„Brak kao politički instrument“ u Sloveniji

„Uspeh za opoziciju i katoličku crkvu“, piše dnevnik Zidojče cajtung: „Na referendumu o uvođenju istopolnih brakova, većina je bila za povlačenje odgovarajućeg zakona. 63 odsto glasača je bilo protiv ravnopravnosti homoseksualnih parova, a pristalice istopolnih brakova su mogle da privuku 37 odsto glasova.“

„Odgovornost za ovo snose konzervativci u savezu sa katoličkim klerom“, smatra komentator lista Tagescajtung Jan Federsen: „Zemlja koja je sebe videla kao najevropskiju i najliberalniju južno od Karavanki, bez potrebe se ponovo prilagodila vatikanskom pogledu na svet.“ Federsen smatra da je primetno i pomanjkanje političke svesti u liberala i levičara: „I u Nemačkoj, liberalne i levičarske scene o zahtevu homoseksualaca za „slobodu braka“ ne razmišljaju politički, već kao o stilu života. Po načelu: zar gejevima i lezbejkama nije prijatno? Zar ne organizuju već godinama svoje parade?“

„Kakav nesporazum: konzervativci (u Poljskoj, Sloveniji ili ovde) dobro znaju da brak kao jezgro njihove politike identiteta mora ostati privilegija heteroseksualaca. Za njih sloboda braka nije modni pojam, već napad na šemu strukture sveta u kojoj je institucija braka demografski i politički instrument. Ali, moderna izgleda drukčije: važna je ljubav, a ne bračno strukturisana proizvodnja dece.“

„U Sloveniji je ovom porazu doprinelo i odsustvo mobilizacije liberala i levičara za ovo glasanje. Glasanje do koga nije smelo da dođe. Možda zvuči patetično, ali pravo na brak je – u smislu zajedničkog preuzimanja odgovornosti u ime ljubavi ljudsko pravo koje ne sme ostati vezano za biološke preduslove“, piše Jan Federsen za Tagescajtung.

List Frankfurter algemajne cajtung primećuje da je „poraz pristalica homoseksualnih brakova bio ubedljiviji nego što se očekivalo. Na referendumu je učestvovalo 36 odsto građana sa pravom glasa, što je za oko šest odsto više nego pre tri godine, kada su se Slovenci prvi put izjasnili protiv širenja prava homoseksualaca […] Konzervativne opozicione stranke SDS i SLS rezultat glasanja tumače kao upozorenje vladi da ne ide predaleko kada je reč o prvima homoseksualaca.“

Berliner cajtung piše da „dugogodišnji spor oko homoseksualnih brakova reflektuje podelu slovenačkog društva na klerikalnu i laicističku frakciju. Vlada premijera Mira Cerara, koji ne potiče iz partijskog spektra, od stupanja na dužnost prošle godine se trudi da prevaziđe tu ideološku podelu. Posle Češke, Slovenija među svim tranzicionim zemljama Istočne Evrope važi kao najjače sekularizovana.“

„U ispitivanjima javnog mnjenja, većina je uvek za ravnopravnost homoseksualaca. Ali, kada se glasa, lakše je mobilizovati protivnike nego pristalice te ravnopravnosti. S druge strane, konzervativna katolička crkva već godinama otvoreno politički agituje i podržava desničarske stranke.“