Brazil tone u mrak | Politika | DW | 29.10.2018
  1. Inhalt
  2. Navigation
  3. Weitere Inhalte
  4. Metanavigation
  5. Suche
  6. Choose from 30 Languages
Reklama

Lični stav

Brazil tone u mrak

Pobeda Žaira Bolsonara na predsedničkim izborima znači da se Brazil nalazi pred povratkom u jedno od najmračnijih poglavlja u svojoj istoriji. Sada demokratiju valja braniti rukama i nogama.

Desilo se ono što je bilo nezamislivo. Desnoradikalni i ultrakonzervativni kandidat Žair Bolsonaro izabran je za predsednika Brazila. Posle pet godina političke i ekonomske krize, korupcionaških skandala i toksične političke klime, 57 miliona Brazilaca je dalo svoj glas bivšem padobrancu kako bi uvelo promenu - po svaku cenu.

Enormno odbacivanje radničke partije PT, koja je zemljom vladala od 2003. do 2016, uz neutemeljene strahove od komunističke pretnje, omogućili su Bolsonaru ubedljivu pobedu. Bila je to nepogrešiva formula koja je još 30-ih i 60-ih godina u Brazilu dovela na vlast dve diktature. Tome treba dodati i dezinformaciju koju je prouzrokovao ogroman talas lažnih vesti.

Milioni ljudi slave poraz kandidata PT Fernanda Hadada, i time i indirektan poraz bivšeg predsednika Lule da Silve, koji je od pre šest meseci u zatvoru pod optužbama za korupciju i pranje novca. njemu je bilo zabranjeno da se kandiduje za predsednika.

Sada je nemoguće predvideti šta će Bolsonaro kao predsednik učiniti. Jer, za vreme predizborne kampanje, odbijao je da učestvuje debatama i davao je intervjue samo novinarima  koji su mu naklonjeni. Njegov politički program je grubo istesan, delom protivustavan i ponekad i sulud, a počiva na pogešnim pretpostavkama. Dosad je izabrani predsednik širio samo mržnju prema svojim protivnicima i najavljivao da će promeniti "sve te stvari".

Radikalni stavovi

Ono što se o Bolsonaru zna, jeste ono što je pokazao za poslednjih 30 godina kao poslanik u brazilskom parlamentu, a to su glorifikacija vojnog režima i sa njim povezanih mučenja, divljenje diktatorima, prezir prema manjinama i demokratskim vrednostima kao što su sloboda štampe, ljudska prava ili nezavisno pravosuđe.

Bolsonara podržavaju bivši glavni stratezi Donalda Trampa Stiv Benon i Dejvid Djuk, bivši vođa Kju kluks klana. Francuska desničarka Marin Lepen, međutim, smatra da su izjave Bolsonara "neprijatne".

Za vreme predizborne kampanje, Bolsonaro je napadao plemenske narode, Afrobrazilce, LGBT-zajednicu, feministkinje i novinare. Nekoliko dana pred drugi krug izbora, on je čak pretio da će pohapsiti svoje protivnike, da će ih proterati iz zemlje, ili čak ubiti. Obećao je i "dosad neviđenu čistku" i rekao da "čovek poštuje samo ono čega se plaši".

Nakon što su međunarodne organizacije i industrije reagovale ogorčenjem, on je tu i tamo malo ublažio ton. Rekao je da više ne namerava da istupi iz Pariskog ugovora o klimi, da će poštovati rezultate izbora i da neće kršiti zakon.

Ono što se sada nazire jeste autoritarna, militarizovana vlada, koju podržavaju ultrakonzervativne snage u brazilskom kongresu, koje su iz parlamentarnih izbora u brazilskom Kongresu izašle ojačane. To je u principu vlada koja osuđuje abortus, ali se slaže sa formiranjem eskadrona smrti i parapolicijskih snaga. I ta vlada će imati zadatak da izvuče zemlju iz krize. A kriza nije mala. Brazil ima alarmantan budžetski deficit, 13 miliona nezaposlenih i manjkav socijalni sistem.

Odbrana demokratije

Sada će svi umereni, od levog centra do desnog centra koji su svojim delima ili nečinjenjem pomogli Bolsonaru da dospe do najviše funkcije, imati obavezu da spreče napade na demokratsku pravnu državu. Beskompromisna odbrana demokratskih principa je sada zadatak pravosuđa, izvršne vlasti, štampe i svakog pojedinog građana.

Brazil ne sme da normalizuje tiraniju - ni u vladi ni na ulicama. Za iskaze i stavove koji dovode Ustav u pitanje - ne sme biti nikakve tolerancije. Od međunarodne zajednice, pre svega od značajnih ekonomskih i diplomatskih partnera kao što je EU, očekuje se da vrše primeren pritisak kako se Brazil ne bi rastao od demokratskih principa.

Bolsonaro je u jednom TV-intervjuu još pre drugog kruga izbora priznao da možda neće biti dobar predsednik, i sve ukazuje na to da se sada Brazil kreće u pravcu izgubljene decenije. S obzirom na aktuelne scenarije, Brazil može biti srećan ako 2022. još bude slobodnih izbora. Promena po svaku cenu može biti vrlo skupa.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android