije i migracije Univerziteta Kluž-Napoka u Rumuniji. Ona je proučavala migrante u planinama Karpata. Kaže da se migracije odvijaju uglavnom ciklično i da se većina Rumuna na kraju vrati u Rumuniju. Primećuje i da mnogi iseljenici naginju tome da se iseljavaju na ista mesta „gde će im pripadnici iste zajednice pomoći da nađu posao i stan“. Neki penzioneri rade npr. u gradovima po Italiji kako negovatelji starijih osoba, i pri tome mogu zaraditi oko 600-700 evra mesečno, što je tri puta više od prosečne penzije u Rumuniji.

Tržište rada već previše tesno

Od 2001. u Britaniji je broj stranaca koji imaju stalnu dozvolu boravka porastao za 66 posto. To je skoro tri miliona novih doseljenika. Kad se EU poslednji put širila 2004, laburistička vlada je računala da će u Britaniju doći tek nekoliko hiljada Poljaka. Došlo ih je mnogo više. Endrju Grin, predsjednik organizacije Migration Watch UK koja u Britaniji prati doseljenike i izražava zabrinutost „zbog trenutnog obima doseljavanja u Veliku Britaniju“. Njegova organizacija veruje da bi „migracije iz Rumunije i Bugarske sasvim lako moglo dostići prosek od 50.000 ljudi godišnje, što bi za pet godina iznosilo 250.000.“

„Nije dovoljno sakriti se iza procena o budućim doseljenicima iz Rumunije i Bugarske. Vrlo je verovatno da će ovo useljavanje imati značajne posledice po stambeno zbrinjavanje i po javne službe. Dodatno će zaoštriti stvari i na tržištu rada gde se mladi Britanci već suočavaju s jakom konkurencijom.“

Prerano komentarisati

Britanska vlada kaže da radi na pravilima po kojima bi funkcionisala socijalna država. Zvaničnik Ministarstva unutrašnjih poslova je za Dojče vele kazao daje trenutno „prerano komentarisati“ kako bi promene pravila mogle funkcionisati. Ali vlada pažljivo prati sistem socijalne pomoći „da bi osigurala, da ukoliko neko bira kuda bi otišao... želimo biti sigurni da mi nećemo biti najjednostavnija zemlja“.

Autori: Ema Volis / Snježana Kobešćak
Odg. urednik: Nemanja Rujević