Bregzit: Poslednji čin
15. januar 2019.
O čemu se glasa?
Poslanici u britanskom parlamentu debatuju, a zatim i glasaju o tome da li će podržati Sporazum o izlasku iz EU – pravno-obavezujućem tekstu kojim se utvrđuju uslovi za napuštanje Evropske nije. Od poslanika će posebno biti zatraženo da glasaju i o dokumentu/deklaraciji koja detaljno opisuje odnos Velike Britanije sa EU nakon Bregzita.
Britanskoj premijerki Terezi Mej potrebno je 318 glasova, ali ona nema apsolutnu većinu od 650 poslanika. Jastrebovi iz njene Konzervativne stranke najavili su da će glasati protiv njenog plana.
Severnoirska partija Demokratska unionistička partija (DUP), koja podržava vladu Tereze Mej, takođe se protivi dogovoru u sadašnjoj formi, zbog toga što je u njega uključen i zaštitni mehanizam poznat pod pojmom „Bekstop“. Ta odredba podrazumeva otvorenu granicu između Severne Irske i Republike Irske. Nakon Bregzita, Severna Irska, kao britanska teritorija, neće više biti u sastavu Evropske unije, a Republika Irska ostaje članica EU. I DUP i jastrebovi iz redova Torijevaca Tereze Mej strahuju da bi zaštitni mehanizam „Bekstop“ vezao Ujedinjeno Kraljevstvo za Evropsku uniju na neodređeno vreme.
Kako je tekla debata?
Petodnevna debata počela je 9. januara. Ona se okončava dana, 15. januara, a zatim počinje serija glasanja. Najpre će se odobriti ili odbaciti amandmani na vladin prijedlog sporazuma o Bregzitu, a zatim će se glasati o predlogu u celini.
Kabinet Tereze Mej već je pretrpeo dva poraza: poslanici su odobrili amandman kojim se smanjuju ovlašćenja vlade po pitanju povećanja poreza i zabranjuju mere potrošnje kojima bi se neutralisale posledice u slučaju nepostizanja dogovora oko Bregzita bez odobrenja parlamenta.
Drugi poraz jeste to što su poslanici podržali amandman koji se odnosi na vreme kada bi Tereza Mej trebalo da podnese „Plan B“ za Bregzit u slučaju neizglasavanja „Plana A“. Pod normalnim okolnostima, vlada bi imala 21 dan da iznađe alternativu. Tereza Mej međutim, za tako nešto sada ima rok od samo tri dana.
Kako izgleda samo glasanje?
Prema protokolu, predsednik parlamenta Džon Berkov će najpre zatražiti od onih koji su za predlog da viču „Da!“, a oni koji su protiv „Ne!“. Ako on ne bude bio u stanju da proceni da li je rezultat jasan, pozvaće na „podelu strana“ i najaviti „raščišćavanje tabora“.
Tokom podele, poslanici se dele na tabor „Aye!“, dakle na one koji su za izglasavanje plana o Bregzitu i na tabor „No!“, onih koji su protiv. Dok prolaze kroz salu, službenici beleže njihova imena koja zatim sabiraju četvorica drugih službenika parlamenta. Službenici se zatim poređaju ispred govornice predsednika parlamenta, a jedan od njih čita rezultat. Zapisani rezultat se zatim prosleđuje predsedniku koji ponovo čita brojke i objavljuje konačan rezultat. Čitav tak proces traje oko 15 minuta.
Šta će se dogoditi ako Tereza Mej izgubi?
Zakon predviđa da vlada ima 21 dan da saopšti kako namerava da nastavi proces. Kao što je već navedeno, taj period je sada ograničen na tri dana. Premijerka Mej je ranije izjavila da će, ako nacrt sporazuma bude odbačen, Velika Britanija 29. marta napustiti Evropsku uniju bez dogovora.
Za nju lično, to bi moglo da znači i kraj mandata na funkciji premijerke. Imajući u vidu da je tokom glasanja o poverenju u decembru 2018, od 317 poslanika njene Konzervativne stranke, 117 glasalo protiv Tereze Mej, eventualni poraz povećao bi pritisak da ona podnese ostavku.
Šta je sa opozicijom?
Džeremi Korbin, lider Laburističke (Radničke) partije, najavio je da će njegova stranka glasati protiv sporazuma i založio se za raspisivanje opštih izbora ukoliko se vladin sporazum ne izglasa, a Mejova bude prisiljena da odstupi sa funkcije predsednice britanske vlade.
Ako dođe do raspisivanja opštih izbora i ako laburisti iz svega toga izađu kao pobednici, Korbin je najavio da će sa Evropskom unijom ponovno pregovarati o uslovima Bregzita. On nije odbacio ni mogućnost raspisivanja drugog referenduma, za šta se zalažu mnogi u njegovoj Laburističkoj partiji – ali samo ako ne bi bilo novih izbora.
Može li doći do ustavne krize?
Neki posmatrači ukazuju da se završni čin drame oko Bregzita nije jaz između Velike Britanije i EU, već ogorčena borba za moć između britanske vlade i parlamenta. To bi moglo da bude uvod u ustavnu krizu, jer niko ne zna kako će se stvari dalje odvijati.
Trenutno ne postoji većina ni za jednu od ponuđenih opcija: ni za dogovor o „tvrdom“ Bregzitu (koji bi nametnuo trgovinske barijere, potencijalno doveo do blokade u lukama i do nedostatka robe), ni za „mekani“ Bregzita koji bi Veliku Britaniju približio Evropskoj uniji, niti za neki eventualno novi, drugi referendum.