Brisel priželjkuje Bajdena | Politika | DW | 27.10.2020
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Analiza

Brisel priželjkuje Bajdena

Mnogi procenjuju da bi, ako Donald Tramp ostane predsednik SAD i naredne četiri godine, to bila najgora noćna mora za veliki broj političara Evropske unije. Ali, ima i onih koji to priželjukuju.

Ako Džo Bajden dobije na izborima u Sjedinjenim Američkim Državama, biće nade za transatlantske odnose, kaže Janis Emanuilidis. „Niko nije naivan da misli kako će se sve vratiti na vreme pre Trampa, ali postoji nada da će se stvari poboljšati“, kaže direktor briselskog trusta mozgova Evropski centar uza politiku.

Ako Demokratama ne pođe za rukom da izbace Trampa iz Bele kuće, briselski analitičar Emanuilidis strahuje da bi veze između SAD i EU mogle dodatno da se pogoršaju. „Vrlo je verovatno da bi Tramp u drugom mandatu izvršio još veći pritisak na EU, nego što je to učinio u prvom. On je Evropu identifikovao kao veće zlo od ostalih aktera u svetu. To je otvoreno i rekao. Doduše, svašta je on govorio u protekle četiri godine.“

-pročitajte još: Zašto Nemačka želi da pobedi Bajden?

Insistirati na saradnji bez obzira s kim

Poslanik nemačkih Zelenih u Evropskom parlamentu zadužen za spoljnu politiku, Rajnhard Bitikofer, ne drži mnogo do Trampovih izjava o geopolitici. „Zbog toga što Tramp govori da je Evropa protivnik, Vašington se ne pominje pozitivno u evropskim debatama.“ Bitikofer, je međutim uveren da u američkoj vladi i Kongresu ima još uvek političara, uključujući i Republikance, koji znaju da im je saradnja sa Evropom neophodna kako bi mogli da se suprotstave Kini, Rusiji i drugima.

Džo Bajden u vreme dok je bio potpredsednik SAD i Donald Tusk u vreme dok je bio Predsednik Savetu EU

Džo Bajden u vreme dok je bio potpredsednik SAD i Donald Tusk u vreme dok je bio Predsednik Savetu EU

Džo Bajden kao predsednik sigurno ne bi uradio sve potpuno drugačije, ali se polazi od toga da bi se on radije oslanjao na podršku starih saveznika, slušao ih i tražio sa njima zajednički jezik: „Bez obzira ko u novembru pobedi, mi moramo da se zalažemo za saradnju. Postoji još uvek nešto manevarskog prostora kada je reč o određenim temama, poput reforme Svetske trgovinske organizacije.“, kaže poslanik Zelenih.

Izgubljeno transatlantsko poverenje

U studiji Evropskog saveta za međunarodne veze iz Brisela koja je objavljena ovog leta, potvrđuje se da su Evropljani izgubili poverenje u svog nekada bliskog saveznika, SAD. Sumornom raspoloženju posebno je doprinelo Trampovo „haotično“ rukovođenje u vreme korona-krize.

-pročitajte još: Koliko verovati izbornim prognozama u SAD?

Istraživači Evropskog saveta smatraju da bi se Džo Bajden, ukoliko pobedi, ponovo okrenuo Evropljanima. Oni očekuju da će u tom slučaju SAD ponovo pristupiti Pariskom sporazumu o klimi i Svetskoj zdravstvenoj organizaciji. Bajdenova vlada bi ponovo ojačala NATO, iako bi i Demokrate, isto kao i Republikanci, nastavili da zahtevaju da Evropljani povećaju izdvajanja iz budžeta za odbranu.

Predsednik Barak Obama i mnogi njegovi prethodnici tražili su isto to. Ako Tramp bude izabran, NATO će „morati toplo da se obuče“, predviđa Džon Bolton, Trampov bivši savetnik za pitanja bezbednosti koji je pao u nemilost. Prema Boltonu, Tramp je čak pretio istupanjem iz NATO, što bi moglo da znači i kraj tog vojnog saveza.

I Bajden ima zahteve

Francuski predsednik Emanuel Makron svojevremeno je izjavio da je NATO doživeo „moždanu smrt“ i založio se da se radi na jačanju „evropskog suvereniteta“. I neki drugi šefovi država ili vlada EU vide traže – na različite načine – da EU pojača svoju geostratešku ulogu, između ostalog i kroz udaljavanje od SAD pod Donaldom Trampom.

Tramp i ostali: samit G7 u Kandi 2018.

Tramp i ostali: samit G7 u Kandi 2018.

Predsednica Evropske komisije Urusula fon der Lajen pre svega se zalaže za povratak reda zasnovanog na pravilima. „Istina je da se hitnije nego ikad mora reformisati multilateralni sistem. Našem globalnom sistemu prikrada se paraliza.“ Velike sile se povlače iz međunarodnih institucija ili ih „uzimaju kao taoce za sopstvene interese“.

-pročitajte još: Trampova taktika funkcioniše

U Briselu se nadaju da bi do „povratka reda“, moglo da dođe uz Džoa Bajdena. Ali, Janis Emanuilidis iz Evropskog centra za politiku upozorava: ni demokratskom predsedniku se neće dopasti blagonaklon stav koji je Evropska unija do sada imala prema Kini. „Izazov bi u tom smislu mogao da bude ako Bajdenova vlada sarađuje kada je reč o globalnim temama, ali da kao protivuslugu zatraži stroži odnos prema Kini.“ Takođe, i sa Bajdenom na čelu, SAD bi mogle da zatraže da se zemlje bezuslovno pridruže sankcijama protiv kineskog tehnološkog koncerna Huavej, ili da se reaguje na vojne provokacije u Južnokineskom moru.

EU ujedinjuje ključno pitanje trgovine

Evropljani žele da, nakon izbora, pod hitno razgovaraju o trgovinskim vezama, bez obzira na to ko je predsednik SAD. Još uvek nad Atlantikom vise Trampove pretnje o ogromnim povećanjima carina na automobile i drugu robu. On je istina u julu 2018. s tadašnjim šefom Evropske komisije Žan-Klodom Junkerom postigao dogovor o nekoj vrsti „prekida vatre“, ali sam konflikt još uvek nije rešen. Tada je Donald Tramp iznenađujuće pohvalio EU kao „najboljeg trgovinskog partnera SAD“.

Pogledajte video 02:50

Trampovi simpatizeri u Poljskoj

Ali, ta tema nije igrala nikakvu ulogu u izbornoj kampanji – ni kod Bajdena, ni kod Trampa. Novi komesar za trgovinu EU, Valdis Dombrovksis reaguje diplomatski: „U ovim vremenima moraju da se neguju prijateljstva i da se drži do saveznika koji su zaista važni. Postoje neki konstantni konflikti između EU i SAD. Njih bi, prema mom mišljenju, trebalo što pre rešiti.“

S predsednikom kao što je Džo Bajden, koji liberalno razmišlja i nije toliko borben, mnogi evropski lideri i lično bi se bolje slagali. Upravo između Angele Merkel i Donalda Trampa „nema ni trunke hemije“, smatra Emanuilidis. Doduše, Poljska i druge istočnoevropske države, posebno „one s populističkim vladama“, bolje se razumeju s Donaldom Trampom.

Ali, EU će na kraju sigurno da se udruži kako bi zastupala sopstvene interese u odnosu na SAD, bez obzira ko bude sedeo u Ovalnoj sobi, smatra Emanuilidis. „Iako je bilo onih koji su pokušavali da neguju bolje odnose sa Trampovom administracijom, kada se radi o zaista ključnim pitanjima, onda 27 država-članica nastupaju jedinstveno. Barem je tako bilo do sada.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android

Reklama